{"id":1267,"date":"2023-10-18T07:22:01","date_gmt":"2023-10-18T07:22:01","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=1267"},"modified":"2023-10-18T07:22:01","modified_gmt":"2023-10-18T07:22:01","slug":"dogadaji-na-sjeveru-kosova-i-dalje-perspektive-dijaloga-beograd-pristina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2023\/10\/18\/dogadaji-na-sjeveru-kosova-i-dalje-perspektive-dijaloga-beograd-pristina\/","title":{"rendered":"Doga\u0111aji na sjeveru Kosova i dalje perspektive dijaloga Beograd-Pri\u0161tina"},"content":{"rendered":"\n

Sukob u Banjskoj<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U zoru 24. septembra 2023. godine do\u0161lo je do najozbiljnijeg oru\u017eanog incidenta na Kosovu tokom poslednjih godina. Nedaleko od sela i manastira Banjska koji se nalaze na severu Kosova, oko 20 km od Mitrovice, do\u0161lo je do pucnjave izme\u0111u grupe naoru\u017eanih Srba i kosovske policije u kojoj je poginuo jedan policajac i najmanje troje naoru\u017eanih napada\u010da, dok je nepoznat broj lica (uglavnom na srpskoj strani) te\u017ee povre\u0111eno. Iako su pojedini detalji sukoba do danas ostali nedovoljno razja\u0161njeni, osnovne \u010dinjenice bi se mogle rekonstruisati na slede\u0107i na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

Grupa od nekoliko desetina organizavanih i naoru\u017eanih Srba, pod vodjstvom poznatog aktiviste i \u201ekontraverznog biznismena\u201c Milana Radoi\u010di\u0107a, nalazila se u nekoj vrsti no\u0107ne \u201elogisti\u010dke\u201c operacije prebacivanja i raspore\u0111ivanja oru\u017eja (uklju\u010duju\u0107i i te\u017ee naoru\u017eanje, poput minobaca\u010da, raketnih baca\u010da \u201ezolja\u201c, automatskih pu\u0161ki, eksploziva i dr) kada su se sukobili sa izvi\u0111a\u010dkom policijskom patrolom. Tom prilikom je do\u0161lo do pucnjave i eksplozije, \u010dime je poginuo jedan i ranjena su dva kosovska policajca. Srpska grupa se vrlo brzo na\u0161la u sukobu sa nadmo\u0107nijim snagama od nekoliko stotina policajaca \u2013 pripadnika kosovskih interventnih snaga. Tokom pu\u0161karanja, su se \u010dlanovi srpske grupe (od snajpera je tada poginulo nekoliko \u010dlanova srpske grupe), povukli unutar zidina manastira Banjska koji se nalazi u neposrednoj blizini, probiv\u0161i (prema objavi predstavnika ra\u0161ko-prizrenske eparhije) manastirska vrata. Nakon du\u017ee pucnjave ve\u0107ina pripadnika grupe (uklju\u010duju\u0107i i ranjenike) se na nepoznat na\u010din (oko 19h) povukla prema centralnoj Srbiji. Dva \u010dlana grupe u me\u0111uvremenu su bila uhap\u0161ena od strane kosovske policije.<\/p>\n\n\n\n

Vu\u010di\u0107 osudio pogibiju policajaca<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pri\u0161tinske vlasti su ve\u0107 od po\u010detka sukoba vrlo brzo reagovale, navode\u0107i da se radi o \u201eteroristi\u010dkom napadu\u201c od strane \u201esrpskih kriminalnih bandi\u201c iza kojih stoji zvani\u010dna Srbija. Srpske vlasti su bile mnogo sporije sa prvim reakcijama i komentarima. Predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 se oglasio tek uve\u010de, skoro 12 sati nakon obave\u0161tenja o sukobu, negiraju\u0107i da dr\u017eava Srbija ima ulogu u ovom incidentu niti da je on li\u010dno znao ne\u0161to o tome. Osudiv\u0161i pogibiju policajca, Vu\u010di\u0107 je objasnio je da se radi o \u201esamoorganizovanju\u201c lokalnih Srba ugro\u017eenih terorom kosovske policije, \u0161to je ve\u0107 ranije najavljivao kao mogu\u0107nost. Obe\u0107ao je da \u0107e srpske vlasti sprovesti istragu, a da \u0107e po\u010dinioci odgovarati. Srpska vlada je objavila i dan \u017ealosti \u201ezbog tragi\u010dnih doga\u0111aja\u201c, \u0161to je osu\u0111eno od pojedinih stranih posmatra\u010da kao vid podr\u0161ke nasilnim akcijama Srba na Kosovu.<\/p>\n\n\n\n

Pet dana kasnije, Milan Radoi\u010di\u0107, koji je i potpredsednik stranke \u201eSrpske liste\u201c na Kosovu (u su\u0161tini filijale Vu\u010di\u0107evog SNS), obratio se javnosti priznaju\u0107i da je on organizovao akciju kako bi se \u201esuprostavio Kurtijevom teroru i ilegalnoj okupaciji severa Kosova<\/em>\u201c. Preuzeo je svu odgovornost na sebe isti\u010du\u0107i da srpske vlasti nisu bile obave\u0161tene o njegovom delovanju. Oru\u017eje je navodno nabavio preko Bosne. Radoi\u010di\u0107 je priveden i saslu\u0161an u policiji, ali je pu\u0161ten da se brani sa slobode za optu\u017ebu da se bavio \u201enedozvoljenom proizvodnjom, dr\u017eanjm i prometom vatrenog oru\u017eja i eksplozivnih materija te ugro\u017eavanjem op\u0161te sigurnosti<\/em>\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Milan Radoi\u010di\u0107 \u2013 lik i delo \u201ekontraverznog biznismena\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

Radoi\u010di\u0107 je Srbin ro\u0111en u Pe\u0107i (Kosovo), zvani\u010dno nastanjen u Severnoj Mitrovici, iako je tokom poslednjih godina \u010de\u0161\u0107e vi\u0111an u centralnoj Srbiji. Osoba skromnog obrazovanja ali ‘jakih mi\u0161ica’, Radoi\u010di\u0107 se pokazao kao pogodan Vu\u010di\u0107ev saradnik za vaniinstitucionalno \u201edisciplinovanje\u201c severnokosovskih Srba, posebno nakon zaklju\u010denja tzv. Briselskog sporazuma\u201c 2013. godine kada se pojavila potreba da Srbi sa severa Kosova prihvate nametnutu integraciju u politi\u010dke, lokalne, pravosudne i policijske institucije Republike Kosovo.<\/p>\n\n\n\n

Radoi\u010di\u0107 je spominjan jo\u0161 2003. godine kao pripadnik kriminalnog miljea kosovskih Srba. Bio je saradnik Zvonka Veselinovi\u0107a \u2013 jo\u0161 jednog od \u201ekontraverznih biznismena\u201c me\u0111u Srbima sa Kosova, koji su dobro iskoristili bespravno stanje \u201eni\u010dije zemlje\u201c na severu Kosova tokom poslednjih decenija, obogativ\u0161i se u raznim manje ili vi\u0161e legalnim poslovima, poput \u0161verca goriva i isporuka neoporezovane robe. Radoi\u010di\u0107 je imao dobre kontakte i sa kriminalnim gupama kosovskim Albanaca, jer govori albanski.<\/p>\n\n\n\n

Radoi\u0107i\u0107ev ulazak u politiku<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Radoi\u010di\u0107 je bio hap\u0161en 2009. godine od strane srpske policije, pod optu\u017ebom da je u\u010destvovao u otmici jednog makedonskog poslovnog \u010doveka, ali je kasnije oslobo\u0111en od optu\u017ebe. Istakao se uz Veselinovi\u0107a tokom protesta i organizovanja barikada koje su Srbi podigli 2011. godine kao vid otpora kosovskoj nezavisnosti. Nakon formiranja tzv. \u201eSrpske liste\u201c uo\u010di izbora na Kosovu 2014. godine, Radoi\u010di\u0107 se pokazao kao \u201eklju\u010dni faktor\u201c, \u010dovek koji je postavljao i smenjivao kadrove. Pro\u010duo se kao izrazito gruba osoba \u010dak i prema saradnicima, uklju\u010duju\u0107i i funkcionere Srpske liste. Nakon ubistva poznatog srpskog opozicionara iz Mitrovice, Olivera Ivanovi\u0107a (januar 2018), kosovske vlasti su osumnji\u010dile Radoi\u010di\u0107a za organizovanje ovog ubiistva, ali je on uspeo da izbegne hap\u0161enje. Predsednik Vu\u010di\u0107 se aktivno uklju\u010dio u kampanju odbrane Radoi\u010di\u0107a koji je u junu 2018. godine imenovan za potpredsednika Srpske liste. U to vreme je opisivan kao \u010dovek koji se na severu Kosova \u201epita za sve\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Radoi\u010di\u0107 na listi sankcija od SAD<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tokom poslednjih godina, Radoi\u010di\u0107 se vidno obogatio, o \u010demu svedo\u010de i slike njegove vile na jezeru Gazivode, koje su objavile kosovske vlasti, kao i \u010dinjenica da je vlasnik jednog od najluksuznijih hotela na Kopaoniku. Decembra 2021. godine Radoi\u010di\u0107 zajedno sa bra\u0107om Veselinovi\u0107 dospeva na listu sankcija SAD, zbog u\u010de\u0161\u0107a u organizovanom kriminalu i korupciji velikih razmera. Pod sankcije su stavljene i Radoi\u010di\u0107eve firme, Rad 028, Inkop, Novi Pazar i druge. Ovo nije do sada uticalo na njegovu saradnju sa Vu\u010di\u0107em. Navodno su njihovi odnosi zahladili nakon Vu\u010di\u0107evog nare\u0111enja decembra 2022. godine da Srbi rasformiraju barikade koje su dr\u017eali.<\/p>\n\n\n\n

Okolnosti koje su dovele do najnovije eskalacije \u2013 blokada pregovora u dijalogu i neuspeh medijacije EU<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Inicident u Banjskoj dolazi kao poslednja etapa u ve\u0107 du\u017eem neuspe\u0161nom procesu medijacije Evropske unije, potpomognute sa SAD, da dve strane prekinu sa serijom kriznih situacija i diplomatskih sukobljavanja na regionalnom i me\u0111unarodnom planu, odnosno da su\u0161tinski prihvate tzv. francusko-nema\u010dki (nazvan i \u201eevropski\u201c) plan o normalizaciji odnosa izme\u0111u dve strane.<\/p>\n\n\n\n

Koreni najnovijih te\u0161ko\u0107a se\u017eu jo\u0161 deset godina unazad, tj. do pitanja pune primene tzv. \u201eprvog (briselskog) sporazuma o normalizaciji\u201c odnosa Srbije i Kosova, potpisanog u aprilu 2013. godine pod medijaciojom EU. Plan se u prvom redu odnosio na integraciju u kosovski ustavni sistem \u010detiri op\u0161tine na severu Kosovu (Severna Mitrovica, Zve\u010dani, Leposavi\u0107 i  Zubin Potok) koje imaju srpsku ve\u0107inu i koje su sve do 2013 godine, delimi\u010dno funkcionisale u okviru srpskog op\u0161tinskog, policijskog i pravosudnog sistema. Prema tom planu, Srbija je prihvatila integraciju pomenutih op\u0161tina u sistem lokalne uprave, policijske organizacije i pravosu\u0111a, da bi zauzvrat bila stvorena Zajednica (asocijacija) srpskih op\u0161tina – ZSO (uz pomenute \u010detiri, jo\u0161 i \u0161est lokalnih zajednica sa srpskom ve\u0107inom na ju\u017enom delu Kosova). Zajednica bi imala odre\u0111ene nadle\u017enosti, kao i veze sa Srbijom, posebno u pitanjima organizacije (i finasiranja) zdravstva i obrazovanja, uz nadle\u017enosti oko ekonomskog razvoja i urbanog i ruralnog planiranja i dr.
Iako su pregovori Beograda i Pri\u0161tine uz posredovanje EU nastavljeni i narednih godina (dogovori oko energetike, telekomunikacija i dr) sve do danas nije do\u0161lo do primene dogovora oko ZSO. U me\u0111uvremenu neuspe\u0161ni su bili i drugi poku\u0161aji realizacije sporazuma na drugim osnovama izvan okvira medijacije EU. Tako su 2018. godine Vu\u010di\u0107 i tada\u0161nji kosovski predsednik Ta\u010di pregovarali o \u201ekorekciji granica\u201c (odnosno podeli Kosova) \u0161to nije dovelo do ozbiljnijeg rezultata. Ni direktnije separatno uklju\u010divanje administracije SAD u vreme predsednika Donalda Trampa, i pored potpisivanja tzv. \u201eVa\u0161ingtonskog sporazuma\u201c (septembar 2020) za dve strane, nije imalo dugoro\u010dniji efekt. <\/p>\n\n\n\n

Dolazak Kurtija na vlast je uticalo na rigidniji odnos Kosova prema srpskim pitanjima<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Neuspeh u normalizaciji odnosa dve strane postao je posebno vidljiv nakon izbora Albina Kurtija za premijera Kosova (mart 2021). Kurti je jo\u0161 od vremena dok je bio vo\u0111a opozicije bio jedan od glavnih protivnika Briselskog sporazuma iz 2013. godine. On je, postav\u0161i premijer, kao glavni cilj svoje politike prema Srbiji proglasio pitanje \u201euzajamnog priznanja\u201c dve strane, odbacuju\u0107i tako\u0111e mogu\u0107nost formiranja ZSO kao neustavnog re\u0161enja zasnovanog na etni\u010dkoj podeli gra\u0111ana. Kao izraziti nacionalista koji zagovara ujedinjenje Kosova i Albanije, Kurti nikada nije ulivao poverenje srpskom stanovni\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n

Rigidan odnos prema srpskim zahtevima Kurti je pokazao odbaciv\u0161i u dva navrata zahteve da se u srpskim sredinama na Kosovu organizuje glasanje za izbore\/referendum koji se odr\u017eavaju u Srbiji (\u0161to je ranije bila redovna praksa). Osim toga, u nekoliko navrata tokom 2021. i 2022. godine dolazilo je do tenzija povezanih sa pitanjem kori\u0161\u0107enja li\u010dnih karata i automobilskih tablica Srbije od strane Srba koji \u017eive na severu Kosova. Ove krize su privremeno prevazi\u0111ene posredovanjem EU i SAD, ali u novembru 2022. godine one su dovele do nove faze eskalacije. Naime, smena \u0161efa policije (Srbina) zadu\u017eenog za sever Kosova od strane vlade u Pri\u0161tini bila je inicijalni okida\u010d za masovne reakcije Srba zaposlenih u kosovskoj administraciji na osnovu Briselskog sporazuma. Nezadovoljni op\u0161tim tretmanom od strane vlasti, \u010destim hap\u0161enjima Srba na severu Kosova, kao i izgradnjom baza kosovskih specijalnih snaga na severu Kosova, svi Srbi zaposleni u policiji, pravosu\u0111u, kao i u kosovskoj upravi, uklju\u010duju\u0107i i ministre u vladi Kosova podneli su ostavku, odnosno napustili su slu\u017ebu (novembar 2022). Tokom decembra srpski protestanti su podigli barikade na putevima, \u0161to je dodatno podiglo tenzije. Ove barikade su oklonjene krajem decembra 2022. godine nakon direktne intervencije predsjednika Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a koji je zadr\u017eao uticaj kod glavnih organizatora ovih de\u0161avanja (M. Radoj\u010di\u010d i predstavnici stranke \u201eSrpska lista\u201c).<\/p>\n\n\n\n

Ohridski sporazum i pitanje njegove primene\n\nParalelno sa krizama na terenu, EU je pokrenula novu inicijativu (tzv. \u201efrancusko nema\u010dki plan\u201c) za su\u0161tinsku i dugoro\u010dniju politi\u010dku normalizaciju odnosa Beograda i Pri\u0161tine, zasnovanu na uzoru nekada\u0161njeg plana izme\u0111u dve Nema\u010dke. U februaru 2023. godine, nakon dugotrajnih pregovora visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Borelj je objavio da su dve strane zaklju\u010dile da \u201enema potrebe za dalje pregovore\u201c o tekstu plana, pa je on objavljen od strane EU, kao usvojen 27.2.2023. \u201eSporazum o putu ka normalizaciji odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije.\u201c Ima 11 \u010dlanova i predvi\u0111a po\u0161tovanje odnosa dve strane na osnovu Povelje UN, razvoj dobrosusedskih odnosa, uzajamno priznanje dokumenata i simbola (poput zastave, grba i dr), kao i neprotivljenje Srbije ulasku Kosova u me\u0111unarodne organizacije. S druge strane, Srbija ne bi formalno priznala Kosovo. Predvi\u0111a se i odgovaraju\u0107i nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, kao i za\u0161tita srpskog kulturnog i verskog nasle\u0111a na Kosovu. Dve strane su se ponovo sastale 18.3.2023. kada je usmeno usagla\u0161en (ali nije potpisan) \u201eOhridski sporazum\u201c koji sadr\u017ei konkretne mere primene prethodnog sporazuma. Me\u0111utim, ni sporazum, niti aneks nisu bili potpisani, a svaka strana je nastavila da daje svoja tuma\u010denja o tome \u0161ta je prihvatila. \nPitanje primene ranijeg aran\u017emana ZSO dogovorenog deset godina ranije ostalo je u praksi nere\u0161eno, po\u0161to srpska strana insistira do to bude preduslov za primenu Ohridskog sporazuma.   <\/code><\/pre>\n\n\n\n
2023. godina – godina stupnjevanja sukoba<\/strong><\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n
Do nove faze eskalacije doo\u0161lo je nakon organizovanja lokalnih izbora (april 2023) u \u010detiri op\u0161tine na severu Kosova, koje su Srbi bojkotovali. Stoga je glasalo samo izme\u0111u 2-3% upisanih glasa\u010da, a mesta gradona\u010delnika su zauzeli predstavnici albanskih stranaka. U maju 2023. godine ovi \u201egradona\u010delnici\u201c su u\u0161li u op\u0161tinske prostorije uz pomo\u0107 kosovske policije koja im je nasilno otvorila put odbacuju\u0107i silom srpske protestante. Krajem maja, nemiri i nasilje oko op\u0161tinskih zgrada doveli su i do povrede 25 pripadnika KFOR-a i oko 50 srpskih protestanata.<\/p>\n\n\n\n
Nespremnost vlade A. Kurtija da ograni\u010di nasilno delovanje policije na severu Kosova i njegova nekoooperativnost u odnosu na predstavnike me\u0111unarodne zajednice dovela je do primene (juli 2023) nekih negativnih mera EU i SAD (sankcija) prema Kosovu (smanjenje zvani\u010dnih susreta i finansijske mere).<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim ni poslednji sastanak Vu\u010di\u0107a i Kurtija u Briselu 14.9.2023. nije doveo do napretka. Kurti je prema izjavi visokog predstavnika Borelja odbio kompromisne predloge EU, a kriza na terenu je nastavljena. Ipak, incidenti u Banjskoj su znatno promenili op\u0161tu sliku.<\/p>\n\n\n\n
Posledice doga\u0111aja u Banjskoj i perspektiva dijaloga<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Te\u0161ko je utvrditi koji je bio osnovni cilj Radoi\u010di\u0107eve grupe, imaju\u0107i u vidu da se \u010dini da je njihova akcija prekinuta u vrlo ranoj fazi. Iako se ostavlja utisak da je do\u0161lo do \u201eodmetanja\u201c svojeglavog Radoi\u010di\u0107a i njegovih saradnika u odnosu na srpskog predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a, poduhvat u Banjskoj, iako neuspeo, kao i koli\u010dine prona\u0111enog oru\u017eja, ukazuju da je Radoi\u010di\u0107 imao odre\u0111eno, makar implicitno \u201erazumevanje\u201c, odnosno zatvaranje o\u010diju onih predstavnika slu\u017ebi koji bi trebalo da budu obave\u0161teni o organizovanju i  delovanju naoru\u017eanih srpskih grupa na Kosovu. Kako je to izjavio sam Vu\u010di\u0107, Radoi\u010di\u0107 je bio njegov blizak saradnik za pitanja na Kosovu, a naklonjenost vlasti prema njemu o\u010digledna je i iz velikog broja poslova koje su na dr\u017eavnim tenderima dobijale njegove firme.<\/p>\n\n\n\n
Zbivanja u Banjskoj \u0107e bez sumnje imati negativne posledice po srpske pozicije, kako u pregovorima Beograd-Pri\u0161tina, tako i kada je u pitanju stanje na Kosovu. Ona mogu da uti\u010du i na pozicije vlasti u Beogradu koja se u jednom delu javnosti u Srbiji okrivljuje za ove doga\u0111aje bez obzira da le je znala ili da nije znala za njihovu pripremu, kao i zbog neodlu\u010dne i zbunjene reakcije. Najava vanrednih izbora (parlamentarnih i lokalnih) u Srbiji za sredinu decembra ove godine predstavlja na\u010din da se, s jedne strane skrene pa\u017enja sa diskusija o \u201eodgovornosti za Banjsku\u201c, a s druge da vlast SNS-a potvrdi uzdrmani legitimitet u uslovima odre\u0111enjog \u201ekrunjenja\u201c podr\u0161ke javnosti koje je otpo\u010delo jo\u0161 sa velikim protestima u maju ove godine (nakon dva masovna ubistva u Osnovnoj \u0161koli u Beogradu i u Mladenovcu).<\/p>\n\n\n\n
Iako je politikom \u201evrludanja\u201c koju vodi u odnosima sa zapadom i sa Rusijom i Kinom, kao i gubitkom efektivne kontrole nad delom politi\u010dkih predstavnika na severu Kosova, Vu\u010di\u0107 izgubio ne\u0161to od svog ugleda \u201epouzdanog stabilokrate\u201c, za sada je mala verovatno\u0107a da prema re\u017eimu u Beogradu budu preduzete negativne mere zapadnih zemalja, osim mo\u017eda simboli\u010dnih. Vu\u010di\u0107 je i tokom poslednje krize ukazivao da \u201e\u017eeli da sa\u010duva mir\u201c, prihvativ\u0161i i zahteve iz NATO da smanji broj vojnika koji se nalaze u blizini granice sa Kosovom.<\/p>\n\n\n\n
Od rasvetljavanja konkretnih okolnosti doga\u0111aja u Banjskoj bi\u0107e jasniji i na\u010din na koji \u0107e EU i SAD reagovati na ove doga\u0111aje. Iako se javljaju glasovi u SAD i EU koji tra\u017ee o\u0161triji i druga\u010diji odnos prema re\u017eimu u Beogradu, u kra\u0107em roku ne treba o\u010dekvati neke ozbiljnije promene politike. Medijatori iz EU \u0107e nastaviti sa poku\u0161ajima da o\u017eive dijalog u nekom obliku, dok \u0107e EU i SAD zajedni\u010dki nastaviti sa zahtevima da dve strane primene dogovorene sporazume o normalizaciji.<\/p>\n\n\n\n
Doga\u0111aji su oja\u010dali poziciju A. Kurtija u teku\u0107im pregovorima, posebno kada je u pitanju diskusija o formiranju ZSO i deeskalaciji stanja na severu Kosova. On \u0107e pokazivati jo\u0161 manje fleksibilnosti da napravi ustupak srpskoj strani a spoljni pritisak prema njemu bi\u0107e smanjen. S druge strane, predstoje\u0107i izbori u Srbiji i zbivanja u Banjskoj, koje srpska javnost prvenstveno do\u017eivljava kao neuspeh Vu\u010di\u0107eve kosovske politike, smanji\u0107e i njegovu spremnost za ustupke i poja\u010dati autoritarne tendencije beogradskog re\u017eima.<\/p>\n\n\n\n
Kurtijeva nefleksibilnost, s jedne strane, kombinovana sa ose\u0107ajima frustriranosti sa srpske strane i pove\u0107ane ugro\u017eenosti koje su doga\u0111aji u Banjskoj izazvali kod  obe strane, uz nemo\u0107 EU i SAD da na dosada\u0161nji na\u010din obezbede ozbiljan kompromis u dijalogu, predstavljaju opasan splet okolnosti. Oni ukazuju da ni neka nova i jo\u0161 ozbiljnija kriza i eskalacija nisu isklju\u010dene.<\/p>\n\n\n\n
U celini, mo\u017eemo zaklju\u010diti da \u201ekosovski \u010dvor\u201c, kao jedna od neuralgi\u010dnih ta\u010daka u regionu sa velikim potencijalom za destabilizaciju, ostaje nerazre\u0161en.   <\/p>\n\n\n\n
Autor: FEB<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sukob u Banjskoj U zoru 24. septembra 2023. godine do\u0161lo je do najozbiljnijeg oru\u017eanog incidenta na Kosovu tokom poslednjih godina. Nedaleko od sela i manastira Banjska koji se nalaze na severu Kosova, oko 20 km od Mitrovice, do\u0161lo je do pucnjave izme\u0111u grupe naoru\u017eanih Srba i kosovske policije u kojoj je poginuo jedan policajac i…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-1267","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1267"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1267"}],"version-history":[{"count":23,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1267\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1296,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1267\/revisions\/1296"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1267"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1267"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1267"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}