{"id":2032,"date":"2024-03-19T13:08:48","date_gmt":"2024-03-19T13:08:48","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=2032"},"modified":"2024-03-28T08:49:43","modified_gmt":"2024-03-28T08:49:43","slug":"slicnost-razlicitosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2024\/03\/19\/slicnost-razlicitosti\/","title":{"rendered":"Sli\u010dnost razli\u010ditosti (Srbije i Slovenije)"},"content":{"rendered":"\n

U aktuelnom, vrlo izazovnom, ratovima koji se, na\u017ealost, vode \u2013 dodatno uslo\u017eenom, geopoliti\u010dkom trenutku u kome se \u010ditav svet nalazi, promi\u0161ljanja na teme koje nemaju globalni zna\u010daj mogu se, na prvi pogled, u\u010diniti nedovoljno va\u017ene, niti inspirativne. Taj privid da je ono \u0161to je u domenu politike ili ekonomije, a ima bilateralni ili regionalni zna\u010daj, u ovom trenutku manje va\u017eno, naro\u010dito ako se ni na koji na\u010din ne mo\u017ee dovesti u vezu sa onim de\u0161avanjima na koja je usmerena pozornost naj\u0161ire me\u0111unarodne zajednice, samo je potvrda koliko je vreme u kojem se \u010dove\u010danstvo danas nalazi kompleksno i kako pretnje i rizici po svetski mir i po ljudsku zajednicu u celini potiskuju na marginu sve ostalo, ostalo ali ne i manje su\u0161tinski va\u017eno, a \u0161to, zapravo, na nekakvom mikro planu, \u010dini budu\u0107nost civilizacije i \u017eivot ljudi u toj budu\u0107nosti.<\/em><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

Jedan od takvih primera bi mogli biti i trenutni odnosi Republike Slovenije i Republike Srbije u svojoj ukupnosti \u2013 politi\u010dki, diplomatski, ekonomski, kulturni i svi drugi \u2013 pri \u010demu nije na odmet ista\u0107i i \u010dinjenicu da od svih dr\u017eava nastalih posle raspada SFRJ Slovenija i Srbija imaju najmanje otvorenih i\/ili po nekom od osnova spornih pitanja, \u0161to svakako bitno odre\u0111uje i kvalitet, vrstu i obim odnosa izme\u0111u ove dve dr\u017eave u ovom trenutku.
Upravo stoga, ovaj kratak tekst sam i naslovio \u2013 Sli\u010dnost razli\u010ditosti \u2013 uveren da upravo iz onoga \u0161to ova i ovakva sintagma implicira i Slovenija i Srbija mogu, i moraju, imati i vrlo povezanu, u svakom smislu, zajedni\u010dku budu\u0107nost, ne ograni\u010davaju\u0107i je nijednom odrednicom koja svedo\u010di o, evidentnom, postojanju razlika.<\/p>\n\n\n\n

\u200bRealno sagledavanje nas, uva\u017eavaju\u0107i napred navedeno, upu\u0107uje na po\u010detne parametre. Slovenija je \u010dlanica EU i NATO, sa bruto nacionalnim dohotkom koji, prema raspolo\u017eivim podacima, trenutno iznosi oko 88% evropskog proseka, sa dobro razvijenom putnom i drugom infrastrukturom i vrlo povoljnim geografskim polo\u017eajem, sa privredom u kojoj se, dodu\u0161e, ose\u0107aju uticaji globalne recesije i inflacije, ali koja je i dalje vrlo vitalna, fleksibilna i globalno konkurentna, bez obzira na konstantnu potrebu za radnom snagom (\u0161to je jedno od osnovnih obele\u017eja svake privrede u EU), pre svega u uslu\u017enim delatnostima, i sa potencijalima u mnogim oblastima i granama ekonomije koji se mogu, i sigurno ho\u0107e, dodatno razvijati. Nadalje, kada je politi\u010dki aspekt u pitanju, Slovenija je parlamentarna demokratija, sa jakim, razvijenim i nezavisnim institucijama i pravnim poretkom koji je u najve\u0107oj mogu\u0107oj meri uskla\u0111en sa pravnim tekovinama EU, bez otvorenih pitanja na me\u0111unarodnoj sceni (izuzimaju\u0107i spor oko Piranskog zaliva sa Hrvatskom, u kojem je, podse\u0107anja radi, Srbija pru\u017eala podr\u0161ku slovena\u010dkom stavu o re\u0161enju; spor je, u me\u0111uvremenu, ulaskom Hrvatske u EU i u \u0160engen zonu, uz postupak arbitra\u017ee, izgubio na va\u017enosti) i, kao takva, respektabilna \u010dlanica mnogih me\u0111unarodnih tela i organizacija, \u0161to joj, uz nagla\u0161enu politi\u010dku stabilnost, donosi i odre\u0111enu dozu uticaja i mogu\u0107nosti da svoje politi\u010dke stavove artikuli\u0161e uz minimum nu\u017enih kompromisa.\u200b

S druge strane, Republika Srbija je vojno i politi\u010dki neutralna dr\u017eava, sa podjednako dobrim ekonomskim i politi\u010dkim odnosima sa svetskim centrima mo\u0107i i na Istoku i na Zapadu, ali i sa zemljama tzv.\u201ctre\u0107eg sveta\u201c, sa ekonomijom koja je u konstantnom rastu, sa finansijama koje su bazirane na zdravim osnovama, sa stalno rastu\u0107im bruto nacionalnim dohotkom i vrlo privla\u010dna stranim investitorima, o \u010demu svedo\u010di i ukupan iznos direktnih stranih investicija koje iz godinu u godinu bele\u017ee uve\u0107anje i prednja\u010de u regionu.

Tako\u0111e, Srbija je zemlja-kandidat za \u010dlanstvo u EU, strate\u0161ki opredeljena za tu vrstu integracija, bez obzira na ote\u017eavaju\u0107u okolnost koju ima na tom putu, o\u010ditovanu u nere\u0161enom pitanju Kosova i Metohije, ali sa politi\u010dki i delatno jasno izra\u017eenom \u017eeljom da to pitanje re\u0161ava isklju\u010divo dijalogom, u skladu sa odredbama me\u0111unarodnog pravnog poretka, ali i nacionalnim i dr\u017eavnim interesima koje Srbija ima. Srbija je iskreno i svestrano posve\u0107ena regionalnoj saradnji i ja\u010danju svih regionalnih inicijativa koje imaju za cilj da zemlje ne\u010dlanice EU, okupljene pod nazivom Zapadni Balkan, \u0161to pre ispune sve uslove za punopravno \u010dlanstvo u zajednici evropskih dr\u017eava, uz uva\u017eavanje svih razli\u010ditosti i specifi\u010dnosti koje karakteri\u0161u unutra\u0161nju politiku svake zemlje, pri \u010demu insistira na stavu da stabilnost i dijalog, me\u0111usobno uva\u017eavanje i jednak tretman predstavljaju su\u0161tinske modalitete u tom procesu.\u200b

U konkretnom slu\u010daju, kada su odnosi Slovenije i Srbije u pitanju, vi\u0161e je nego o\u010digledno da su na\u0161e sli\u010dnosti po mnogim bazi\u010dnim stvarima daleko va\u017enije i prete\u017enije u me\u0111usobnoj saradnji od sasvim razumljivih i razli\u010ditim faktorima nekada ranije odre\u0111enih i\/ili aktuelnim odnosima determinisanih razli\u010ditosti. Slovenija je va\u017ean regionalni ekonomski partner Srbije, sa stanovi\u0161ta investicija i trgovinske razmene, a Srbija je, svojom veli\u010dinom i brojno\u0161\u0107u stanovni\u0161tva, bitno tr\u017ei\u0161te za slovena\u010dke proizvode. Postoje brojni primeri zajedni\u010dkog rada, me\u0161ovitih kompanija, zajedni\u010dkog nastupa na tre\u0107im tr\u017ei\u0161tima, pogotovo onim van EU, na kojima je Srbija tradicionalno prisutna.<\/p>\n\n\n\n

Ekonomska saradnja, bazirana na me\u0111usobnom uva\u017eavanju i zajedni\u010dkim interesima tako\u0111e je dobra osnova za razvoj i dodatno produbljivanje svih drugih odnosa \u2013 politi\u010dkih, kulturnih, pa za\u0161to da ne \u2013 i onih u okviru pitanja bezbednosti, kroz zajedni\u010dko suprotstvaljanje svim izazovima, rizicima i pretnjama sa kojima se kao dr\u017eave, ali i delovi regiona, ili region u celini, susre\u0107emo ili mo\u017eemo susresti u budu\u0107nosti.

Razli\u010ditosti koje postoje mogu biti izvor novog kvaliteta naj\u0161ire saradnje, do koje je potrebno do\u0107i kroz proces dijaloga, usagla\u0161avanja, pronala\u017eenja kompromisnih re\u0161enja i spremnosti da se uva\u017ee tu\u0111i, pojedina\u010dni interesi, interesi svake od strana, u meri u kojoj je mogu\u0107e efikasno ih inkorporirati u zajedni\u010dke ciljeve i interese \u2013 u zajedni\u010dkoj budu\u0107nosti. Verujem da su donosioci odluka i kreatori politika i u Sloveniji i u Srbiji svesni svih benefita koje takav pristup donosi gra\u0111anima obeju zemalja, kao \u0161to verujem i da \u0107e vreme koje je pred nama sve na\u0161e dana\u0161nje razlike pretvoriti u budu\u0107e sli\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Zoran \u0110or\u0111evi\u0107, srpski politi\u010dar<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U aktuelnom, vrlo izazovnom, ratovima koji se, na\u017ealost, vode \u2013 dodatno uslo\u017eenom, geopoliti\u010dkom trenutku u kome se \u010ditav svet nalazi, promi\u0161ljanja na teme koje nemaju globalni zna\u010daj mogu se, na prvi pogled, u\u010diniti nedovoljno va\u017ene, niti inspirativne. Taj privid da je ono \u0161to je u domenu politike ili ekonomije, a ima bilateralni ili regionalni zna\u010daj,…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1577,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-2032","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2032"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2032"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2032\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2118,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2032\/revisions\/2118"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1577"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2032"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2032"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2032"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}