{"id":1415,"date":"2023-11-25T14:17:30","date_gmt":"2023-11-25T14:17:30","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=1415"},"modified":"2024-02-06T08:37:19","modified_gmt":"2024-02-06T08:37:19","slug":"bosna-i-hercegovina-mora-sama-da-odlucuje-o-svojim-unutrasnjim-pitanjima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2023\/11\/25\/bosna-i-hercegovina-mora-sama-da-odlucuje-o-svojim-unutrasnjim-pitanjima\/","title":{"rendered":"Neka Bosna i Hercegovina sama odlu\u010duje o svojim pitanjima"},"content":{"rendered":"\n

Prilikom novembarske posjete generalnog sekretara NATO-a Jens Stoltenberg<\/em>a Sarajevu, moglo se \u010duti, da se entitet BiH – Republika Srpska protivi ulasku u NATO. Kako federacija, koju \u010dine dva entiteta mo\u017ee da gradi zajedni\u010dku budu\u0107nost, ako postoje razlike oko tako va\u017enog pitanja? O ure\u0111enju Bosne i Hercegovine smo govorili sa dr Bojanom Vla\u0161kim, docentom Pravnog fakulteta u Banjaluci. Kako je rekao,<\/em> krajnje je vrijeme da se rje\u0161enja po\u010dnu tra\u017eiti unutar BiH, bez stranog tutorstva, kako bi se postepeno izgra\u0111ivao duh kompromisa i minimum konsenzusa o budu\u0107nosti BiH, \u0161to je uslov za stvaranje stabilnog federalnog sistema i dru\u0161tvene kohezije.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Dr Bojan Vla\u0161ki, docent Pravnog fakulteta u Banjaluci, smatra da Federacija Bosne i Hercegovine mora sama i samostalno da se pobrine o svojoj budu\u0107nosti<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n
    \n
  • Mo\u017eete li \u010ditaocima da objasnite kako je zastavljena federalna struktura BiH?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

    Federalizam u Bosni i Hercegovini (BiH) nastao je kao izraz potrebe da se postigne minimum konsenzusa izme\u0111u konstitutivnih naroda, to jest njihovih politi\u010dkih predstavnika o budu\u0107nosti BiH. Bila su najva\u017enija dva mirovna sporazuma: 1) Va\u0161ingtonski sporazum od 10. 3. 1994. godine kojim je uspostavljena Federacija BiH (federalno ure\u0111en entitet sa bo\u0161nja\u010dko-hrvatskom ve\u0107inom) i 2) Dejtonski sporazum kojim je federalizam kao oblik dr\u017eavnog ure\u0111enja usvojen za cijelu BiH, koja je sastavljena od dva entiteta: Federacije BiH i Republike Srpske (unitarno ure\u0111en entitet sa srpskom ve\u0107inom). Amandmanom na Ustav BiH iz 2009. godine kreiran je i Br\u010dko Distrikt BiH, jedinica lokalne samouprave koja postoji pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, a \u010dija je teritorija u zajedni\u010dkoj svojini (kondominijumu) entiteta.<\/p>\n\n\n\n

      \n
    • \u0160to je specifi\u010dnost BiH ure\u0111enja? Za\u0161to taj okvir dr\u017eave te\u0161ko za\u017eivi u praksi?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

      Razvoj federalizma pratile su nepovoljne okolnosti: dr\u017eava je iza\u0161la iz tragi\u010dnog gra\u0111anskog rata, nepovjerenje izme\u0111u doju\u010dera\u0161njih zara\u0107enih strana bilo je veliko, pa je zbog manjka politi\u010dke volje za saradnjom doma\u0107ih aktera umjesto demokratskog procesa izgradnju federalizma podupirao intervencionizam me\u0111unarodne zajednice oli\u010dene u Kancelariji visokog predstavnika. Zbog toga se u pravnoj nauci ovaj oblik federalizma naziva i prinudni federalizam (eng. Forced-together federalism). Ove okolnosti umnogome su doprinijele nedjelotvornosti federalne strukture u BiH, iako se mnogo toga u me\u0111uvremenu promijenilo.<\/p>\n\n\n\n

        \n
      • Da li su sazreli uslovi za intenzivranje saradnje?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

        \u010cini mi se da bi prestankom intervencionizma dijela me\u0111unarodne zajednice u BiH, bili stvoreni uslovi za dalju izgradnju federalne strukture demokratskim sredstvima, za \u0161ta punu odgovornost moraju preuzeti od gra\u0111ana izabrani politi\u010dki predstavnici. Od rata je proteklo gotovo tri decenije, dru\u0161tvene i privredne veze unutar BiH su normalizovane, a s vremena na vrijeme i doma\u0107i politi\u010dki akteri zagovaraju potrebu za ve\u0107om me\u0111usobnom saradnjom unutar BiH, naro\u010dito u poslednjih deset godina.<\/p>\n\n\n\n

        U zajedni\u010dkoj dr\u017eavi je va\u017ena i zajedni\u010dka, ista terminologija<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
          \n
        • Koliko se kod vas u medijima – javnosti spominje BiH, koliko samo Republika Srpska?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

          Mediji u BiH vr\u0161e znatan uticaj na kreiranje percepcije javnosti o dru\u0161tvenim temama, \u0161to se reflektuje i na terminologiju zastupljenu u medijima. S jedne strane, mediji u Republici Srpskoj (RS) daju prioritet temama koje se ti\u010du RS, a teme koje se odnose na BiH kao cjelinu se uglavnom posmatraju iz perspektive ustavne pozicije RS. S druge strane, ve\u0107ina medija u Federaciji BiH, naro\u010dito medijske ku\u0107e sa sjedi\u0161tem u Sarajevu i putem terminologije kori\u0161tene u medijskim izvje\u0161tajima nastoje da umanje zna\u010daj Republike Srpske, koja se rijetko ozna\u010dava punim nazivom (\u010desto se koristi kovanica RS ili se odre\u0111uje kao \u201emanji bh. entitet\u201c). <\/p>\n\n\n\n

            \n
          • Koliko su razli\u010diti entiteti samostalni u funkcionisanju, odnosno na kojem nivou odluke treba uskla\u0111ivati?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

            Ustav BiH je ustanovio princip \u201eizri\u010dite podjele nadle\u017enosti\u201c, time \u0161to su nale\u017enosti institucija BiH izri\u010dito predvi\u0111ene ustavom, dok su za sva druga pitanja nadle\u017eni entiteti \u2013 Federacija BiH i RS. Budu\u0107i da je Federacija BiH federalno ure\u0111en entitet, zna\u010dajan obim nadle\u017enosti pripada kantonima. S obzirom na usvojeni model raspodjele nadle\u017enosti, za efikasnost funkcionisanja federalnog sistema neophodno je razvijati oblike saradnje na horizontalnom nivou, izme\u0111u dva entiteta (i Br\u010dko Distrikta), kao i izme\u0111u kantona u Federaciji BiH. <\/p>\n\n\n\n

              \n
            • Da li Ustav BiH uspijeva da odgovora na izazove u bosansko-hercegova\u010dkom dru\u0161tvu? Koliko je on ‘razra\u0111en’?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

              Ustav BiH je omogu\u0107io prevazila\u017eenje najve\u0107eg izazova bosansko-hercegova\u010dkog dru\u0161tva, tj. sprije\u010dio je njegovu potpunu dezintegraciju koja je u velikoj mjeri ostvarena tokom gra\u0111anskog rata (1992-1995). Omogu\u0107en je trodecenijski mir (po \u010demu je Ustav BiH \u201euspje\u0161niji\u201c od nekih istorijskih primjera kao \u0161to su tzv. Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Oktroisani ustav Kraljevine Jugoslavije ili Ustav SFR Jugoslavije iz 1974) i kakav-takav ekonomski rast, uz relativno umjerenu zadu\u017eenost dr\u017eave i entiteta. Ipak, ne mogu se zanemariti i razli\u010diti pogledi politi\u010dkih elita na Ustav BiH i njegovu evoluciju. Dok partije sa bo\u0161nja\u010dkom izbornom bazom uglavnom zagovaraju ustavno preure\u0111enje BiH u gra\u0111ansku dr\u017eavu u kojoj bi va\u017eio princip \u201ejedan \u010dovjek jedan glas\u201c, stranke sa srpskom izbornom bazom se zala\u017eu za dosljednu primjenu slova Dejtonskog sporazuma sa RS kao trajnom ustavnom kategorijom.<\/p>\n\n\n\n

                \n
              • \u0160to je sa gra\u0111anima hrvatske nacionalnosti?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                Javljaju se radikalniji zahtjevi za uspostavljanjem hrvatske samouprave i tre\u0107eg entiteta. Politi\u010dki subjekti sa hrvatskom izbornom bazom insistiraju na osiguranju jednakopravnosti hrvatskog naroda sa druga dva konstitutivna naroda, zbog \u010dega se zala\u017eu za izmjene izbornog zakona kako bi se omogu\u0107ilo da se politi\u010dki predstavnici Hrvata biraju glasovima hrvatskih bira\u010da, te onemogu\u0107io izborni in\u017eenjering.<\/p>\n\n\n

                \n
                \"\"
                Docent dr Bojan Vla\u0161ki u razgovoru sa Sanjom Rubini\u0107 iz Foruma za Evropski Balkan u Ljubljani<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

                \u0160vajcarska federacija uzor za BiH<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
                  \n
                • Koje federacije u svijetu su uzor Bosni i Hercegovini?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                  Za BiH su prema mom mi\u0161ljenju naro\u010dito uzorni belgijski i \u0161vajcarski federalizam. Belgija je de facto<\/em> dvojna federacija poput BiH, pa bi iskustva iz Belgije mogla biti korisna za razvoj federalnih odnosa izme\u0111u institucija BiH i entiteta, kao i izme\u0111u entiteta me\u0111usobno. S druge strane, \u0161vajcarska sa svojih 26 federalnih jedinica (kantona i polu-kantona) razvila je veoma efikasne mehanizme me\u0111ukantonalne saradnje institucionalizacijom u okviru razli\u010ditih konferencija kantonalnih funkcionera, koji posredstvom Ku\u0107e kantona u Bernu ostvaruju i plodotvornu saradnju sa institucijama sa saveznog nivoa vlasti.<\/p>\n\n\n\n

                    \n
                  • Koliko su bosanski kantoni ‘daleko’ od \u0161vajcarskih, kada je u pitanju saradnja?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                    Na\u017ealost, kako BiH u cjelini, tako i Federacija BiH, daleko su od obima me\u0111uvladine saradnje kakva postoji u \u0161vajcarskoj i drugim \u201euspje\u0161nim\u201c federacijama. Ipak, u poslednje vrijeme su u\u010dinjeni odre\u0111eni pomaci. Intenzivna saradnje postoji na administrativnom nivou, naro\u010dito izme\u0111u policijskih tijela, o \u010demu svjedo\u010de nedavna hap\u0161enja osumnji\u010denih za ubistvo \u0161vedskog dr\u017eavljanina iz kriminalnog miljea koje se dogodilo u Sarajevu.<\/p>\n\n\n\n

                      \n
                    • Da li je to dovoljno?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                      Naravno da ne. Jedan od korisnih alata za pospje\u0161ivanje me\u0111uvladine saradne je i tzv. \u201emehanizam koordinacije procesa evropskih integracija u BiH\u201c \u010dija bi primjena nakon dobijanja kandidatskog statusa i o\u010dekivanog otvaranja pristupnih pregovora sa EU morala dobiti na zna\u010daju.<\/p>\n\n\n\n

                      K<\/strong>oliko visoki predstavnici za BiH uspijevaju da o\u010duvaju svoj autoritet?<\/h2>\n\n\n\n
                        \n
                      • Kako u svakodnevnom \u017eivotu BiH izgleda funkcionisanje kancelarije Visokog predstavnika za BiH. Koliko su \u010deste njegove intervencije?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                        Funkcionisanje Kancelarije visokog predstavnika pro\u0161lo je kroz nekoliko faza. Nakon po\u010detnog perioda za vrijeme vr\u0161enja ove funkcije od strane Karla Bilta, koji je preuzeo ulogu medijatora izme\u0111u strana kako je i propisano Aneksom X Dejtonskog sporazuma, uslijedio je period poja\u010danog aktivizma visokih predstavnika (Karlos Vestendorp, Volfgang Petri\u010d i Pedi E\u0161daun) sa pozivom na tzv. \u201ebonska ovla\u0161tenja\u201c. Nakon kriti\u010dkih glasova ovakve prakse u me\u0111unarodnim ekspertskim krugovima, intervencionizam visokog predstavnika se smanjio (ne i potpuno prestao) za vrijeme vr\u0161enja funkcije od strane Kristijana \u0160varc-\u0160ilinga, Miroslava Laj\u010daka i Valentina Incka, koji je de iure<\/em> bio poslednji visoki predstavnik.<\/p>\n\n\n\n

                          \n
                        • Od Dejtonskog sporazuma, je zamijenjeno sedam visokih predstavnika. Ko je bio najaktivniji odnosno najpopularniji, ako tako mogu da ka\u017eem?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                          Kao i povodom mnogih drugih pitanja u BiH o aktivizmu razli\u010ditih visokih predstavnika postoje razli\u010diti stavovi u zavisnosti od entiteta iz kojeg se posmatra uloga visokog predstavnika. Uslovno bi se moglo re\u0107i da je u RS najpopularniji bio Karl Bilt, jer se u svom radu pridr\u017eavao ovla\u0161\u0107enja koja su visokom predstavniku dodijeljena Anesom X Dejtonskog sporazuma. U bo\u0161nja\u010dkom dijelu Federacije BiH najpopularniji su bili Volfgang Petri\u010d i Pedi E\u0161daun (kome je u Sarajevu \u010dak podignuta spomen bista) jer su zna\u010dajno doprinijeli izgradnji institucija na nivou BiH, redukciji entitetskih nadle\u017enosti i pacifikaciji hrvatskih zahtjeva za samoupravom.<\/p>\n\n\n\n

                            \n
                          • Za \u0160mita se ne bi moglo re\u0107i da je omiljen?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                            Ono \u0161to je evidentno, naro\u010dito u poslednjih godinu dana, jeste kriti\u010dki odnos politi\u010dkih predstavnika sva tri konstitutivna naroda prema njema\u010dkom diplomati Kristijanu \u0160mitu, koji je stupio u Kancelariju visokog predstavnika avgusta 2021. godine, suprotno Aneksu X Dejtonskog sporazuma, bez imenovanja rezolucijom Savjeta bezbjednsti UN, \u0161to implicira da BiH de iure<\/em> nema visokog predstavnika, iako \u0160mit djeluje de facto<\/em> i tako uti\u010de \u010dak i na dnevnopoliti\u010dke doga\u0111aje, \u0161to uz nepostojanje legaliteta njegovog izbora dodatno uru\u0161ava njegov legitimitet u BiH.<\/p>\n\n\n\n

                            Da li mogu\u0107 (su)\u017eivot u BiH bez stranih tutora?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
                              \n
                            • Koliko se ina\u010de radi na ja\u010danju dr\u017eavnih institucija BiH iznutra, bez intervencije visokog predstavnika?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                              Da bi bila istinski suverena i politi\u010dki nezavisna dr\u017eava, BiH mora odbaciti spoljni intervencionizam, sa bilo koje strane svijeta on dolazio, a odgovornost za dono\u0161enje odluka moraju preuzeti funcioneri koji su na demokratski odr\u017eanim izborima dobili mandat od gra\u0111ana. Ja\u010danja dr\u017eavnih institucija BiH ne mo\u017ee biti spoljnom intervencijom (Petri\u010dev i E\u0161daunov pristup), jer se na taj na\u010din otvaraju unutra\u0161nji politi\u010dki konflikti. Jedini stabilan na\u010din ja\u010danja dr\u017eavnih institucija BiH je od strane doma\u0107ih aktera, dok spoljni \u010dinioci poput EU mogu pomo\u0107i insistiranjem na profesionalizaciji javne uprave i nezavisnosti pravosu\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

                                \n
                              • Koliko mentalitet u va\u0161oj zemlji, uti\u010de na to da se ‘\u010deka’ da rje\u0161enje stigne sa strane?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                                O tome se najbolje izrazio nobelovac Ivo Andri\u0107 kada je u \u201eTravni\u010dkoj hronici\u201c napisao da: \u201e\u010cetiri vere \u017eive na ovom uskom, brdovitom i oskudnom komadi\u0107u zemlje i svaka o\u010dekuje spasenje odnekud spolja, i svaka iz protivnog pravca<\/em>\u201c.<\/p>\n\n\n\n

                                Odlaze\u0107a Evropska komisija imala najve\u0107e izazove u istoriji EU<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
                                  \n
                                • Sada\u0161nja Evropska komisija zavr\u0161ava svoj mandat. Kako biste ocijenili rad odlaze\u0107e komisije i \u0161ta bi nova garnitura morala uzeti u obzir prilikom pra\u0107enja napretka BiH i drugih balkanskih zemalja?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                                  Aktuelna Evropska komisija vr\u0161ila je svoj mandat tokom vjerovatno najizazovnijeg perioda u istoriji EU. Po\u010detak mandata obilje\u017eili su akutna migrantska kriza i izbijanje pandemije Covid-19 koji su znatno opteretili funkcionisanje EU i odnose izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica. Na sredini mandata pojavili su se novi izazovi, tj. suo\u010davanje sa eskalacijom ukrajinskog ratnog po\u017eara koji je tinjao od majdanskog prevrata iz februara 2014. godine, a kulminirao u februaru 2022. godine ruskim vojnim napadom na Ukrajinu. Vi\u0161ekratni paketi sankcija Ruskoj federaciji koje je EU sukcesivno usvajala slijede\u0107i sli\u010dne mjere preduzete od strane SAD-a, za rezultat su imali prekid dotada\u0161njih energetskih veza sa Rusijom i pove\u0107anje cijena energenata \u0161to je ostavilo posljedice na evropsku privredu. \u0160tavi\u0161e, pod uticajem administracija iz Va\u0161ingtona, \u201ena mala vrata\u201c se dovode u pitanje ekonomski odnosi EU, odnosno njenih dr\u017eava \u010dlanica sa Kinom, \u0161to dodatno uslo\u017enjava aktuelnu situaciju. \u010cini mi se da je ishod ovih procesa sve manji akcenat na EU kao uspje\u0161nom modelu ekonomske integracije, \u0161to je u njenoj osnovi, a sve vi\u0161e se nagla\u0161avaju geopoliti\u010dka dimenzija EU, pogotovo u odnosu prema kandidatima za \u010dlanstvo.<\/p>\n\n\n\n

                                    \n
                                  • \u0160to je re\u0161enje?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                                    Smatram da bi se novi sastav Evropske komisije trebao vratiti osnovama EU i od dr\u017eava kandidata za \u010dlanstvo zahtijevati ispunjenje prije svega ekonomskih kriterijuma. Paralelno sa tim, potrebno je insistirati na razvoju demokratije (kroz slobodne izbore na kojima bi mogu\u0107nost izbornih manipulacija bila svedena na minimum) i vladavine prava (ja\u010danjem profesionalnosti javne uprave i nezavisnosti pravosu\u0111a, uz zahtijevanje konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije \u0161to bi podrazumijevalo i do sada uglavnom izostale pravosna\u017ene osu\u0111uju\u0107e presude izvr\u0161ilaca koruptivnih radnji).<\/p>\n\n\n\n

                                      \n
                                    • Da li po Va\u0161em mi\u0161ljenju EU razumije i uzima u obzir istorijske, kulturne, politi\u010dke, itd. okolnosti pojedinih zemalja, prilikom odlu\u010divanja o prijemu novih \u010dlanica?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                                      Uop\u0161teno posmatrano, EU je do prio\u0161irenja iz 1995. godine zauzimala relativno dosljednu poziciju prilikom odlu\u010divanja o prijemu novih \u010dlanica. Od isto\u010dnog pro\u0161irenja iz 2004. i 2007. godine, geopoliti\u010dki motivi su postali dominantni, \u0161to se prote\u017ee do dana\u0161njih dana. Tako je Kipar primljen u EU iako nema efektivnu kontrolu nad sjevernim dijelom ostrva, dok se od Srbije tra\u017ei priznanje samoprogla\u0161ene kosovske nezavisnosti (\u0161to se poslednjih godina odra\u017eava na smanjenu podr\u0161ku javnog mnenja pristupanju EU). Bugarska i Rumunija su primljene u EU uprkos manjkavostima u primjeni ekonomskih kriterijuma i vladavini prava.<\/p>\n\n\n\n

                                        \n
                                      • Kako gledate na lavirint tra\u017eenja prolaza BiH do EU?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                                        Od BiH je mimo dotada\u0161nje prakse tra\u017eeno ispunjavanje posebnih 14 kriterijuma za dobijanje kandidatskog statusa, od \u010dega se odustalo zbog geopoliti\u010dkih obzira (tj. zbog odluke o dodjeli kandidatskog statusa Ukrajini i Moldaviji), ali je ostalo uslov za otvaranje pregovara\u010dkih poglavlja. Kona\u010dno, skora\u0161nje dodjelivanje kandidatskog statusa Moldaviji (sa zamrznutim sukobom u Pridnestrovlju) i Ukrajini (koja u ratnim uslovima nema kapacitete za objektivno ispunjenje kriterijuma za prijem i EU), na najbolji na\u010din svjedo\u010de o promjeni paradigme u procesu evropskih integracija.<\/p>\n\n\n\n

                                          \n
                                        • \u0160ta mislite koje su zemlje EU za njeno pro\u0161irenje, a koje protiv?<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

                                          Uobi\u010dajeno je da se Holandija smatra najve\u0107im protivnikom daljeg pro\u0161irenja EU, dok \u201emotori\u201c EU \u2013 Francuska i Njema\u010dka – zauzimaju umjereniju poziciju, zagovaraju\u0107i prethodno reformisanje EU (naro\u010dito veto mehanizama). Isto\u010dnoevropske zemlje, a naro\u010dito Poljska, se obi\u010dno smatraju pristalicama pro\u0161irenja, iako se u tom dijelu Evrope mogu \u010duti i opre\u010dna mi\u0161ljenja (npr. skora\u0161nji stavovi Ma\u0111arske o daljem isto\u010dnom pro\u0161irenju, uz podr\u0161ku integraciji dr\u017eava sa zapada Balkanskog poluostrva).<\/p>\n\n\n\n

                                          Afirmativan i aktivan odnos prema pro\u0161irenju EU zauzela je Slovenija, \u0161to je razumljivo imaju\u0107i u vidu zna\u010daj postjugoslovnskog prostora za slovena\u010dku privredu i vi\u0161edecenijske dru\u0161tvene veze sa ovim prostorom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

                                          Prilikom novembarske posjete generalnog sekretara NATO-a Jens Stoltenberga Sarajevu, moglo se \u010duti, da se entitet BiH – Republika Srpska protivi ulasku u NATO. Kako federacija, koju \u010dine dva entiteta mo\u017ee da gradi zajedni\u010dku budu\u0107nost, ako postoje razlike oko tako va\u017enog pitanja? O ure\u0111enju Bosne i Hercegovine smo govorili sa dr Bojanom Vla\u0161kim, docentom Pravnog fakulteta…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1415","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-intervju"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1415"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1415"}],"version-history":[{"count":35,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1415\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1814,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1415\/revisions\/1814"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1415"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1415"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1415"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}