![\"\"](\"http:\/\/feb.si\/me\/wp-content\/uploads\/sites\/2\/2023\/11\/Posnetek-zaslona-2023-10-16-152650-3.jpg\")
<\/figure><\/div>\n\n\nPojam \u201esrpski svijet<\/em>\u201c pojavio se u opticaju u politi\u010dkim komentarima u Srbiji prije ne\u0161to vi\u0161e od pola decenije (2016-2018), prvo u narativima nastalim u nezvani\u010dnim krugovima srpske desnice, da bi kasnije bio preuzet i od strane nekih od predstavnika vlasti. U prvom redu ga je koristio Aleksandar Vulin, blizak saradnik srpskog predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a, koji je tokom poslednje decenije bio ministar unutra\u0161njih poslova i odbrane, a zatim donedavno i \u0161ef BIA \u2013 srpske dr\u017eavne bezbednosti. \u201eJedinstvo Srba je nu\u017enost bez koje nas ne\u0107e biti. Srbi su postali jedinstven politi\u010dki narod i bolje da se na tu \u010dinjenicu naviknu svi koji napadaju Aleksandra Vu\u010di\u0107a<\/em>\u201c izjavio je 2020. godine Aleksandar Vulin. On je u nekoliko navrata govorio da je \u201ezadatak njegove generacije politi\u010dara<\/em>\u201c nastavak borbe za \u201eujedinjenje svih Srba u jedinstvenu dr\u017eavnu i politi\u010dku zajednicu<\/em>\u201c, koja \u2013 za razliku od perioda raspada SFRJ u poslednjoj deceniji pro\u0161log veka – mora biti sprovedena mirnim putem. <\/p>\n\n\n\n \u201eSrpski svijet\u201c kao inspiracija pristigla sa istoka<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pod \u201esrpskim svijetom<\/em>\u201c se smatra onaj prostor u okru\u017eenju Srbije na kom \u017eive Srbi, u prvom redu na Kosovu (kao delu RS), u BiH, kao i u Crnoj Gori, a u manjoj meri i u Hrvatskoj i Makedoniji. To je i prostor djelovanja Srpske pravoslavne crkve, kao i srpskih kulturnih inistitucija ili ekonomskih i drugih subjekata. \u201eSrpski svijet\u201c <\/em>se u prvom redu mo\u017ee da podrazumeva \u010dinjenicu da Srbija mo\u017ee da djelimi\u010dno \u0161iri svoj uticaj, odnosno \u201emeku mo\u0107\u201c posredstvom okolnog srpskog stanovni\u0161tva i koje je prirodno usmjereno i pod uticajem zbivanja koja se odvijaju u Srbiji. Srpski politi\u010dki predstavnici koji djeluju na prostorima izvan Srbije po prirodi stvari moraju da uzimaju u obzir okrenutost svog bira\u010dkog tijela ka Srbiji kao \u201ezemlji matici\u201c. <\/p>\n\n\n\n Stanovni\u0161tvo Srbije je 6,6 miliona stanovnika (oko 80% ga \u010dine etni\u010dki Srbi) i ono \u010dini oko 40% stanovni\u0161tva Zapadnog Balkana (prostor BiH, Crne Gore, Srbije, Sjeverne Makedonije i Albanije). Procenjuje se da na Zapadnom Balkanu izvan Srbije \u017eivi oko 1,5 miliona Srba (najvi\u0161e u BiH \u2013 oko milion, a zatim u Crnoj Gori). Osim toga, kao relativno ve\u0107a zemlja na Zapadnom Balkanu, Srbija ima uticaja na ekonomska, socijalna, kulturna i u izvjesnoj meri, na politi\u010dka zbivanja u svom neposrednom susjedstvu. Srpska privreda \u010dini 47% ukupnog BNP ovog regiona.<\/p>\n\n\n\n Inspiracija za kori\u0161\u0107enje izraza \u201esrpski svijet\u201c do\u0161la je iz Rusije, u kojoj se tokom Putinove vladavine odoma\u0107io pojam \u201eruski svijet\u201c koji predstavlja osnov za legitimisanje ruskih revizionisti\u010dkih i imperijalisti\u010dkih ambicija na prostorima biv\u0161eg Sovjetskog Saveza na kojima \u017eivi ruska manjina ili koji su pod direktnim uticajem ruske kulture (u prvom redu ruskog jezika).<\/p>\n\n\n\n Iako u zvani\u010dnim dokumentima termin \u201esrpski svet\u201c nije kori\u0161\u0107en, i sam Ustav RS ka\u017ee (\u010dlan 13) da \u201eRepublika Srbija razvija i unapre\u0111uje odnose Srba koji \u017eive u inostranstvu sa mati\u010dnom dr\u017eavom\u201c<\/em>. U Nacionalnoj strategiji bezbjednosti RS isti\u010de se da je \u201eo\u010duvanje postojanja i za\u0161tita srpskog naroda gde god on \u017eivi…uslov je opstanka Republike Srbije, dijaspore i Srba u inostranstvu, te Republike Srpske kao entitete u sastavu Bosne i Hercegovine…\u201c. <\/em>Srbija i Republika Srpska su u okviru \u201especijalnih veza\u201c (koje predvi\u0111a i Dejtosnki sporazum) potpisale \u201ePovelju o srpskom kulturnom prostoru\u201c <\/em>(2019), dok su Vu\u010di\u0107 i Dodik u vi\u0161e navrata najavili posebnu \u201edeklaraciju o opstanku srpskog naroda<\/em>\u201c, koju bi usvojile skup\u0161tine dvije strane (\u0161to se ipak do danas nije realizovalo).<\/p>\n\n\n Za razliku od Putina, koji je jo\u0161 2007. godine osnovao fondaciju \u201eRuski svijet\u201c Aleksandar Vu\u010di\u0107, odnosno njegova stranka nisu direktno podr\u017eali \u2013 iako nisu ni negirali- koncept za koji se otvoreno zala\u017eu Vulin i brojni politi\u010dki analiti\u010dari koji se pojavljuju na dr\u017eavnim medijima ili se smatraju bliskim srpskim vlastima. Posebno \u010desto ovaj termin koristi predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik koji povremeno poziva i na ujedinjenje Republike Srpske sa Srbijom, a u okviru ideje o progla\u0161enju \u201enezavisnosti\u201c Republike Srpske od ostatka BiH. S druge strane, iako nikada ne propustiv\u0161i da uka\u017ee na \u201eugro\u017eenost\u201c srpskog naroda i podr\u0161ku Srbije Srbima u regionu, Aleksandar Vu\u010di\u0107 u na\u010delu pominje i \u201epodr\u0161ku integritetu\u201c BiH i dr\u017ei se relativno uzdr\u017eano kada je u pitanju \u201eprinicipijelnost\u201c Srbije oko pitanja granica – uklju\u010duju\u0107i i njene vlastite (tj. Kosovo koje je po srpskom ustavu dio Srbije).<\/p>\n\n\n\n Stoga u su\u0161tni postoje dva aspekta pojma \u201esrpski svijet\u201c:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Operacionalizacija ideje \u201esrpski svijet\u201c kao oblika \u201emeke mo\u0107i\u201c Srbije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Politika implicitne ali direktne politi\u010dke promocije \u201esrpskog svijeta\u201c koju realizuje Beograd, podrazumijeva slede\u0107e elemente:<\/p>\n\n\n\n Odnosi vlasti u Beogradu sa srpskim politi\u010dkim \u010diniocima u susjednim dr\u017eavama nemaju isti karakter i intenzitet: od direktno hijerarhijski \u201enadre\u0111enog\u201c odnosa (kao \u0161to je to slu\u010daj \u201eSrpske liste\u201c na Kosovu), preko relativno partnerskih odnosa \u201estarijeg\u201c i \u201emla\u0111eg\u201c partnera (npr. odnosi Alesandra Vu\u010di\u0107a i Milorada Dodika iz Republike Srpske), do relativno politi\u010dki udaljenijeg i autonomog delovanja politi\u010dkih organizacija Srba u Hrvatskoj u odnosu na vlasti u Beogradu.<\/p>\n\n\n Iako Srbija raspola\u017ee sa \u0161irokim dijapazonom uticaja na Srbe u BiH, posebno u Republici Srpskoj (npr. putem medijske propagande, \u010dinjenicom posjedovanja dr\u017eavljanstva velikog broja gra\u0111ana RS, kao i kroz ekonomske veze) interna politika u Republici Srpskoj je jo\u0161 od perioda rata u BiH imala sopstvenu dinamiku. Ve\u0107ina stranaka u Republici Srpskoj nemaju organizacione ili personalne veze sa srpskim strankama (iako postoji povremena, indirektna i netransparentna finansijska podr\u0161ka iz Beograda, posebno uo\u010di izbora i sl). Ovo se zadr\u017ealo i tokom vlasti Milorada Dodika koji je stvorio sopstveno politi\u010dko i ekonomsko \u201ecarstvo\u201c paralelno sa mnogo ve\u0107im \u201eimperijom\u201c koju kontroli\u0161e Aleksandar Vu\u010di\u0107 u Srbiji. Odnos Vu\u010di\u0107-Dodik nije sasvim jednodimenzionalan, ve\u0107 se prije mo\u017ee tuma\u010diti kao partnerstvo politi\u010dkih i ekonomskih interesa dva autoritara \u0161efa, od kojih je Dodik u mnogo ve\u0107oj meri ego. <\/p>\n\n\n Specifi\u010dna je situacija srpskih stranaka u Crnoj Gori, u kojoj proces nacionalne identitetske kristalizacije nije do danas zavr\u0161en i gdje se u najve\u0107oj meri me\u0161aju i preklapaju kulturolo\u0161ko-identitetska pitanja, partijsko-ideolo\u0161ke teme i konjunkturni ekonomski i socijalni problemi. Ipak, neusmnjivo je da je sa gubitkom vlasti \u201eoca\u201c crnogorske nezavisnosti Mila \u0110ukanovi\u0107a, zaustavljen proces apsolutnog razdvajanja, pa i konfrontacije srpskih i crnogorskih identiteta u Crnoj Gori i \u0161ire u odnosima Srbija-Crna Gora. Ne bi me\u0111utim, trebalo o\u010dekivati da se Crna Gora pod uticajem prospskih partija pretvori u neku vrstu klijenta srpske dr\u017eave. Unutra\u0161nja dinamika crnogorske politike \u0107e jo\u0161 vi\u0161e nego politika u Republici Srpskoj ostati autonomna i zavisna u provom redu od unutra\u0161njih ekonomsko-socijalnih okolnosti kao i od odnosa sa pojedinim velikim silama, uklju\u010duju\u0107i SAD, EU i nekim ve\u0107im dr\u017eavama \u010dlanicama Unije. <\/p>\n\n\n\n \u201eSrpski svijet\u201c kao nova verzija srpskog geopoliti\u010dkog revizionizma<\/strong><\/p>\n\n\n Kako je ve\u0107 pomenuto, u maksimalisti\u010dkom obliku, pojam \u201esrpski svijet\u201c mo\u017ee da podrazumijeva zamjenu onoga \u0161to je tokom devedesetih godina pro\u0161log vijeka bila borba za \u201eVeliku Srbiju\u201c: te\u017enja za promjenom granica biv\u0161ih jugoslovenskih republika kako bi bili obuhva\u0107eni svi prostori na kojima \u017eive Srbi.<\/p>\n\n\n\n Treba podsjetiti da je Srbija u vrijeme raspada SFRJ u vrijeme Slobodana Milo\u0161evi\u0107a u po\u010detku zvani\u010dno zastupala stav o potrebi promjene republi\u010dkih granica u skladu sa nacionalnim sastavom stanovni\u0161tva \u2013 odnosno na pravu Srba na samoopedeljenje u Hrvatskoj i BiH. Pod pritiskom me\u0111unarodne zajednice i rezultata ratova tokom 90-tih od tih ciljeva se zvani\u010dno odustalo. U nekoj vrsti istorijskog paradoksa, Zapad (ili deo me\u0111unarodne zajednice) je s druge strane jedino podr\u017eao promjenu granica Republike Srbije kada je u pitanju nezavisnost Kosova. Nakon poraza i frustracija sa kojim se suo\u010dila ideja o ujedinjenju svih Srba tokom ratova koji su usledili po raspadu SFRJ, ona se danas transformisala u jedan vid kolektivnog resentimenta i prikrivenog revizionizma po pitanju granica, sistematski hranjenog zvani\u010dnom propagandom i slikom o \u201enepravdi\u201c sa kojom se Srbija suo\u010dava zbog \u201enasilnog otimanja\u201c teritorije Kosova. I pored toga \u0161to Srbija formalno priznaje granice republika nastale raspadom SFRJ, ne treba zaboraviti da je dana\u0161nji rukovode\u0107i vrh Srbije zna\u010dajnim delom bio deo politi\u010dke elite i za vrijeme vlasti Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Sada\u0161nji MIP Ivica Da\u010di\u0107 je tada bio portparol vladaju\u0107e SPS, Alesandar Vu\u010di\u0107 je bio ministar informisanja u vreme kada je radikalna stranka Vojislava \u0160e\u0161elja bila u koaliciji sa SPS, dok je Vu\u010di\u0107ev saradnik Aleksandar Vulin u bio portparol \u201eJUL\u201c-a, stranke kojom je rukovodila Milo\u0161evi\u0107eva supruga Mira Markovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Revizionisti\u010dke ideje su opstale u jednom delu politi\u010dkih snaga i dru\u0161tvenih aktera u Srbiji \u2013 pre svega onih na nacionalisti\u010dkoj i\/ili ekstremnoj desnici, ali i kada su u pitanju pojedini predstavnici vlasti. U \u201evizionarskim\u201c stavovima srpskih nacionalista geopoliti\u010dko stanje u regionu Zapadnog Balkana, odnosno Srbiji, postalo bi stabilnije, a op\u0161ta re\u0161enja \u201epravi\u010dnija\u201c ukoliko bi do\u0161lo do bitne revizije granica na Balkanu i realizacije ideja o stvaranju neke varijante \u201eVelike Srbije\u201c; \u201eVelike Albanije\u201c, kao i \u201eVelike Hrvatske.\u201c<\/p>\n\n\n\n Moglo bi se stoga konstatovati da je i podr\u0161ka ruskoj invaziji u Ukrajini od strane raznih politi\u010dkih i \u201eekspertskih\u201c krugova u Srbiji direktno povezana sa nadom da \u0107e ruski revizionisti\u010dki projekt oko granica u Ukrajini potpomo\u0107i ja\u010danju srpskih revizonisti\u010dkih ideja i ciljeva. U sli\u010dnom kontekstu izme\u0111u ostalog i koncept \u201eOtvorenog Balkana\u201c koji je Beograd aktivno zagovarao tokom poslednjih godina, u svojoj geopoliti\u010dkoj viziji mo\u017ee da se tuma\u010di kao nastojanje da se pacifikuju srpsko-albanski odnosi, \u0161to bi bio bitan preduslov za tra\u017eenje kona\u010dnog balkanskog re\u0161enja u formi mirnog teritorijalnog razgrani\u010denja izme\u0111u Srba i Albanaca (tj. podjele Kosova).<\/p>\n\n\n\n Iako zvani\u010dna spoljna politika Srbije i dalje proklamuje uklju\u010divanje u EU kao glavni strate\u0161ki cilj – \u0161to podrazumijeva kao preduslov prihvatanje su\u0161tinskog status quo-a<\/em> u regionu na na\u010din na koji to vidi Evropska unija – ona \u0107e istovoremeno interno ostati pod stalnim izazovom nacionalno-revizionisti\u010dkih opcija u duhu \u201esrpskog svijeta\u201c, odnosno ideje o \u201eprilago\u0111avanju\u201c granica na Balkanu u skladu sa nacionalnim sastavom u pojedinim oblastima.<\/p>\n\n\n\n Kratki zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n\n\n\n U cjelini, mo\u017eemo zaklju\u010diti da ideja i dinamika \u201esrpskog svijeta\u201c nije definitivno zaokru\u017een proces ni u konceptualnom niti u operativnom smislu. U na\u010delu, rukovodstvo Srbije nema neku dalekose\u017enu (tajnu) \u201eveliku strategiju\u201c. Ono vi\u0161e deluje takti\u010dki, sa osnovnim ciljem da odr\u017ei legitimitet i vlast koriste\u0107i razli\u010dite propagandne slogane, od onih o \u201eputu ka Evropi\u201c i stvaranju \u201eregionalne stabilnosti\u201c, s jedne strane, do antizapadnih ili nacionalisti\u010dkih ideja, poput koncepta \u201esrpski svijet\u201c, s druge strane.<\/p>\n\n\n\n Mre\u017ea odnosa (politi\u010dkih, ekonomskih, kulturolo\u0161kih i vjerskih) izme\u0111u vlasti u Srbiji i politi\u010dkih predstavnika Srba u okru\u017eenju podlije\u017ee stalnoj evoluciji. Srpske zajednice u BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj \u017eive i djeluju svaka u specifi\u010dnom dru\u0161tveno-politi\u010dkom kontekstu, razli\u010ditom od onog u Srbiji, pa su u toj mjeri i njihovi interesi specifi\u010dni. U tom smislu, \u201esrpski svijet\u201c ne predstavlja jedinstvenu politi\u010dku zajednicu, ve\u0107 vi\u0161e konglomerat i kaleidoskop razli\u010ditih dru\u0161tvenih stvarnosti koje gravitacijsko djelovanje srpske politike ipak nikada ne\u0107e uspjeti da ujedna\u010di. U sada\u0161njem evropskom geopoliti\u010dkom kontekstu, ideja o \u201eujedinjenju\u201c svih Srba, bez obzira na stepen njene (ne)ozbiljnosti, nema potencijal da bude realizovana, ali ipak mo\u017ee povremeno da deluje destabili\u0161u\u0107e na op\u0161tu sliku stanja i odnose u regionu Zapadnog Balkana \u010dija stabilnost i dalje nije sasvim zagarantovana. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pojam \u201esrpski svijet\u201c pojavio se u opticaju u politi\u010dkim komentarima u Srbiji prije ne\u0161to vi\u0161e od pola decenije (2016-2018), prvo u narativima nastalim u nezvani\u010dnim krugovima srpske desnice, da bi kasnije bio preuzet i od strane nekih od predstavnika vlasti. U prvom redu ga je koristio Aleksandar Vulin, blizak saradnik srpskog predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a, koji…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1696,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-1693","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1693"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1693"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1693\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1720,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1693\/revisions\/1720"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1696"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1693"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1693"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1693"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/feb.si\/me\/wp-content\/uploads\/sites\/2\/2024\/01\/mqdefault.jpg\")
\n
\n
![\"\"](\"https:\/\/feb.si\/me\/wp-content\/uploads\/sites\/2\/2024\/01\/dodik1-678x381-1.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/feb.si\/me\/wp-content\/uploads\/sites\/2\/2024\/01\/srbija-i-crna-gora-zastsve-foo-cdm.jpg\")
![\"\"](\"http:\/\/feb.si\/me\/wp-content\/uploads\/sites\/2\/2023\/11\/Posnetek-zaslona-2023-10-16-152650-2.jpg\")
<\/figure><\/div>\n\n\n