{"id":1430,"date":"2023-11-22T12:22:32","date_gmt":"2023-11-22T12:22:32","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=1430"},"modified":"2023-11-22T20:22:37","modified_gmt":"2023-11-22T20:22:37","slug":"srbija-u-jos-jednom-izbornom-ciklusu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2023\/11\/22\/srbija-u-jos-jednom-izbornom-ciklusu\/","title":{"rendered":"Srbija u jo\u0161 jednom izbornom ciklusu"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

Foto: Kompasportal.rs<\/em><\/p>\n\n\n\n

Jedva ne\u0161to vi\u0161e od godinu i po dana nakon prethodnih predsedni\u010dkih, parlamentarnih i beogradskih izbora, odr\u017eanih 3. aprila 2022. godine, srpske vlasti su raspisale vanredne parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, koji \u0107e se odr\u017eati 17.12.2023. godine. Iako vlast formalno posmatrano ima sasvim stabilnu ve\u0107inu u skup\u0161tini, predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 je objasnio da se radi o odgovoru na zahtev opozicije. Ovo \u0107e biti \u010dak \u0161esti izbori za srpski parlament od 2012. godine. Od tada su samo u jednom slu\u010daju (2020 god.) parlamentarni izbori odr\u017eani u redovnom roku \u2013 ali i tada u posebnim, neredovnim uslovima imaju\u0107i u vidu da je izbore iz 2020. godine najve\u0107i deo opozicije bojkotovao.<\/p>\n\n\n\n

Neo\u010dekivano o\u010dekivana odluka o izborima<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Praksa organizovanja vanrednih izbora prakti\u010dno postala jedan od redovnih elemenata populisti\u010dke vladavine Aleksandra Vu\u010di\u0107a (\u010diji re\u017eim je ve\u0107 nekoliko godina od strane NVO Freedom House<\/em> okarakterisan kao \u201ehibridni\u201c sistem \u201edelimi\u010dno slobodne\u201c zemlje). Ipak, raspisivanje izbora za decembar ove godine bilo je donekle neo\u010dekivano. Naime, izbori su najavljeni u okolnostima relativno nepovoljne ekonomske situacije u zemlji (Srbija je, izme\u0111u ostalog u 2023. godini bila me\u0111u evropskim zemljama sa najvi\u0161om inflacijom \u2013 oko 13% na godi\u0161njem nivou, dok je rast cena hrane sredinom 2023. godine dostigao 23%) i nakon serije za vlast nepopularnih doga\u0111aja, poput masovnih demonstracija u Beogradu tokom leta pod sloganom \u201eSrbija protiv nasilja<\/em>\u201c (kao reakcija na dva masovna ubistva koja su se desila u maju ove godine) kao i nasilnog sukoba na Kosovu u mestu Banjska (septembar 2023) izme\u0111u kosovske policije i srpske naoru\u017eane grupe, u kojoj je poginulo \u010detvoro ljudi. Pored toga, nekoliko ve\u0107ih politi\u010dkih akcija koje su vlasti organizovale ili najavile sredinom 2023. godine (Vu\u010di\u0107eva najava stvaranja tzv. \u201eNaprednog pokreta za dr\u017eavu\u201c, neuspeli \u201ekontramiting\u201c u Beogradu) pokazale su da je podr\u0161ka re\u017eimu postala upitna, a da su razni oblici difuznog dru\u0161tvenog nezadovoljstva i organizovanog politi\u010dkog otpora porasli.<\/p>\n\n\n\n

Imaju\u0107i u vidu da bi u junu 2024. godine trebalo i ina\u010de da se odr\u017ee redovni lokalni izbori, uz koje su mnogi posmatra\u010di o\u010dekivali da \u0107e biti spojeni i vanredni parlamentarni izbori, Vu\u010di\u0107eva odluka da taj rok bude skra\u0107en na decembar 2023.[1]<\/a> verovatno je posledica nekoliko razloga. U prvom redu, radi se o proceni vlasti da bi odlaganje parlamentarnih izbora za naredno leto moglo da dovede do dodatne erozije podr\u0161ke vladaju\u0107oj stranci, imaju\u0107i u vidu, s jedne strane mogu\u0107a nepovoljna zbivanja tokom zime na planu ekonomije (posebno planirani porast cena energenata kao i dalji rast inflacije), kao i, s druge strane, evoluciju pregovora u okviru tzv. \u201edijaloga\u201c Beograd i Pri\u0161tina koji je doveden do ta\u010dke kada srpske vlasti verovatno ne\u0107e mo\u0107i jo\u0161 du\u017ee da odugovla\u010de sa primenom, u srpskoj javnosti izrazito nepopulanog \u201efrancusko-nema\u010dkog\u201c plana o \u201edaljoj normalizaciji\u201c odnosa Srbije i Kosova[2]<\/a>. Novi vanredni izbori predstavljaju na\u010din da se dobije na vremenu (odlaganje \u201edijaloga\u201c Beograd-Pri\u0161tina u periodu izborne kampanje, a onda i du\u017eeg perioda do konstituisanje novog parlamenta i nove vlade) ali i da srpska vlast, u cilju prihvatanje francusko-nema\u010dkog plana obezbedi dodatnu \u201elegitimizaciju\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Osim ovoga, kratak rok za izbornu kampanju favorizuje vladaju\u0107u partijsku izbornu ma\u0161ineriju, ve\u0107 dobro uigranu i sna\u017eno organizovanu, spremnu za kratku i efikasnu kampanju, nasuprot uvek rascepkanoj opoziciji kojoj je ne\u0161to vi\u0161e od mesec dana jedva dovoljno da uspostavi minimum politi\u010dke i tehni\u010dke koordinacije izme\u0111u usitnjenih stranaka.  <\/p>\n\n\n\n

Vlast i opozicija<\/strong><\/h2>\n\n\n
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

\u010cesto se ka\u017ee da je srpski predsednik prakti\u010dno u neprestanoj politi\u010dkoj kampanji, \u0161to je Vu\u010di\u0107 pokazao i tokom nedelja koje su prethodile raspisivanju izbora. Iako je posle vi\u0161e od 5 godina najzad ispunio ustavnu obavezu da kao predsednik dr\u017eave ne mo\u017ee da bude i vo\u0111a vladaju\u0107e stranke (mesto predsednika SNS je preuzeo sada\u0161nji ministar odbrane Vu\u010devi\u0107) Vu\u010di\u0107 je svestan da je njegova li\u010dna popularnost u stanovni\u0161tvu mnogo vi\u0161a nego rejting SNS-a pa nastoji da izbore pretvori u jednu vrstu referenduma oko svoje li\u010dnosti. Izuzimaju\u0107i neophodno u\u010de\u0161\u0107e na me\u0111unarodnim skupovima (od kojih je u propagandne svrhe bio posebno iskori\u0161\u0107en boravak na samitu \u201ePojas i put\u201c u Pekingu) srpski predsednik u proseku bar jednom u dva do tri dana gostuje u ekskluzivnim emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gde, kao jedini sagovornik, neumorno obja\u0161njavao dosada\u0161nje uspehe vlasti i najavljuje nove izuzetne rezultate – posebno pobolj\u0161anje standarda i rast plata i penzija. Prema podacima NVO \u201eCrta\u201c, iz juna 2023. godine, Vu\u010di\u0107 je imao 300 direktnih obra\u0107anja putem televizija sa nacionalnom frekvenijom tokom prethodnih 365 dana.<\/p>\n\n\n\n

Srpska vlast takodje ponavlja redovnu praksu uo\u010di svakih izbora, delenja \u201eiz helikoptera\u201c odre\u0111enih finansijskih sredstava namenjenih pojedinim kategorijama stanovni\u0161tva. Tako \u0107e svi srpski penzioneri uz porast penzija od 5% dobiti krajem novembra i jednokratan \u201edodatak\u201c uz penzije u visini od 20.000 din (oko 170 evra), a sli\u010dne beneficije iz nacionalnog bud\u017eeta u poslednje vreme srpski predsednik je \u201eobezbedio\u201c za majke sa maloletnom decom, za korisnike socijalne pomo\u0107i, negovateljice i studente. Standardna kampanja vladaju\u0107eg SNS-a obuhvata i masovnu mobilizaciju tzv. ‘kapilarnih glasova[3]<\/a> ‘ me\u0111u bira\u010dima, kao i agresivnu negativnu kampanju klevetanja predstavnika opozicije, u \u0161ta su uklju\u010deni svi elektronski i pisani mediji bliski vlastima (posebno televizije sa nacionalnom frekvencijom \u2013 Pink i Heppy, sa odre\u0111enim izuzetkom umerenije glavne dr\u017eavne TV RTS).    <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Srpski predsednik Aleksandar Vu\u010di\u0107, photo: Zorana Jevtic\/Reuters<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Srpska politi\u010dka scena se strukturisala u okolnostima dugogodi\u0161nje dominacije vladaju\u0107e SNS, koja predstavlja neku vrstu \u201eki\u0161obran stranke\u201c (catch all) u ideolo\u0161kom smislu (istovremeno proevropska i antizapadna opcija, jak nacionalizam uz elemente tolerancije prema manjinskim grupama i sl). SNS je nakon decenijske vladavine postala u prvom redu konglomerat razli\u010ditih interesnih grupa koji su se razvile i okupile oko autoritarne li\u010dnosti srpskog predsednika. Ova stranka, uz koalicionog partnera SPS, zauzima fomalno centralni prostor na srpskoj politi\u010dkoj sceni.<\/p>\n\n\n\n

Ko \u010dini opoziciju?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Glavna opoziciona grupacija okupljena je na poroevropskoj i liberalnoj platformi pod nazivom \u201eSrbija protiv nasilja\u201c. Radi se o desetak stranaka proevropske orijentacije me\u0111u kojima dominira stranka nekada\u0161njeg beogradskog gradona\u010delnika Dragana \u0110ilasa (\u201eStranka slobode i pravde\u201c) koje su u periodu maj-novembar 2023. godine predvodile istoimene vi\u0161emese\u010dne proteste u Beogradu i drugim mestima Srbije. U koaliciji su i Demokratska stranka (Zoran Lutovac), nekoliko levih \u2013 ekolo\u0161kih pokreta (\u201eZeleno levi front\u201c, Ekolo\u0161ki ustanak i dr) kao i centristi\u010dke stranke Miroslava Aleksi\u0107a (Narodni pokret) i biv\u0161eg protivkandidata na predsedni\u010dkim izborima Zdravka Pono\u0161a (Srbija centar). Koaliciju predvode \u0110ilasova saradnica Marinika Tepi\u0107, mladi i harizmati\u010dni vo\u0111a Narodnog pokreta Miroslav Aleksi\u0107 i Radomir Lazovi\u0107 iz Zeleno \u2013 levog fronta. Ova koaliciona grupacija je u\u0161la u kampanju bez posebnog zajedni\u010dkog politi\u010dkog dokumenta koji bi precizirano njene izborne ciljeve. Neke od njenih \u010dlanica prethodno su ve\u0107 objavile sopstvene platforme za izbore, koje obuhvataju poznate opozicione stavove usmerene na kritiku vladaju\u0107eg re\u017eima, najavu o\u0161tre borbe protiv kriminala i korupcije, preorijentaciju spoljne politike od \u201ebalansiranja\u201c izme\u0111u zapada i Rusije na vi\u0161e proevropsku orijentaciju, kao i niza socijalnih mera namenjenih penzionerima i siroma\u0161nijim slojevima dru\u0161tva, tradicionalno orijentisanih na ve\u0107insku podr\u0161ku SNS-u. <\/p>\n\n\n\n

Opozicija na desnici – eventuelna Vu\u010di\u0107eva rezerva <\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Za razliku od proevropske grupacije koja je uspela da odgovori o\u010dekivanjima svojih potencijalnih bira\u010da tako \u0161to se nije \u201era\u0161trkala\u201c na nekoliko izbornih kolona, nacionalno-patriotske stranke desne orijetnacije nisu uspele da se organizju u jednu koalicionu grupaciju ve\u0107 nastupaju u tri odvojene kolone: Narodna stranka nekada\u0161njeg ministra spoljnih poslova V. Jeremi\u0107a, savez \u201eZavetnici\u201c i \u201eDveri\u201c i najzad \u201eNovi DSS\u201c koji predvodi M. Jovanovi\u0107. Razlog ovog razdvajanja (i pored poku\u0161aja dogovora) treba tra\u017eiti u mnogo ve\u0107em uticaju (direktnom ili indirektnom) re\u017eimskih struktura na pojedine elemente desne opozicije, od kojih su neke stranke nastale kao posledica uticaja samog re\u017eima. Od tri pomenute desne kolone, procenjuje se da je savez \u201eZavetnici-Dveri\u201c najskloniji eventualnim uticajima re\u017eima. U svojim naporima da obuhvati ili bar da kontroli\u0161e \u0161to \u0161ire bira\u010dko telo, SNS nastoji da ve\u0161ta\u010dki formira i usitni potencijalnu opoziciju na desnici, koju smatra za eventualnu \u201erezervu\u201c u slu\u010daju potrebe za postizbornim koalicijma. U tom smislu indikativno je i da SNS izlazi na beogradske izbore u koaliciji sa nekada\u0161njom estremisti\u010dkom desnom strankom ha\u0161kog osu\u0111enika Vojislava \u0160e\u0161elja (iz koje je potekao i predsednik Vu\u010di\u0107).<\/p>\n\n\n\n

\u201eAleksandar Vu\u010di\u0107 \u2013 Srbija ne sme da stane!\u201c<\/strong><\/h2>\n\n\n
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

Prema do sada ograni\u010deno pouzdanim prognozama objavljenim na osnovu ispitivanja javnog mnjenja, izbori u decembru bi trebalo da potvrde trend iskazan ve\u0107 i na izborima 2022. godine o postepenom smanjenju podr\u0161ke vladaju\u0107em SNS-u – ali ne u meri da bi to su\u0161tinski ugrozilo dosada\u0161nju dominantnu poziciju Aleksandra Vu\u010di\u0107a i njegove stranke.<\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107 na prethodnim izborima, vladaju\u0107a SNS je sa 44,3% glasova osvojila 120 (od 250) mesta u srpskom parlamentu pa je za postizanje apsolutne ve\u0107ine morala da se udru\u017ei sa Da\u010di\u0107evim SPS i manjinskim strankama (u prvom redu sa strankom ma\u0111arske manjine). Osnovni indikator o uspe\u0161nosti SNS na decembarskim izborima bi\u0107e dostizanje i prelazak psiholo\u0161ke granice od 40% glasova. Prema poslednjim prognozama, SNS koji nastupa pod nazivom \u201eAleksandar Vu\u010di\u0107 \u2013 Srbija ne sme da stane!\u201c mogao bi da osvoji oko 39,2% glasova. Imaju\u0107i u vidu apsolutnu propagandnu dominaciju vladaju\u0107e stranke i njenog lidera (posebno u medijim) uklju\u010duju\u0107i i nemerljivo ve\u0107e finansijske i partijske resurse anga\u017eovane u odnosu na opoziciju (i pod uslovom da ne do\u0111e do nekih novih dramati\u010dnijih dru\u0161tvenih i polti\u010dkih zbivanja do 17.12.2023) moglo bi se o\u010dekivati da vladaju\u0107a propaganda uti\u010de na jo\u0161 nekoliko procenata neodlu\u010dnih ili uzdr\u017eanih glasa\u010da, kako bi bila prekora\u010dena granica od 40%. To ipak i dalje ne zna\u010di da \u0107e SNS biti u stanju da sam formira vladaju\u0107u ve\u0107inu u skup\u0161tini, odnosno vladu, po\u0161to \u0107e verovatno broj njenih osvojenih mandata biti ispod 125.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Koalicioni partner SNS-a  nastupa pod optimisti\u010dkim sloganom \u201eIvica Da\u010di\u0107 \u2013 premijer<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

SPS kao dosada\u0161nji koalicioni partner SNS-a  nastupa pod optimisti\u010dkim sloganom \u201eIvica Da\u010di\u0107 \u2013 premijer\u201c. Ovo vi\u0161e pokazuje ambicije sada\u0161njeg ministra spoljnih poslova Da\u010di\u0107a \u010dija stranka bi, prema prognozama, od dvocifarskog rezultata pro\u0161le godine (oko 12% osvojenih glasova) trebalo da  osvoji ne\u0161to oko 8%. Da\u010di\u0107 je do sada bio Vu\u010di\u0107ev stalni partner. Ipak uvek postoji jedna doza neizvesnosti \u2013 iako minimalna- oko orijentacije SPS u slu\u010daju nekog ve\u0107eg izbornog pomeranja u korist opozicije.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dno pitanje decembarskih izbora bi\u0107e dometi koalicije \u201eSrbija protiv nasilja\u201c. Stranke ove koalicije (i njihovi predsedni\u010dki kandidati) proevropskih, centristi\u010dkih i zelenih orijentacije na izborima 2022. godine su  zajedno osvojile izme\u0111u 19% i 22% glasova. Ovaj put njihov zajedni\u010dki sinergijski domet (jedna proevropska kolona) bi trebalo da mo\u017eda dostigne ili pre\u0111e 25%. Osvajanje \u010detvrtine ili vi\u0161e glasova, uz odgovaraju\u0107i pad u\u010de\u0161\u0107a SNS-a, zna\u010dio bi pomeranje u srpskom bira\u010dkom telu odnosno kraj desetogodi\u0161nje skoro apsolutne dominacije vladaju\u0107e stranke.<\/p>\n\n\n\n

U Beogradu mogu\u0107 uspeh opozicije<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

 Za razliku od parlamentarnih izbora na kojima se ne o\u010dekuje ve\u0107i obrt u dosada\u0161njem odnosu snaga, ishod izbora za grad Beograd je mnogo neizvesniji. Prognoze ukazuju da u glavnom gradu opozicija u celini (ona proevropska plus stranke patriotske desnice) vodi sa desetak procentnih poena u odnosu na vlast. Ovo bi zna\u010dilo da opozicija ima realnu \u0161ansu da osvoji ve\u0107inu mesta gradskih odbornika, pa time i da izabere gradona\u010delnika i gradsku vladu. Eventualni uspeh opozicije u Beogradu (gde bi postizborna koalicija antire\u017eimskih proevropski i patriotskih partija u na\u010delu mogla biti mnogo lak\u0161a jer ne postoje \u201evelike nacionalne teme\u201c koje razdvajaju, poput odnosa prema pregovorima oko Kosova i sl) uz pobede na jo\u0161 nekim mestima na lokalnom nivou, zna\u010dio bi zna\u010dajan psiholo\u0161ki prelom na politi\u010dkoj sceni.<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

       <\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

Stepen nezadovoljstva stanjem u zemlji i rezultatima decenijske vladavine Aleksandra Vu\u010di\u0107a u srpskom dru\u0161tvu je ra\u0161iren i to predstavlja osnovni razlog za neizvesnost u o\u010dekivanjima rezultata decembarskih izbora. Prema nekim ispitivanjima javnog mnjenja, skoro dve tre\u0107ine anketiranih smatra da \u017eivi gore ili isto nego pre deset godina u odnosu na tre\u0107inu koja misli da \u017eivi bolje. Ipak, ovo nezadovoljstvo je i dalje vi\u0161e difuzno i nije u dovoljnoj meri artikulisano ni koncentrisano u okviru jake politi\u010dke opozicije.  <\/p>\n\n\n\n

I pored brojnih afera koje ukazuju na kriminogene ili korupciona\u0161ke veze delova vladaju\u0107eg re\u017eima, vi\u0161emese\u010dnih uli\u010dnih protesta, \u0161trajkova i ekonomskih te\u0161ko\u0107a (inflacija), ozbiljnog neuspeha \u201ekosovske politike\u201c (ilustrovane i slu\u010dajem \u201eBanjska\u201c i iseljavanjem Srba sa Kosova) i odre\u0111enih me\u0111unarodnih kritika (koje su, pored ostalog, za posledicu imale ostavku Vu\u010di\u0107evog bliskog saradnika i Aleksandra Vulina, \u0161efa slu\u017ebe dr\u017eavne bezbednosti \u2013 BIA, koji je pod udarom sankcija ameri\u010dkog ministarstva finansija) za sada jo\u0161 ne izgleda da je vladavina \u0161efa srpske dr\u017eave i njegove stranke SNS neposredno ugro\u017eena. \u010cvrsta kontrola nad medijima, agresivna kampanja, sposobnost da skrene pa\u017enju javnosti sa problemati\u010dnih tema i nametne narative koji odgovaraju vlastima, odre\u0111eni pozitivni rezultati na planu ekonomije (stabilna finansijska situacija i visoka strana ulaganja, investicije u infrastrukture) kao i nesmetan nastavak spoljne politike \u201eosciliranja\u201c izme\u0111u zapada, Rusije i Kine predstavljaju elemente na kojima (uz negativnu kampanju protiv opozicionih lidera) Aleksandar Vu\u010di\u0107 zasniva svoju izbornu strategiju.<\/p>\n\n\n\n

Iako je manje frangmentisana nego prilikom prethodnog izbornog ciklusa, slabost proevropske opozicije i dalje proizilazi iz nedostatka ozbiljnih resursa i slabe politi\u010dke infrastrukture (na nivou lokalne vlasti, opozicija ne kontroli\u0161e skoro nijednu od 145 srpskih op\u0161tina). Slabost opozicione kampanje proizilazi i iz nedovoljno artikulisanih pozitivnih poruka (nedovoljni, nejasni ili kontradiktorni predlozi u slu\u010daju dolaska na vlast) kao i odsustva pravog politi\u010dkog liderstva me\u0111u brojnim novijim i mla\u0111im licima \u010dije vreme verovatno tek dolazi. Cela opozicija i njena kampanja se pominju marginalno ili samo kroz negativne ocene u glavnim medijima. I pored navedenog, decembarski izbori po prvi put nakon du\u017eeg vremena unose odre\u0111enu dozu neizvesnosti na srpsku politi\u010dku scenu i mogu da donesu odre\u0111ene promene u dosada\u0161njem odnosu politi\u010dkih snaga u Srbiji. <\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n[1] Izbori za 17.12. su, pored republi\u010dkih i pokrajinskih, raspisani prevremeno u Beogradu (za gradona\u010delnika) i u jo\u0161 65 lokalnih gradova i op\u0161tina, dok \u0107e u preostalih stotinjak mesta, lokalni izbori biti odr\u017eani u redovnom roku u junu 2024. godine.  <\/p>\n\n\n\n[2] Plan, sa kojim se Vu\u010di\u0107 delimi\u010dno saglasio (iako ga nije potpisao) predvi\u0111a, izbe\u017eu ostalog da se Srbija ne\u0107e protiviti ulasku Kosova u me\u0111unarodne organizacije, kao i da \u0107e prihvatiti sve dr\u017eavne i administrativne simbole Kosova (uklj\u010duju\u0107i i li\u010dna i saobra\u0107ajna dokumenta, ambleme, zastavu i td). [3] Svaki \u010dlan stranke, posebno oni rukovode\u0107i, u obavezi su da na razne na\u010dine (veze, pritisci, obe\u0107anja) obezbede odre\u0111enu kvotu glasa\u010da za izbore.
[3] Svaki \u010dlan stranke, posebno oni rukovode\u0107i, u obavezi su da na razne na\u010dine (veze, pritisci, obe\u0107anja) obezbede odre\u0111enu kvotu glasa\u010da za izbore.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Autor: Forum za Evropski Balkan<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Foto: Kompasportal.rs Jedva ne\u0161to vi\u0161e od godinu i po dana nakon prethodnih predsedni\u010dkih, parlamentarnih i beogradskih izbora, odr\u017eanih 3. aprila 2022. godine, srpske vlasti su raspisale vanredne parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, koji \u0107e se odr\u017eati 17.12.2023. godine. Iako vlast formalno posmatrano ima sasvim stabilnu ve\u0107inu u skup\u0161tini, predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 je objasnio da…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1431,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-1430","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1430"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1430"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1430\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1452,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1430\/revisions\/1452"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1431"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1430"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1430"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1430"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}