U septembru 2023. godine predstavnici Evropske komisije i Vlade Srbije potpisali su pismo o namerama<\/em> sa ciljem ja\u010danja saradnje u oblastima industrijskih lanaca vrednosti kod kriti\u010dnih sirovina i elektri\u010dnih automobila (kao i u industriji keramike, stakla, maziva i mnogim drugim granama industrije). U julu 2024. godine Vlada RS i Evropska komisija zaklju\u010dile su medijski veoma publikovani Memorandum o razumevanju o strate\u0161kom partnerstvu u oblasti sirovina<\/em>. Partnerstvo je podr\u017eala i Vlada Nema\u010dke, \u010diji je kancelar Oskar \u0160ulc prisustvovao ceremoniji potpisivanja u Beogradu. Glavni konkretni produ\u017eetak ovog aran\u017emana predstavlja projekt eksploatacije litijuma u okviru kontraverznog projekta Jadar<\/em>. <\/p>\n\n\n\n Litijum u Srbiji<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pri\u010da o nalazi\u0161tima litijuma u Srbiji po\u010dinje 2004. godine kada je u dolini Jadra, okolini Loznice, zapadna Srbija, otkriven novi mineral nazvan jadarit<\/em> koji je u prvo vreme postao me\u0111unarodno poznat zbog njegove neobi\u010dne, iako slu\u010dajne (hemijske) sli\u010dnosti sa fiktivnim \u201ekriptonitom\u201c iz filma o Supermanu<\/em>. Me\u0111utim, pravi zna\u010daj jadarita se sastoji u \u010dinjenici da sadr\u017ei litijum i bor, dva elemanta sa \u0161irokom upotrebom, uklju\u010duju\u0107i i proizvodnju sve tra\u017eenijih litijumskih baterija. Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude, dolina re\u010dice Jadar je rangirana kao jedno od najzna\u010dajnijih le\u017ei\u0161ta litijuma na svetu. Jo\u0161 od otkri\u0107a jadarita sa \u010dim je biva povezana britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto,\u00a0 najavljivana je mogu\u0107nost eksploatacije litijuma. Prema novijim podacima, Srbija raspola\u017ee sa oko 1,5% za sada poznatih rezervi ovog lakog metala, \u0161to je 11. mesto na svetu i tre\u0107e u Evropi (nakon Nema\u010dke i \u010ce\u0161ke). Litijum je progla\u0161en za potencijalno \u201ezlato\u201c ili \u201enaftu XXI veka\u201c za Srbiju od strane raznih predstavnika vlasti, uklju\u010duju\u0107i predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Kompanija Rio Tinto, koja se do sada nije bavila eksploatacijom rude litijuma, najavila je da bi ulaganje u Srbiji vredelo oko 2,5 milijardi dolara \u0161to bi obuhvatalo eksploataciju i preradu rude (u okviru podzemnog rudnika i fabrike za preradu). Radi se o izuzetno mo\u0107noj kompaniji koja deluje u 35 dr\u017eava na raznim kontinentima i \u010diji se prihodi procenjuju na 10 milijardi dolara godi\u0161nje. Prema tvrdnji kompanije, radilo bi se o jednoj od najve\u0107ih grinfild investicija za eksploataciju litijuma u svetu. U tom cilju, Rio Tinto je na osnovu odobrenja Vlade Srbije tokom pro\u0161le decenije sproveo opse\u017ean program istra\u017eivanja i otkupa zemlje od seljaka u podru\u010dju Jadra. Izme\u0111u Vlade Srbije i kompanije Rio Tinto potpisan je 2017. godine \u201ememorandum o razumevanju<\/em>\u201c radi realizacije projekta Jadar. Projekt je trebalo da po\u010dne 2023. godine a prozvodnja litijuma 2027. godine. Projekt Jadar bi tokom o\u010dekivatnog \u017eivotnog veka rudnika od 40 godina proizveo 2,3 miliona tona litijum-karbonata, \u0161to bi ovu kompaniju uvelo me\u0111u deset najve\u0107ih proizvo\u0111a\u010da ovog proizvoda u svetu.<\/p>\n\n\n\n Suprostavljeni narativi i otpor projektu Jadar<\/strong><\/p>\n\n\n\n Od same najave, projekt \u201eJadar\u201c se susreo sa velikim otporom lokalnih stanovnika, ekolo\u0161kih pokreta, pojedinih stru\u010dnjaka kao i \u0161ire javnosti u Srbiji, \u0161to je dovelo i do velikih protesta tokom 2021. i 2022. godine. Argumenti protiv projekta obuhvataju opasnost od zaga\u0111enja podzemnih i re\u010dnih voda, negativan uticaj eksploatacije otrovne rude i raznih kiselina na zdravlje stanovni\u0161tva, degradaciju zemlji\u0161ta i uni\u0161tavanje potencijala proizvodnje hrane u tom poljoprivrednom kraju. U zoni budu\u0107eg rudnika litijuma \u017eivi oko 20.000 ljudi, iako uticaj podzemnog rudarenja na njihov svakodnevni \u017eivot i aktivnosti (poljoprivreda) ne mora da u ve\u0107ini slu\u010dajeva bude direktan. Uz ovo, pojedini ekonomisti koji kritikuju ceo projekt, ukazuju da \u017ertvovanje prirode i poljoprivrede \u201enije vredno rizika\u201c za Srbiju jer bi dr\u017eavni bud\u017eet, prema sada\u0161njim cenama litijuma, iz rudne rente prihodovao tek skromnih 31 miliona evra godi\u0161nje. Poznata je i tradicionalno lo\u0161a reputacija kompanija Rio Tinto kada se radi o tretiranju \u017eivotne sredine i uslova \u017eivota lokalnog stanovni\u0161tva u oblastima rudne eksploatacije (Madagaskar, Ju\u017ena Australija, Papua Nova Gvineja, Indonezija, Kamerun, Namibija i dr).<\/p>\n\n\n\n Protesti protiv projekta Jadar otpo\u010deli su u septembru 2021. godine i za neposredan povod su imali usvajanje izmene Zakona o referendumu i Zakona o eksproprijaciji koje su tuma\u010dene kao uvod u sprovo\u0111enje projekta. Proteste su organizovale razli\u010dite ekolo\u0161ke organizacije me\u0111u kojima su najagilniji bili \u201eEkolo\u0161ki ustanak<\/em>\u201c Aleksandra Jovanovi\u0107a \u0106ute (koji je kasnije bio i \u010dlan koalicije \u201eSrbija protiv nasilja\u201c na parlamentarnim izborima) i \u201eKreni-promeni<\/em>\u201c mladog aktiviste i pravnika Save Manojlovi\u0107a, ka i lokalna organizacija \u201eNe damo Jadar\u201c i druge. Tokom nekoliko meseci, protesti su postajali sve masovniji i delimi\u010dno nasilni, \u0161to je uklju\u010divalo i blokiranje puteva (kroz Beograd i dr) i pruga. U decembru 2021. godine predsednik A. Vu\u010di\u0107 je odlu\u010dio da se povuku sporni Zakoni, dok je istovremeno op\u0161tina Loznica ukinula prostorni plan koji je uklju\u010divao izgradnju rudnika litijuma u okviru projekta \u201eJadar\u201c. Vu\u010di\u0107 je, me\u0111utim, vi\u0161e puta isticao da je zaustavljanje projekta \u201eJadar\u201c bila \u201egre\u0161ka\u201c i \u201eglupost\u201c koje je proihvatio pod pritiskom. Vlada Srbije je sa svoje strane u januaru 2022. godine formalno stopirala projekta Jadar i poni\u0161tila sva dokumenata zaklju\u010dena sa kompanijom Rio Tinto. Pokret \u201eKreni promeni\u201c je uz ovo dodatno prikupio i preko 30.000 potpisa u okviru tzv. \u201egra\u0111anske inicijative\u201c sa ciljem usvajanja zakona o trajnoj zabrani eksploatacije litijuma. Ova inicijativa me\u0111utim nije uzeta u obzir od strane Narodne skup\u0161tine (zahtev sa potpisima je navodno \u201enestao\u201c).<\/p>\n\n\n\n Kompanija Rio Tinto (odnosno lokalna kompanija koja se zove Rio Sava) je i nakon formalnog prekida saradnje sa Vladom RS, nastavila sa istra\u017eivanjima, otkupom zemlji\u0161ta o lokalnih me\u0161tana i pripremom neophodnih planskih dokumenata poput npr. procene uticaja ekploatacije litijuma na okolinu. Istovremeno, kompannija Rio Tinto je navodno najavila i mogu\u0107nost pokretanja arbitra\u017ee protiv Srbije sa zahtevom za nadoknadu ulaganja i izgubljene dobiti. Me\u0111utim do arbitra\u017ee do sada nije do\u0161lo.<\/p>\n\n\n\n Novi okolnosti u julu 2024. godine<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pokazalo se da aktivnost kompanije \u201eRio Tinto\u201c nisu biile uzaludne. Srpske vlasti su nakon zavr\u0161etka junskih izbora u samo nekoliko dana, u pravnom prani\u010dkom \u201eblickrigu\u201c naglavce orkenula pravnu situaciju nastalu ranijom blokadom projekta \u201eJadar\u201c iz 2022. godine. U prvom koraku, Ustavni sud RS je 11. jula 2024. godine poni\u0161tio uredbu vlade RS iz 2022. godine kojom je bio zaustavljen projekt (tada je poni\u0161tena uredba o posebnom prostornom planu za \u201erealizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar). Zatim je samo nekoliko dana kasnije Vlada RS donela novu uredbu kojom je sve vra\u0107eno u stanje pre protesta iz 2021. i 2022. godine, odnosno omogu\u0107en je nastavak projekta \u201eJadar\u201c.<\/p>\n\n\n\n Kao tre\u0107i korak, kako smo ve\u0107 naveli, sredinom jula 2024. godine Beograd je posetio nema\u010dki kancelar \u0160olc koji je podr\u017eao, s jedne strane zaklju\u010denje Memoranduma o saradnji u oblasti strate\u0161kih sirovina izme\u0111u Vlade Srbije i Evropske komisije, a s druge strane realizaciju projekta Jadar. I srpska vlada a i proedstavnik Evropske komisije najavili su da \u0107e ovaj rudarski projekt predstavljati zna\u010dajan podsticaj srpskoj privredi. Navedeno je da bi eksploatacija litijuma iz projekta Jadar iznosila oko 58.000 tona godi\u0161nje i omogu\u0107ila snabdevanje 17% potreba evropske automobilske industrije (odnosno ekvivalent za potrebe 1,1 miliona elektri\u010dnih automobila). Evropski komesar zadu\u017een za pitanje sirovina \u0160ev\u010dovi\u010d \u00a0izneo je procenu da \u0107e realizacija projekta \u201eJadar\u201c podsta\u0107i direktno ili indirektno otvaranje 21000 radnih mesta u Srbiji.\u00a0 Srpske vlasti su istovremeno obe\u0107ale da \u0107e u saradnji sa EU i Nema\u010dkom nastojati da rigorozno prate primenu ekolo\u0161kih standarda. Isti\u010du da \u0107e otvaranje rudnika litijuma predstavljati \u201eskok u budu\u0107nost\u201c. Predsednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 je objavio da Beograd ne\u0107e dozvoliti izvoz vi\u0161e od 12-13 odsto sirovina iz litijuma (ostatak bi trebalo da napusti zemlju prera\u0111en u obliku katoda, baterija odnosno ugra\u0111en u elektir\u010dne automobile). \u00a0Predstavnici srpske Valde su objavili da bi rudarenje litijuma moglo da pove\u0107a BDP-u Srbije sa tri odsto, a ako mu se dodada lanac proizvodnje fabrika baterija onda bi rast bio 8% dok bi sa fabrikama elektir\u010dnih automobila BDP mogao da sko\u010di i za 15% BDP.<\/em><\/p>\n\n\n\n Kompanija Rio Tinto je objavila \u201eRadni nacrt studije o proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu\u201c<\/em> u kom je nastojala da poka\u017ee da \u0107e uticaj rudnika litijuma na \u017eivotnu sredinu biti ograni\u010den i da \u0107e najve\u0107i rizici, koji se odnose na eventualno zaga\u0111ivanje podzemnih voda ili re\u010dnog sliva (Jadra-Drine-Save i td) biti onemogu\u0107eni.<\/p>\n\n\n\n Procena budu\u0107ih zbivanja: ka novoj politi\u010dkoj krizi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Najava eksploatacije litijuma je veoma nepopularna u javnosti Srbije. Prema istra\u017eivanju javnog mnjenja samo \u010detvrtina ispitanika (25,6%) podr\u017eava plan Jadar, dok je protiv plana preko polovine upitanih (55,5%). Iako se mo\u017ee o\u010dekivati da pod uticajem dr\u017eavne medijske propagande prva navedena cifra bude pove\u0107ana, otpor projektu od strane ekolo\u0161kih aktivista i lokalnih stanovnika bi\u0107e \u017eilav i ima\u0107e \u0161iroku podr\u0161ku opozicije i velikog dela javnosti. Mo\u017ee se o\u010dekivati da \u0107e ekolo\u0161ke teme u narednom periodu u neku ruku biti prioritet na politi\u010dkom nebu Srbije, jer su ostala pitanja privremeno uti\u0161ana sa zavr\u0161etkom decembarskih-junskih izbora (uklju\u010duju\u0107i i \u201eumrtvljivanje\u201c od strane re\u017eima oko pregovora Beograd-Pri\u0161tina). Spor oko eksploatacije litijuma po kombinaciji emotivnih i interesnih elemenata donekle podse\u0107a na nekada\u0161nji veliki \u201esudar volja\u201c koji se odnosio na Vu\u010di\u0107evo nastojanje da i pored otpora javnosti (i bez obzira na formalno-pravne i urbanisti\u010dke prepreke) po svaku cenu progura projekt \u201eBeograd na vodi<\/em>\u201c (2016. godine i kasnije). Sukob sa javnim mnjenjem i politi\u010dkim aktivistima Vu\u010di\u0107 je tada u su\u0161tini dobio (o \u010demu svedo\u010di blok gusto raspore\u0111enih oblakodera uz obalu Save) \u0161to je utvrdilo trend arbitrarnosti i autoritarnosti koji je nastavljen i poja\u010dan narednih godina. <\/p>\n\n\n\n Sa podr\u0161kom EU i Nema\u010dke, Aleksandar Vu\u010di\u0107 je trenutno oja\u010dao svoju me\u0111unarodnu poziciju, ali to ne mora nu\u017eno da va\u017ei i za unutra\u0161nju situaciju. Poseta na visokom nivou iz Nema\u010dke donekle je predstavljala iznena\u0111enje, imaju\u0107i u vidu o\u0161tre kritike nema\u010dkog odnosa prema Srbiji koje su poslednjih meseci dolazile iz Beograda (naro\u010dito povodom nema\u010dkog \u201eme\u0161anja\u201c u ocene ispravnosti nedavnih izbora u Srbiji, kao i povodom rezulucije GS UN o Srebrenici kojoj je SRN bila jedan od sponzora). Ipak u slu\u010daju litijuma obe strane su pokazale krajnji pragmatizam. Beograd ukra\u0161en zastavama SRN i EU jo\u0161 jednom pokazao spretnost u brzim politi\u010dkim zaokretima i sposobnost spoljnopoliti\u010dke \u201eigre na vi\u0161e stolica\u201c (izme\u0111u EU, Rusije, SAD, Kine i dr). Projekt \u201eJadar\u201c kao i najava novih sredstava iz EU povodom \u201ePlana rasta za Zapadni Balkan\u201c kao da su obnovili mlaki proevropski entuzijazam srpskih vlasti, koje najavljuju zaokru\u017eivanje internih reformi za \u010dlanstvo u EU do 2027. godine. Ipak, radi se prvenstveno o nastavku uobi\u010dajenog spoljnopoliti\u010dkog \u201e\u017eongliranja\u201c u \u010dijem centru je nastojanje da se produ\u017ei ostanak na vlasti.<\/p>\n\n\n\n Kada je u pitanju unutra\u0161nja situacija, predsednik Vu\u010di\u0107 je povodom pitanja eksploatacije litijuma pozvao na stru\u010dni i dru\u0161tveni \u201edijalog\u201c i obe\u0107ao da \u0107e se li\u010dno baviti pitanjem po\u0161tovanja ekolo\u0161kih standarda. Ovo deluje kao jeftini populizam u okolnostima kada je projekt \u201eJadar\u201c ve\u0107 dobio politi\u010dki i formalni podsticaj. Sukobi oko projekta Jadar verovatno ne\u0107e biti samo medijski i verbalni. Oni bi vrlo lako mogli prerasti u neke fizi\u010dki aktivnije oblike borbe, odnosno nasilje, kako je to poznato i iz ranijeg perioda, poput blokade saobra\u0107ajnica ili mo\u017eda pogona za proizvodnju, \u0161to bi s druge strane moglo dovesti i do energi\u010dnije intervencije snaga reda. Ipak, imaju\u0107i u vidu politi\u010dku konsolidaciju re\u017eima nakon dve runde izbora krajem 2023 i tokom 2024. godine (parlamentarnih i lokalnih) malo je verovatno da \u0107e protesti ovaj put zna\u010dajnije uticati na pona\u0161anje vlasti. Predsednik Vu\u010di\u0107 raspola\u017ee sa dovoljnim iskustvom kontrole ovakve vrste protesta i sukoba, kao i resursima (propaganda, finansije, ministarstva sile i dr) kojima mo\u017ee da ograni\u010di proteste.<\/p>\n\n\n\n Analiza Foruma za evropski Balkan<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" BLAGOSLOV ILI PREKLETSTVO? Nakon neuspeha srpske opozicije da na beogradskim i lokalnim izborima u junu ove godine bar delimi\u010dno uzdrmaju vlast SNS i predsednika RS Aleksandra Vu\u010di\u0107a (deo opozicije je bojkotovao izbore \u010dime je automatski olak\u0161ao izborni uspeh vladaju\u0107oj stranci, dok je deo opozicije koji je u\u010destvovao na izborima \u2013 bez obzira na nepovoljne izborne…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2451,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-2449","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2449"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2449"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2449\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2470,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2449\/revisions\/2470"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2451"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2449"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2449"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2449"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/feb.si\/me\/wp-content\/uploads\/sites\/2\/2024\/08\/1622826893-image1-1-1024x872.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/feb.si\/me\/wp-content\/uploads\/sites\/2\/2024\/08\/sanja.webp\")
Srpska opozicija je dobila priliku da se nakon izbornog razo\u010darenja \u201evrati\u201c na scenu. Aleksandar Vu\u010di\u0107 je\u00a0 optu\u017een da \u201erasprodaje resurse i zemlju\u201c zarad ostanka na vlasti kao i da vlasti u trci za profitom nisu ni tehni\u010dki ni efektivno u stanju da kontroli\u0161u multinacionalnu kompaniju i niti da kontroli\u0161u negativne ekolo\u0161ke i druge posledice izgradnje rudnika litijuma.<\/p>\n\n\n\n