{"id":1497,"date":"2023-11-30T08:49:46","date_gmt":"2023-11-30T08:49:46","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=1497"},"modified":"2023-12-01T11:36:44","modified_gmt":"2023-12-01T11:36:44","slug":"energetika-prepreka-ili-most-izmedu-srbije-i-eu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2023\/11\/30\/energetika-prepreka-ili-most-izmedu-srbije-i-eu\/","title":{"rendered":"Energetika, prepreka ili most izme\u0111u Srbije i EU?"},"content":{"rendered":"\n\n\n

Evropsku budu\u0107nost Srbije sputavaju tradicionalne veze s Rusijom, uz oblinu evropsku pomo\u0107 smanjuje se energetska zavisnost od Rusije.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izgradnjom gasovoda Srbija-Bugarska, Srbija \u0107e se mo\u0107i da se priklju\u010di na izvore gasa koji dolaze u Gr\u010dku, \u0161to uklju\u010duje i gas iz Azerbajd\u017eana i kaspijskog regiona, kao i LNG terminal u Gr\u010dkoj. Terminal za te\u010dni prirodni gas u Aleksandrupolisu mo\u017ee da primi gas iz cijelog svijeta, \u010dime se potencijalno mo\u017ee pro\u0161iriti krug srpskih dobavlja\u010da.<\/p>\n\n\n\n

Gasovod koji povezuje Srbiju i Bugarsku i koji je prema prvobitnim planovima trebalo da po\u010dne sa radom do kraja novembra, dio je \u0161ire inicijative EU-e i ‘Ju\u017enog koridora’, \u010diji je cilj smanjiti zavisnost Evrope od ruskog gasa. U Srbiji gas \u010dini oko 13% potro\u0161nje primarne energije, a trenutno u zemlju mo\u017ee do\u0107i samo preko gasovoda Balkanski tok, i to iz Bugarske i Ma\u0111arske.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Reuters<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Najve\u0107a dr\u017eava u regionu Zapadnog Balkana zavisna je od ruskog gasa koji dolazi preko Bugarskog i Turskog toka, a dio gasa mo\u017ee i\u0107i i preko Ukrajine i Ma\u0111arske. Srbija kupuje ruski gas po povla\u0161\u0107enoj cijeni, dok preostali, manji dio gasa kupuje na tr\u017ei\u0161tu po tr\u017ei\u0161nim cijenama. Jedan od ciljeva EU-e je energetska diverzifikacija, pa su nakon po\u010detka rata u Ukrajini neke dr\u017eave EU uspjele da se u potpunosti oslobode zavisnosti od ruskog gasa ili su barem po\u010dele da rade na tome.<\/p>\n\n\n\n

Nakon po\u010detka ruske invazije na Ukrajinu, Unija je iznova shvatila koliko je va\u017eno kontrolisati jugoisto\u010dno dvori\u0161te Stare cjeline i odatle odbijati interese tre\u0107ih velesila, koje nisu nu\u017eno prijateljski nastrojene prema EU. Uglavnom zbog toga EU poma\u017ee Srbiji i regionu da prerasporede razli\u010dite izvore snabjevanja gasom. Za izgradnju gasovoda Srbija-Bugarska je Srbiji i srpskom dijelu dodijelila 49,6 miliona eura bespovratnih sredstava.<\/p>\n\n\n\n

Ukupna du\u017eina gasovoda Srbija-Bugarska koji prolazi kroz obije zemlje bi\u0107e 170 kilometara i bi\u0107e dvosmjerna cijelom du\u017einom. Gasovod u Srbiji \u0107e biti duga\u010dak 109 kilometara. To \u0107e omogu\u0107iti prenos 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godi\u0161nje. Investitori predvi\u0111aju da \u0107e novi gasovod omogu\u0107iti pove\u0107anje kapaciteta za dodatnih 60 posto u odnosu na sada\u0161nje godi\u0161nje potrebe Srbije, koje iznose oko tri milijarde kubnih metara gasa godi\u0161nje.<\/p>\n\n\n\n

\u200bDo kraja izgradnje ostale samo<\/strong> formalnosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka \u0110edovi\u0107 Handanovi\u0107 najavila je po\u010detak probnog rada gasovoda Srbija-Bugarska. Tokom nedavnog obilaska gasne mjerno-regulacione stanice u gradu Trupale kod Ni\u0161a je izjavila, da \u0107e gasovod po\u010deti da radi odmah po dobijanju potrebnih dozvola. <\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

‘Radovi na priklju\u010dku gasa su u\u0161li u zavr\u0161nu fazu. Do sada je zavr\u0161eno oko 98 posto posla. Predvi\u0111amo da \u0107e \u0107emo u narednim sedmicama po\u010deti sa dobijanjem potrebnih dozvola za po\u010detak rada gasovoda. Ministarstvo svakodnevno prati realizaciju ovog projekta. Tako \u0107e biti do kraja<\/em>‘, rekla je ministarka. Ona je istakla da je gasovod Srbija-Bugarska projekat od strate\u0161kog zna\u010daja za Srbiju zbog diverzifikacije izvora snabdevanja gasom, a prvi gas iz Azerbejd\u017eana o\u010dekuje se prije Nove godine. Ovom vezom, pored ruskog gasa, koji je va\u017ean i stabilan izvor snabdevanja, srpska doma\u0107instva i industrija ima\u0107e priliku da preko Bugarske dobijaju gas iz Azerbejd\u017eana i LNG terminala u Gr\u010dkoj. ‘Pregovaramo sa jednom azerbejd\u017eanskom kompanijom, o\u010dekujemo potpisivanje memoranduma o razumijevanju izme\u0111u ministarstava energetike Srbije i Azerbejd\u017eana, kao i komercijalnog ugovora izme\u0111u azerbejd\u017eanskog dobavlja\u010da i JP Srbijagas<\/em>‘, rekla je \u0110edovi\u0107 Handanovi\u0107, dodaju\u0107i da bi isporuka prirodnog gasa preko interkonektora trebalo da po\u010dne do kraja ove godine. <\/p>\n\n\n\n

Podsjetimo, zavisnost Srbije od ruskih energenata jedan je od klju\u010dnih faktora koji ovu balkansku zemlju tako sna\u017eno vezuje za Rusiju. Evropska unija od po\u010detka ruske invazije na Ukrajinu od Beograda kao uslov za napredak na evropskom putu tra\u017ei uskla\u0111ivanje srpske spoljne politike sa evropskom. Ukratko, to zna\u010di da se od Beograda o\u010dekuje uvo\u0111enje sankcija Moskvi zbog napada na Ukrajinu. Kako Rusija do\u017eivljava smanjenje zavisnosti Srbije od ruskih energenata i kako \u0107e se na to reagovati u Kremlju, zajedni\u010dka je briga prozapadnih posmatra\u010da doga\u0111aja u Srbiji. S obzirom na to da Rusija ve\u0107 nekoliko decenija gradi svoj uticaj u Srbiji i uop\u0161te na Zapadnom Balkanu, donosioci odluka u Kremlju odli\u010dno razumiju da njihov evropski saveznik mora da djeluje diplomatski i bar da se pravi da nije odustao od evropskog puta. <\/p>\n\n\n\n

De\u0161avanja na energetskom tr\u017ei\u0161tu pod uticajem geopolitike<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

U slu\u010daju da se politi\u010dke elite u Srbiji previ\u0161e zaborave i pretjerano se distanciraju od Rusije, Moskva mo\u017ee da odgovori na razli\u010dite na\u010dine, uklju\u010duju\u0107i i to da izvr\u0161i uticaj na ruske trgovce naftom koji posluju u Srbiji i koji su u stanju da svojim velikim uticajem na dr\u017eavne medije promijene medijski pejza\u017e. \u010cak i uz male promjene na podru\u010dju sponzorstva, veliki ruski naftni igra\u010di mogu ili spasiti ili potopiti velike i va\u017ene sportske timove. <\/p>\n\n\n\n

‘Uz veliko ulaganje u novi gasovod, prvi put \u0107e biti mogu\u0107e diverzifikovati izvore snabdevanja na srpskom tr\u017ei\u0161tu i, zajedno sa postoje\u0107om i novom gasnom infrastrukturom za te\u010dni prirodni gas u Bugarskoj i Gr\u010dkoj u Aleksandrupolisu, otvoriti nove mogu\u0107nosti za snabdevanje za Srbiju’<\/em>, rekao je Gligo Vukovi\u0107 iz Kancelarije Evropske unije u Srbiji. ‘Istovremeno smo na po\u010detku finansiranja gasovoda izme\u0111u Sjeverne Makedonije i Srbije. U pripremi je studija izvodljivosti i analiza tro\u0161kova i uticaja na \u017eivotnu sredinu. O\u010dekujemo da \u0107e ova studija biti zavr\u0161ena u narednih godinu i da \u0107emo prona\u0107i i zaokru\u017eiti sve izvore finansiranja za pomenuti gasovod, koji je tako\u0111e od strate\u0161kog zna\u010daja, jer \u0107e povezati TAP-TANAP i eventualne budu\u0107e LNG terminale na obalama Jadranskog i Egejskog mora<\/em>\u201c, rekao je Vukovi\u0107. ‘\u0160to se ti\u010de energetske infrastrukture u sektoru gasa, kako je objasnio, EU nije fokusirana samo na gasovode. Sa Srbijagasom trenutno sara\u0111ujemo na mnogim drugim projektima i o\u010dekujemo jo\u0161 mnogo toga. Zavr\u0161ili smo jedan, a to je SCADA sistem za upravljanje gasovodnim sistemom Srbijagasa. Trenutno implementiramo SCADA sistem za upravljanje distributivnim sektorom. O\u010dekuje se da ovaj projekat bude zavr\u0161en za godinu, godinu i po, \u0161to \u0107e pomo\u0107i Srbijagasu da uspostavi funkcionalno tr\u017ei\u0161te gasa na teritoriji Republike Srbije. Na\u0161 fokus \u0107e biti na postoje\u0107im ‘uskim grlima’ gasne infrastrukture jugoisto\u010dne Evrope. Iako \u0107e gasovod sa Bugarskom biti zavr\u0161en, ‘uska grla’ na unutra\u0161njoj mre\u017ei u Bugarskoj i Srbiji trenutno ne omogu\u0107avaju cjelovitu upotrebu gasovoda izme\u0111u dvije zemlje<\/em>‘, dodaje Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Kako najavljuje, postoji na\u010din da se finansira pro\u0161irenje mre\u017ee izme\u0111u Ni\u0161a i Beograda, a vjerovatno i da se uz saradnju sa predstavnicima Bugarske pro\u0161iri kapacitet njihove mre\u017ee. Kada je rije\u010d o mehanizmu koji je Evropa uspostavila u vezi sa mogu\u0107im investicijama i pravcima razvoja u skladu sa Strategijom razvoja energetike u EU do 2050. godine, s najve\u0107im akcentom na aktivnosti do 2030. godine, Vukovi\u0107 podsje\u0107a da sektor gasa nije izolovan od drugih energetskih sektora, ve\u0107 da su svi povezani i izlo\u017eeni u\u010dincima krize. U strate\u0161kom razvoju energetike prednja\u010di energetska efikasnost, za \u0161ta su potrebna ogromna finansijska sredstva. <\/p>\n\n\n\n

Energetska nezavisnost vodi do politi\u010dke nezavisnosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

‘Kombinacija diversifikacije i smanjenja potro\u0161nje energije trebala bi donijeti energetsku nezavisnost u budu\u0107nosti. Te\u0161ko je povjerovati da \u0107emo se do 2050. godine potpuno rije\u0161iti fosilnih goriva. Barem mali dio fosilnih goriva \u0107e uvijek ostati, ali postizanje samodovoljnosti zna\u010di da mo\u017eemo vlastitim sredstvima pokrivati \u200b\u200bpotrebe unutar granica EU, a to je i cilj. To se uglavnom odnosi na vjetar i sunce, ali ne smijemo zaboraviti na smanjenje potro\u0161nje mjerama energetske efikasnosti<\/em>‘, smatra Vukovi\u0107. Tako\u0111e je vodonik, kako se trenutno \u010dini, jedan od najperspektivnijih izvora energije koji bi se mogao koristiti i kao gorivo i kao skladi\u0161te energije i koji bi bio relativno jednostavan za kori\u0161tenje. Vukovi\u0107 predvi\u0111a da \u0107e tokom prelaznog perioda mnoge gasne infrastrukture mije\u0161ati vodonik sa metanom, prirodnim gasom do odre\u0111enog procenta. U Evropi sve vi\u0161e ra\u010dunaju na ure\u0111aje koji \u0107e biti kombinacija sa vodonikom ili samo vodonikom, odnosno vodoni\u010dkom infrastrukturom.<\/p>\n\n\n\n

‘Te\u0161ko je predvidjeti \u0161ta \u0107e se dogoditi do 2050. godine. To je jedan od pravaca u kojem ide Evropa. Pored nove infrastrukture, \u017eelimo da ozbiljno otvorimo veleprodajno tr\u017ei\u0161te gasa u Srbiji. Srbijagas, koja \u0107e biti moderna kompanija i dr\u017eava koja \u0107e pristup postoje\u0107oj gasnoj infrastrukturi omogu\u0107iti tre\u0107im licima. Verujemo da \u0107e to doprinjeti dodatnoj konkurenciji na tr\u017ei\u0161tu i dati pozitivne efekte za krajnje potro\u0161a\u010de<\/em>\u201c, dodao je predstavnik Kancelarije EU u Srbiji. Milan Zdravkovi\u0107, izvr\u0161ni direktor operatora distributivnog sistema Srbijagasa, isti\u010de da je energetska infrastruktura neophodna ako uop\u0161te i \u017eelimo govoriti o energetskoj bezbjednosti. <\/p>\n\n\n\n

Kako prona\u0107i put do otvorenog tr\u017ei\u0161ta<\/strong><\/p>\n\n\n\n

‘Ne mo\u017eemo govoriti o prednostima otvorenog i slobodnog tr\u017ei\u0161ta ako nemamo dostupnu infrastrukturu koja \u0107e omogu\u0107iti liberalizaciju tr\u017ei\u0161ta u punom smislu i kako je prvobitno zami\u0161ljeno \u2013 sa u\u010dinkom pouzdanije, kvalitetnije i jeftinije energije za krajnjeg potro\u0161a\u010da. I dalje je problemati\u010den argument kada govorimo o preuranjenim zahtjevima, s jedne strane po otvaranju tr\u017ei\u0161ta, i o slaboj infrastrukturi, s druge<\/em>\u201c, ka\u017ee Zdravkovi\u0107. Podsje\u0107a da, kada je rije\u010d o gasnoj infrastrukturi u zemljama regiona, je energetska zajednica stvorena na nivou Zapadnog Balkana, a potom se, iz drugih razloga, pro\u0161irila na Ukrajinu, Moldaviju…, \u0161to je donekle promijenilo njeno po\u010detno zna\u010denje. Postoje\u0107a tr\u017ei\u0161ta u regionu su relativno mala u energetskom, te tako\u0111e poslovnom i trgova\u010dkom smislu i nemaju velike potro\u0161nje. Iz toga proizilazi zaklju\u010dak da je svaki novi, neophodan projekat, posebno onaj u cilju integracije tr\u017ei\u0161ta, komercijalno neisplativ. Stoga je za ovakve projekte potrebna finansijska podr\u0161ka. \u201eSre\u0107ni smo i zahvalni \u0161to je Evropska komisija prepoznala zna\u010daj gasovoda izme\u0111u Bugarske i Srbije i finansijski podr\u017eala projekat. Bez takve finansijske podr\u0161ke te\u0161ko je govoriti o pouzdanoj viziji postoje\u0107e i nedostaju\u0107e gasne infrastrukture u budu\u0107nosti<\/em>\u201c, rekao je Zdravkovi\u0107 iz Srbijagasa na nedavno odr\u017eanoj energetskoj konferenciji. Saglasan je da je energetskom sektoru potrebna strategija, ali tako\u0111e napominje da ono \u0161to se de\u0161ava na energetskom tr\u017ei\u0161tu odre\u0111uju i geopoliti\u010dki uticaji i tome sli\u010dno. Na nivou Evropske komisije se od 2019. godine sprovodi niz istra\u017eivanja o viziji energetskog bilansa, stanju, projekcijama i strategiji na evropskom nivou za budu\u0107i period. Vjerovatno je iz ovih i drugih neenergetskih razloga ustanovljeno i zahtijevano da prirodni plin kao energent mo\u017ee biti prihvatljiv samo uz gotovo nultu emisijom \u0161tetnih plinova. ‘Svi ovi projekti zahtevaju finansijsku podr\u0161ku, tako da je veoma komplikovan proces obezbe\u0111ivanja bankarske podr\u0161ke za svaki slede\u0107i projekat gasovoda. Upravo zbog nejasnog pozicioniranja i obrade gasa<\/em>‘, ka\u017ee Zdravkovi\u0107. Govore\u0107i o zelenim izvorima energije, ka\u017ee da ne potcjenjuje zna\u010daj vodonika, ali smatra da mora pro\u0107i dug period prije nego \u0161to se njegova upotreba omogu\u0107i na \u0161irem nivou. Vodonik, kao supstanca i kao izvor energije, ima jo\u0161 neka tehni\u010dka svojstva koja nije lako obraditi, ne samo sa vidika energije, ve\u0107 i sa vidika sigurnosti. Kada je rije\u010d o vodoniku, ka\u017ee Zdravkovi\u0107, i to \u0107e zahtijevati neke dodatne tro\u0161kove. Uz sve to, cijena energije \u0107e biti sve ve\u0107a jer \u0107e infrastruktura biti sve skuplja. <\/p>\n\n\n\n

\u200b<\/pre>\n\n\n\n
 <\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropsku budu\u0107nost Srbije sputavaju tradicionalne veze s Rusijom, uz oblinu evropsku pomo\u0107 smanjuje se energetska zavisnost od Rusije. Izgradnjom gasovoda Srbija-Bugarska, Srbija \u0107e se mo\u0107i da se priklju\u010di na izvore gasa koji dolaze u Gr\u010dku, \u0161to uklju\u010duje i gas iz Azerbajd\u017eana i kaspijskog regiona, kao i LNG terminal u Gr\u010dkoj. Terminal za te\u010dni prirodni gas…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1503,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-1497","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1497"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1497"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1497\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1515,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1497\/revisions\/1515"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1503"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1497"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1497"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1497"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}