{"id":2084,"date":"2024-03-26T10:07:23","date_gmt":"2024-03-26T10:07:23","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=2084"},"modified":"2024-03-28T08:20:48","modified_gmt":"2024-03-28T08:20:48","slug":"demokratska-opozicija-uoci-novih-izbora-za-grad-beograd","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2024\/03\/26\/demokratska-opozicija-uoci-novih-izbora-za-grad-beograd\/","title":{"rendered":"Demokratska opozicija uo\u010di novih izbora za grad Beograd"},"content":{"rendered":"\n\n
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

Na izborima za nacionalni parlament Srbije odr\u017eanim 17. decembra 2023. godine koalicija \u201eSrbija protiv nasilja\u201c (SPN) je osvojila 24,3% glasova (65 od 250 mandata) \u0161to je najbolji rezultat jedne opozicione grupe na nacionalnim izborima u periodu nakon 2012. godine, kada je sada\u0161nja vladaju\u0107a garnitura (predvo\u0111ena predsednikom Srbije Aleksandrom Vu\u010di\u0107em, i Ivicom Da\u010di\u0107em, predsednikom SPS) do\u0161la na vlast. U me\u0111uvremenu u periodu od ne\u0161to vi\u0161e od jedne decenije, izbori za nacionalni parlament su odr\u017eani \u010dak \u010detiri puta (od \u010dega tri puta vanredni) – tj. u proseku skoro svake dve godine: 2014. g, 2016, 2020 i 2022. godine. Prethodni najbolji rezultat opozicione koalicije bio je aprila 2022. godine, kada je koalicija \u201eUjedinjeni za pobedu Srbije \u2013 Marinika Tepi\u0107\u201c osvojila 14% glasova.<\/p>\n\n\n\n

            Iako su prethodni izbori pokazali da vladaju\u0107a partija SNS predvo\u0111ena populisti\u010dkim vo\u0111om Aleksandrom Vu\u010di\u0107em i dalje dominira, rezultati koalicije \u201eSrbija protiv nasilja\u201c predstavlja neusumnjiv uspeh na izborima odr\u017eanim u, za opoziciju, vrlo nepovoljnim uslovima potpune medijske kontrole od strane vlasti, zloupotrebe javnih resursa u korist vladaju\u0107e stranke i velikog broja izbornih neregularnosti. Ovo posebno, ako se ima i relativni uspeh opozicije na izborima za grad Beograd (odr\u017eanim u isto vreme) gde vladaju\u0107e stranke nisu uspele da formiraju ve\u0107inu, pa je najavljeno da \u0107e ovi izbori (koji su bili posebno okarakterisani ozbiljnim izbornim zloupotrebama zbog organizovanog prebacivanja ve\u0107eg broja bira\u010da iz unutra\u0161njosti u Beograd) biti ponovo odr\u017eani u junu 2024. godine (po tre\u0107i put od 2022. godine).<\/p>\n\n\n\n

            U nastavku, osvrnu\u0107eno se na osnovne  karakteristike koalicije \u201eSrbija protiv nasilja\u201c, koja -predstavlja koaliciju proevropskih gra\u0111anskih stranaka centra i levice. Tako\u0111e osvrnu\u0107emo se i na stanje \u201edesnog spektra\u201c partijske ponude u Srbiji, gde opozicione stranke nisu uspele da realizuju \u0161iru koaliciju na pro\u0161lim izborima. Koliki je potencijal ovih grupa da ozbiljno ugroze postoje\u0107u vlast? Najzad, ukaza\u0107eno na odnos spoljnih \u010dinilaca – u prvom redu EU i SAD – u odnosu na politi\u010dka kretanja u Srbiji i stanje u opoziciji.<\/p>\n\n\n\n

Kako je nastala kolacija ‘Srbija protiv nasilja’?<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Koalicija \u201eSrbija protiv nasilja<\/em>\u201c nastala je kao posledica istoimenih protesta.<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Koalicija \u201eSrbija protiv nasilja<\/em>\u201c nastala je kao posledica istoimenih protesta koji su organizovani u Beogradu i drugim gradovima Srbije nakon dva masovna ubista po\u010detkom maja 2023. godine koja su potresla zemlju i koji su bili povod za zahteve za smene pojedinih ministara kao i oslobo\u0111enje nacionalnih medija od \u010dvrste kontrole od strane vlasti (ni\u0161ta od toga nije ostvareno). Nakon najave parlamentarnih izbora kao posledice politi\u010dke krize, zaklju\u010den je izborni sporazum desetak opzicionih partija i udru\u017eenja, medju kojima su: Stranka slobode i pravde Dragana \u0110ilasa, Zeleno \u2013 levi front R. Lazovi\u0107a, narodni pokret Srbije Miroslava Aleksi\u0107a, Srbija centar \u2013 SRCE Z. Pono\u0161a, Demokratska stranka Z. Lutovca, Pokret slobodnih gra\u0111ana P. Grbovi\u0107a, Ekolo\u0161ki ustanak A. Jovanovi\u0107a \u0106ute i \u201eZajedno\u201c N. Zelenovi\u0107a.    <\/p>\n\n\n\n

Dragan \u0110ilas – ‘korporativni’ politi\u010dar<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Dragan Djilas<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Koaliciju predvodi najve\u0107a grupacija Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Djilasa, koja je i u prethodnom sazivu bila najzna\u010dajnija opoziciona stranka u Narodnoj skup\u0161tini. Pragmati\u010dan politi\u010dar, nekada\u0161nji vo\u0111a Demokratske stranke, \u0110ilas je uspe\u0161an poslovni \u010dovek (mediji i komunikacije) i biv\u0161i gradona\u010delnik Beograda (2008-2013). On ve\u0107 godinama predstavlja jedan od glavnih predmeta negativne kampanje medija koji su pod kotrolom vlasti, pa zbog toga naj\u010de\u0161\u0107e deluje iz \u201epozadine\u201c ostavljaju\u0107i PR prostor manje napadanim \u010dlanovima svoje stranke (Marinika Tepi\u0107, Borko Stefanovi\u0107). Kriti\u010dari mu, izme\u0111u ostalog, prebacuju manjak ideologije i preveliki pragmatizam (SSP je \u010dlanica evropske socijaldemokratije) i nedovoljan politi\u010dki \u201einstinkt\u201c koji se ogleda i u \u010dinjenici da, navodno, stranku vodi kao da se radi o kompaniji. \u0110ilas je ipak uspeo da u koaliciji SPN okupi \u0161irok front gra\u0111anskih proevropskih stranak stranaka, od zelenih do desnog centra.<\/p>\n\n\n\n

Organizacija Ne davimo Beograd iz pokreta prerasla u politi\u010dku partiju<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prvi na listi na nedavnim izborima bio je Radomir Lazovi\u0107, predvodnik stranke \u201eZeleno- levi front\u201c. Radi se o grupaciji koja je pre nekoliko godina izrasla iz protesta protiv velikih urbanisti\u010dkih projekata Aleksandra Vu\u010di\u0107a \u2013 navodno legla korupcije i pranja novca – u centru Beograda (\u201eBeograd na vodi\u201c).  Ovaj pokret je objedinio mla\u0111e ljude, kao i razne leve i zelene pokrete pod prvobitnim nazivom \u201eNe davite Beograd\u201c. On ima poseban zna\u010daj u samom glavnom gradu, dok je manje vidljiv u provinciji. Lazovi\u0107 (drugi vo\u0111a stranke je Dobrica Veselinovi\u0107) je postigao korektnu saradnju sa partijama centra i umerene desnice u okviru koalicije \u201eSrbija protiv nasilja\u201c, iako je tokom ranijih izbora njegov pokret uglavnom izlazio samostalno, odnosno u savezu sa manjim levi\u010darskim grupama.<\/p>\n\n\n\n

U ovoj koaliciji su najzad i dve stranke centra i umerene desnice, koje su nedavno formirane oko dvojice vo\u0111a koji su tokom 2022. i 2023. godine napustili \u201eNarodnu stranku\u201c nekada\u0161njeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremi\u0107a. Stranku \u201eSrbija centar\u201c predvodi nekada\u0161nji \u0161ef general\u0161taba vojske Srbije Zdravko Pono\u0161, koji je kao predsedni\u010dki kandidat 2022. godine bio na drugom mestu sa solidnih 18,8% glasova. \u201eNarodni pokret Srbije\u201c predvodi mladi i harizmati\u010dni Miroslav Aleksi\u0107 koji je bio (uz M. Tepi\u0107) jedan od dva nosioca liste SPN na poslednjim izborima. Aleksi\u0107, uz Lazovi\u0107a, D.Veselinovi\u0107a (\u201eZeleno levi front\u201c), Pavla Grbovi\u0107a (\u201ePokret slobodnih gra\u0111ana\u201c)  predstavlja novo, mlado lice i osve\u017eenje srpske opozicije. Treba, najzad pomenuti da je \u0107lanica koalicije SPN i nekada vode\u0107a \u201eDemokratska stranka\u201c, koja je nakon niza internih raskola jedva opstala na politi\u010dkoj sceni i koja po vodstvom Zorana Lutovca nije pokazala poseban potencijal da autonomno (izvan koalicije) povrati bar deo od nekada\u0161njeg uticaja.  <\/p>\n\n\n\n

Koalicija ‘Srbija protiv nasilja’ saglasna u klju\u010dnoj stvari: treba pru\u017eiti otpor protiv SNS re\u017eimu<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Koalicija \u201eSrbija protiv nasilja\u201c za sada nema nikakav zajedni\u010dki programski dokument. U novoizabranom parlamentu nastupa u \u0161est odvojenih parlamentarnih grupa \u0161to ne\u0107e doprineti njenoj kohezija, ali nije nu\u017eno ni negativno. Njen osnovni zajedni\u010dki politi\u010dki imenitelj je otpor protiv SNS re\u017eima, a kratkoro\u010dno borba za postizanje po\u0161tenih izbornih uslova. \u0160efovi stranaka u koaliciji odr\u017eavaju redovne nedeljne sastanke kao glavni oblik koordinacije, \u0161to za sada, u uslovima prakti\u010dno neprekinute (post)izborne krize (najavljeni su novi izbori za grad Beograd 2. juna, koje \u0107e slediti i lokalni izbori u oko dve tre\u0107ine op\u0161tina u Srbiji) predstavlja dovoljan kohezioni faktor ove koalicije.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta se posle izbora dogodilo sa desno usmjerenim strankama u Srbiji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Za razliku od gra\u0111anske opozicije, stranke desne, nacionalne\/nacionalisti\u010dke opozicije nisu uspele da se uo\u010di decembarskih izbora okupe u jedinstvenu koaliciju koja bi, prema istra\u017eivanjima imala potencijal da ostvari oko 15% glasova. Ovome je dosta doprineo uticaj vlasti, posebno posredstvom svojih \u201ekrtica\u201c u opoziciji, poput stranke \u201eZavetnici\u201c (javna je tajna da je formiranje ove stranke bilo \u201epotpomognuto\u201c delovanjem dr\u017eavnih slu\u017ebi). Desna opozicija je stoga i\u0161la na izbore u \u201etri kolone\u201c, me\u0111u kojima dve nisu uspele da dostignu cenzus od 3% (\u201eNarodna stranka\u201c Vuka Jeremi\u010da i koalicija \u201eDveri\/Zavetnici\u201c). Relativno solidan rezltat (5,16%) ostvarila je koalicija \u201eNADA\u201c koju \u010dine \u201eNova DSS\u201c Milo\u0161a Jovanovi\u0107a u savezu sa \u201ePokretom obnove Kraljevine Srbije\u201c (V. Mihajlovi\u0107).<\/p>\n\n\n\n

Nova DSS je nastala iz Demokratske stranke Srbije nekada\u0161njeg premijera Vojislava Ko\u0161tunice. Predvo\u0111ena je mladim pravnikom Milo\u0161em Jovanovi\u0107em koji se ve\u0107inom oslobodio \u201estare garde\u201c rukovodstva povezanog sa Ko\u0161tunicom. Jovanovi\u0107- koji insistira na \u201eodbrani po svaku cenu Kosova kao ustavnog dela suverene Srbije\u201c- nakon poslednjih izbora takti\u010dki se pribli\u017eio koaliciji \u201eSPN\u201c \u0161to je otvorilo i \u0161pekulacije o mogu\u0107em \u0161irem savezu svih opozicionih snaga (gra\u0111anske levice, centra i nacionalne desnice) na predstoje\u0107im ponovljenim izborima za grad Beograd.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107e iznena\u0111enje izbora: Ko je Branimir Nestorovi\u0107 i ko su njegovi glasa\u010di?<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Branimir Nestorovi\u0107<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Jedno od iznena\u0111enja poslednjih izbora bio je uspeh novoosnovane populisti\u010dke stranke \u201eMi \u2013 Glas iz naroda\u201c kontraverznog doktora Branimira Nestorovi\u0107a, \u010dije se formiranje i bar delimi\u010dni uspeh pripisuje i diskretnoj medijskoj i drugoj podr\u0161ci iz pozadine od strane vlasti. Stranka \u201eMi\u201c, prete\u017eno nacionalisti\u010dke i proruske orijentacije je osvojiv\u0161i 4.8% time poremetila odnose na desnici i spre\u010dila neke druge partije desnice da pre\u0111u cenzus, \u010dime je pomogla dominaciji vladaju\u0107eg SNS. Me\u0111utim, odmah nakon izbora, do\u0161lo je unutar stranke do podele u pitanju saradnje sa vladaju\u0107im SNS, posebno u pogledu podr\u0161ke za formiranje vlasti u glavnom gradu. Te\u0161ko je predvideti kako \u0107e se pona\u0161ati 13 \u010dlanova parlamenta na listi stranke \u201eMi\u201c imaju\u0107i u vidu njihove interne podele (nakon konstituisanja novog parlamenta formirali su dve parlamentarne grupe), ali se mo\u017ee o\u010dekivati da \u0107e ta grupacija ve\u0107inom biti bli\u017ea vlastima nego opoziciji.      <\/p>\n\n\n\n

‘Srbija protiv nasilja’ uspela da na\u0111e sagovornike u institucijama EU <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nakon dugotrajnih protesta u 2023. godini, izbora i postizborne krize, \u010dini se da se energija velikih protesta protiv vlasti u javnosti dobrim delom smanjila. U ovim uslovima, jedan od pozitivnih rezultata opozicije je uspeh u mobilizaciji nekih me\u0111unarodnih \u010dinilaca, poput Evropskog parlamenta (EP). EP je o\u0161trom rezolucijom usvojenom velikom ve\u0107inom poslanika, po\u010detkom februara 2024. godine izrazio razo\u010darenje uslovima pod kojim su organizovani decembarski izbori kao i zbog odstupanja Srbije od demokratskih standarda koji se o\u010dekuju od zemlje kandidata za \u010dlanstvo u EU. EP je pozvao na me\u0111unarodnu istragu i aktvno uklju\u010divanje Evropske komisije (tj. slanje posebne misije), posebno kada su u pitanju sprovo\u0111enje preporuka iz izve\u0161taja misije OEBS\/ODHIR i Venecijanske komisije, kao i \u0161iri kontekst vladavine prava u Srbiji (u duhu nekada\u0161njeg. \u201eIzve\u0161taja Pribe\u201c za S. Makedoniju). <\/p>\n\n\n\n

U ovom okviru, \u201eSrbija protiv nasilja\u201c je uspela da uspostavi odgovaraju\u0107i dijalog sa predstavnicima dr\u017eava i institucija EU i da se profili\u0161e kao ozbiljnija alternativa (na du\u017ei rok) Vu\u010di\u0107evom re\u017eimu. Ipak, s druge strane, vidljiv je oprez zapadnih predstavnika- u prvom redu SAD ali i dr\u017eava \u010dlanica EU i njenih institucija \u2013 sa ciljem da zadr\u017ee dijalog sa vladaju\u0107im re\u017eimom i podstaknu njegovu spremnost za kooperaciju. Naime, Aleksandar Vu\u010di\u0107 je dugo vremena smatran za jedinog relevantnog sagovornika u Beogradu, naro\u010dito kada je u pitanju pitanje re\u0161avanja odnosa Beograda i Pri\u0161tine. U me\u0111uvremenu, naro\u010dito zbog odnosa u pitanju reakcija na rat u Ukrajini i sankcija prema Rusiji, vlast u Beogradu je donekle kompromitovala svoje me\u0111unarodne pozicije, \u0161to je u kombinaciji sa izbornim krizama smanjilo spremnost zapadnih dr\u017eava da nastave da bezuslovno podr\u017eavaju beogradsku \u201estabilokratiju\u201c. Ipak, i dalje su primetne razlike u zvani\u010dnim reakcijama pojedinih evropskih dr\u017eava, uklju\u010duju\u0107i i, na primer, suprotnosti izme\u0111u zvani\u010dnog Berlina (koji je bio me\u0111u najkriti\u010dnijim prema izbornim doga\u0111ajima u Srbiji) i zvani\u010dnog Pariza (koji je uglavnom ignorisao postizbornu krizu).<\/p>\n\n\n\n

Nova izborna kampanja za Beograd je po\u010dela<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mo\u017ee se zaklju\u010diti da je – dok postizborna kriza i dalje traje a nova izborna kampanja za juni 2024. godine ve\u0107 zapo\u010dinje (posebno kada je u pitanju kampanja od strane SNS) \u2013 srpska opozicijja ostvarila nekoliko pozitivnih takti\u010dkih koraka u pravcu dobijanja medjunarodne podr\u0161ke, ali da se za sada ne radi o dramati\u010dnom preokretu. Zapadni partneri su svesni realnih slabosti gra\u0111anske opozicije (poput organizacionih, ideolo\u0161kih i drugih) kao i relativne krhkosti koalicije \u201eSrbija protiv nasilja\u201c, s jedne strane, kao i nejasno\u0107a kada se radi o (za zapadne zemlje) u stavovima opozicije u nekim bitnim pitanjima, poput prihvatanja i primene francusko-nema\u010dkog plana o normalizaciji odnosa Beograda i Pri\u0161tine). Osim toga, Vu\u010di\u0107 je u poslednjem periodu napravio niz takti\u010dkih koraka kojim bi \u201eodobrovoljio\u201c zapadne \u010dinioce (fleksibilnost u dijalogu Beograd-Pri\u0161tina, u\u010de\u0161\u0107e na samitu u Tirani zemalja Zapadnog Balkana sa Zelenskim gde je u rezoluciji o\u0161tro osu\u0111ena Rusija, pomeranje beogradskih izbora na 2.juni 2024) \u010dime je ubla\u017eio i amortizovao pritisak zapada, posebno SAD.\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Opozicija je iza\u0161la sa nekoliko klju\u010dnih zahteva kao preduslova za u\u010de\u0161\u0107e na najavljenim izborima (sre\u0111ivanje izbornih lista, pristup javnom medijskom servisu -TV i primena preporuka ODHIR-a) pa jo\u0161 nije sasvim sigurno da \u0107e ti izbori biti odr\u017eani i pod kojim uslovima, imaju\u0107i u vidu nejasne odgovore od strane vlasti. Grupa poznatih intelektualaca pod firmom ProGlas <\/em>(koja je u prethodnom periodu agitovala za porast izlaznosti bira\u010da na izborima) pokrenula je novu kampanju za po\u0161tene izbore (pod nazivom \u201eFer-ka<\/em>\u201c). S druge strane A. Vu\u010di\u0107  je najavio formiranje nadpartijskog \u201ePokreta za narod i dr\u017eavu\u201c u koji bi bile uklju\u010dene sve provladine snage i pojedine javne li\u010dnosti, uklju\u010duju\u0107i i SPS I. Da\u010di\u0107a i desnu stranku \u201eZavetnici\u201c Milice \u0110ur\u0111evi\u0107 Stamenkovski (koja je do izbora igrala ulogu opozicije).   <\/p>\n\n\n\n

Mo\u017ee se smatrati da je vlast re\u017eima Aleksandra Vu\u010di\u0107a na nacionalnom nivou i dalje neupitna, ali da \u0107e ona biti pod novim ispitom ve\u0107 u junu ove godine na ponovljenim izborima za vlast u glavnom gradu. Opozicioni blok jo\u0161 uvek pati od niza slabosti posebno kada se radi o sadr\u017eini proaktivnog izbornog programa, boljoj organizovanosti, realnom nedostatku resursa, kao i suvi\u0161e \u201ereaktivnom\u201c pona\u0161anju koje se uglavnom svodi na oponiranje i kritike delovanja vlasti. <\/p>\n\n\n\n

Za sada, nije bilo novijih ispitivanja javnog mnjenja koja bi pokazala da li je i u kojoj meri, postizborna kriza eventualno uticala na promene u \u0161ansama pojedinih strana, \u010diji \u0107e rezultati, (ukoliko opozicija uop\u0161te prihvati da u\u010destvuje), kao i u prethodnim gradskim izborima, verovatno biti vrlo tesni.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na izborima za nacionalni parlament Srbije odr\u017eanim 17. decembra 2023. godine koalicija \u201eSrbija protiv nasilja\u201c (SPN) je osvojila 24,3% glasova (65 od 250 mandata) \u0161to je najbolji rezultat jedne opozicione grupe na nacionalnim izborima u periodu nakon 2012. godine, kada je sada\u0161nja vladaju\u0107a garnitura (predvo\u0111ena predsednikom Srbije Aleksandrom Vu\u010di\u0107em, i Ivicom Da\u010di\u0107em, predsednikom SPS) do\u0161la…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2104,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-2084","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2084"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2084"}],"version-history":[{"count":19,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2084\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2114,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2084\/revisions\/2114"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2104"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2084"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2084"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2084"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}