Kao simboli\u010dan pokazatelj posebne pa\u017enje koju Srbija poklanja Rusiji i Kini, treba ukazati na postojanje Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom, podr\u017eanog posebnog administrativnom kancelarijom (odvojenom od ministarstva spoljnih poslova) kojim predsedava biv\u0161i predsednik RS Toma Nikoli\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Rusija ima vi\u0161evekovnu tradiciju uticaja i interesa u Srbiji. Tokom ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji u poslednjoj deceniji XX veka Rusija je na razli\u010dite na\u010dine bila prisutna. Igrala je izvesnu ulogu (kao posrednik i slanjem mirovnih trupa) i u zavr\u0161noj fazi bombardovanja Srbije od strane NATO (1999. godine).<\/p>\n\n\n\n
Ruski uticaj danas u Srbiji u prvom redu je posledica tri fenomena: pitanja statusa Kosova, energetske zavisnosti Srbije, kao i postojanja ve\u0107inske proruske orjentacije javnosti \u010dak i nakon agresije na Ukrajinu (u \u0161to se uklapa delovanje (pro)ruskih medija). Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja je dopustila delovanje ruskih slu\u017ebenih medija (Sputnik, Russia Today) na njenoj teritoriji. Uz to, neki od najgledanijih srpskih TV stanica sa nacionalnom frekvencijom (poput TV Happy) imaju specijalizovane dnevne emisije \u010diji je sadr\u017eaj u slu\u017ebi ruske propagande.<\/p>\n\n\n\n
Pitanje statusa Kosova prvenstveno je uticalo na spoljnu i unutra\u0161nju politiku Srbije tokom poslednjih decenija. Rusija uz Kinu i veliki broj drugih zemalja sveta nije priznala Kosovo kao nezavisnu dr\u017eavu. Prema izjavama tada\u0161njih srpskih rukovodilaca, naftni sektor Srbije (kompanija NIS<\/em>) prodat je Gaspromu<\/em> (uklju\u010duju\u0107i i prava na eksploataciju nalazi\u0161ta nafte i gasa u Vojvodini) sa ciljem da se poja\u010da ruski interes i Rusija dodatno privu\u010de u okolnostima progla\u0161enja kosovske nezavisnosti (2008) koju je priznala ve\u0107ina zapadnih zemalja. Drugi (neostvaren) razlog ove prodaje (pod vrlo povoljnim uslovima za rusku stranu) bila je ideja izgradnje gasovoda \u201eJu\u017eni tok\u201c koji je trebalo da tranzitira preko Srbije (ali do realizacije ovog projekta nikada nije do\u0161lo).<\/p>\n\n\n\n Srbija nastoji da i dalje odr\u017eava dobre odnose sa Moskvom imaju\u0107i u vidu da je tema Kosova redovni predmet razmatranja u Savetu bezbednosti UN (dva puta godi\u0161nje). Kosovo je formalno, iz ugla me\u0111unarodnog prava i gledanja ve\u0107ine \u010dlanica UN na osnovu rezolucije SB UN 1244 jo\u0161 uvek pod nadzorom UN (misija \u201eUNMIK<\/em>\u201c). Rusija je sa svoje strane, uz stalnu diplomatsku podr\u0161ku koju pru\u017ea Srbiji, koristila presedan oko secesije i priznavanja Kosova od strane SAD i drugih zemalja kao me\u0111unarodnopravni argument za svoj nastup u slu\u010dajevima odvajanja Abhazije i Ju\u017ene Osetije od Gruzije (priznala ih 2008), odnosno aneksije Krima (2014), kao i priznanja Donecka i Luganska pre njihove aneksije (2022).<\/p>\n\n\n\n Primetno je da je pozicija Rusije u Srbiji donekle slabila sa napretkom u dijalogu Beograd – Pri\u0161tina koji je donekle pratilo i smanjenje stalnog pozivanja na UN i rezoluciju 1244 od strane srpskog rukovodstva.<\/p>\n\n\n\n Spoljnopoliti\u010dko \u201eosciliranje\u201c predsednika Srbije A. Vu\u010di\u0107a, odnosno ono \u0161to neki nazivaju \u201emultivektorskom\u201c politikom delovanja prema zapadu, Kini, odnosno Rusiji, povezano je i sa njegovom brigom do odr\u017ei popularnost u doma\u0107oj javnosti u kontekstu postepenog ve\u0107eg okretanja ka EU i SAD. Njegova spremnost da se ja\u010de ve\u017ee za SAD posebno jasno se pokazala u vreme prethodne ameri\u010dke administracije, kada su Beograd i Pri\u0161tina 2020. godne potpisali tzv. Va\u0161ingtonski sporazum (u kome su se pojedine ta\u010dke, pored ostalog, indirektno odnosile na ograni\u010denja ekomske saradnje sa Pekingom i Moskvom – teme 5G opreme, odnosno diversifikacije energetskog snabdevanja). Pored Va\u0161ingtonskog sporazuma, o ovome u poslednje vreme svedo\u010de i Vu\u010di\u0107evo na\u010delno prihvatanje Briselsko-ohridskog plana EU (u dijalogu Beograd i Pri\u0161tina) kao i poja\u010dana saradnja vojske Srbije sa NATO. U isti kontekst treba staviti i novije aran\u017emane Srbije o nabavci vojnih aviona \u201eRafal\u201c u Francuskoj (otklon od ruskog naoru\u017eanja), kao i strate\u0161kog memoranduma oko kriti\u010dnih sirovina sa Evropskom komisijom uz podr\u0161ku Nema\u010dke, odnosno saradnja sa kompanijom Rio Tinto u cilju eksploatacije litijuma (otklon od prisustva Kine u ovom sektoru).<\/p>\n\n\n\n U celini, mo\u017ee se govoriti o postepenom slabljenju \u201eentuzijazma\u201c srpskih vladaju\u0107ih krugova prema Rusiji. Treba uporediti nekada\u0161nju izjavu ranijeg predsednika T. Nikoli\u0107a \u2013 tada Vu\u010di\u0107evog \u0161efa – da bi \u201evoleo da Srbija postane ruska gubernija<\/em>\u201c, sa opreznim, ali kriti\u010dnim odnosoma sada\u0161njeg predsednika Srbije prema ruskoj invaziji Ukrajine (i primetnim gestovima pomo\u0107i Ukrajini, uklju\u010duju\u0107i posredni izvoz municije, kao i energetski i humanitarni sektor).<\/p>\n\n\n\n Nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine do\u0161lo je do smanjivanja razmene poseta izme\u0111u Beograda i Moskve na najvi\u0161em nivou. Ovaj utisak donekle \u201ezamagljuje\u201c delovanje i izjave A. Vulina, potpredsednika srpske vlade i bliskog Vu\u010di\u0107evog saradnika (koji je i pod sankcijama SAD), koji igra javnu ulogu neke vrste \u201e\u010doveka za vezu\u201c sa Moskvom i koji se i nakon invazije Ukrajine vi\u0161e puta sastao sa Putinom. Vulinova uloga je dvostruka \u2013 da Vu\u010di\u0107a za\u0161titi od eventualnih negativnih reakcija Moskve, kao i da uka\u017ee srpskoj proruskoj javnosti (koja ve\u0107inski podr\u017eava vlast SNS) da se Srbija ne odri\u010de Rusije.<\/p>\n\n\n\n Ipak Vu\u010di\u0107eve javne rezerve na Putinov otvoreni poziv da prisustvuje samitu Briksa u Kazanju, kao i nedavni negativni komentari portparola ruskog MIP-a o Vu\u010di\u0107evom \u201eizbegavanju\u201c da se susretne sa MIP Lavrovom tokom GS UN u Njujorku (septembar 2024) potvr\u0111uju utisak o silaznoj putanji u srpsko-ruskim odnosima. Ovo potvr\u0111uju i ekonomski pokazatelji. Tokom 2023. godine robna razmena Srbije i Rusije je imala pad za oko jedne tre\u0107ine. Iako kako smo naveli, Srbija nije formalno uvela sankcije Rusiji, uvoz iz te zemlje je ote\u017ean \u2013 posebno zbog prekida uvoza nafte koji je bio ni\u017ei za 44% (ukupno 1,7 milijardi USD uvoza Srbije iz Rusije prema 1,2 milijarde USD izvoza). Nedavno potpisani sporazum Srbije i SAD o \u201estrate\u0161koj saradnji u oblasti energije\u201c (septembar 2024) dodatno \u0107e verovatno uticati na postepeno smanjenje zavisnosti Srbije od uvoza ruskog gasa. Osim toga, i finansijska saradnja sa Rusijom je u padu jo\u0161 od pre rata u Ukrajini. Ruska Sberbanka je prodala 2021. godine svoje filijale u jugoisto\u010dnoj Evropi, uklju\u010duju\u0107i i u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n Za razliku od odnosa sa Rusijom, ekonomska saradnja Srbije sa Kinom<\/strong> je i dalje u punom usponu, \u0161to je potvrdilo i zaklju\u010denje sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Kine u jula 2024. godine. Pro\u0161le godine investicije iz Kine u Srbiji su prema\u0161ile sve druge zemlje (ukupno 5,5 milijardi ili ukupno preko 17% stranih investicija 2014-2023) dok je robna razmena dostigla 6 mlrd dolara, \u0161to je i dalje oko deset puta ni\u017ee nego trgovina Srbije sa zemljama EU (65.5 mlrd. evra). Dug Srbije prema Kini pove\u0107ao se 12 puta u poslednjih deset godina sa 305 miliona evra na preko 3,7 milijardi. Broj kineskih turista u Srbiji je u stalnom porastu, \u0161to je i posledica nepostanja viznog re\u017eima prema kineskim gra\u0111anima.<\/p>\n\n\n\n U maju 2024. godine Beograd je posetio kineski predsednik Si Djiping sa delegacijom od 400 ljudi, kojom prilikom je potpisano 29 razli\u010ditih sporazuma o saradnji u mnogim oblastima od nau\u010dnih istra\u017eivanja, obrazovanja do transporta itd. Naj\u0161iri osnov za saradnju dve strane predstavlja \u201esporazum o sveobuhvatnom strate\u0161kom partnerstvu<\/em>\u201c iz 2016. godine kao formalno i politi\u010dki najvi\u0161i oblik saradnje koju Kina ima sa tre\u0107im zemljama (odnosi se u kineskom politi\u010dkom \u017eargonu nazivaju \u201e\u010deli\u010dno prijateljstvo\u201c).<\/p>\n\n\n\n Zna\u010dajno je i da je saradnja dve strane u oblasti odbrane ima trend rasta, \u0161to potvr\u0111uje i Nacionalna strategija odbrane Srbije koja od 2019. godine prvi put navodi Kinu kao jednog od najzna\u010dajnijih partnera. Istovoremeno raste i vrednost kineskih donacija srpskom ministarstvu odbrane. Od 2020. godine Srbija je kao prva dr\u017eava u Evropi po\u010dela da kupuje zna\u010dajnu vojnu opremu u Kini (raketni vazdu\u0161ni odbrambeni sistem FK-3 i dronovi CH-92A). Zna\u010dajna je i saradnja srpskog ministarstva unutra\u0161njih poslova sa Kinom (nabavka specijalnih kamera, zajedni\u010dke ve\u017ebe, saradnja sa firmom Huavei na temu \u201eBezbedan grad\u201c).<\/p>\n\n\n\n Srbija sistematski izbegava da se pridru\u017ei spoljnopoliti\u010dkim stavovima EU prema Rusiji (posebno sankcijama), odnosno Kini, u pitanjima koja su osetljiva za ove dve zemlje, \u0161to u praksi predstavlja sada\u0161nje \u201ecrvene linije\u201c kada se radi o politici Srbije – \u0161to povratno uti\u010de na rezervisanost pojedinih \u010dlanica Unije kada je u pitanju proces pristupanja u EU (koji je zbog pitanja odnosa Srbije prema Rusiji blokiran jo\u0161 od 2021. godine).<\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n\n\n\n Od po\u010dekta rata u Ukrajini, sankcije i delimi\u010dna diplomatska izolacija Rusije su negativno delovali na njeno prisustvo, kako ekonomsko tako i diplomatsko, u regionu Zapadnog Balkana kao i u samoj Srbiji. U tom smislu, niz manjih ili ja\u010dih politi\u010dkih i ekonomskih signala tokom ove godine ukazuju na izra\u017eeniju orijentaciju vlasti u Beogradu ka saradnji sa zapadnim partnerima (SAD, Francuska, SRN, pomo\u0107 Ukrajini), kao i istovremenu slabljenje saradnje sa Moskvom. Ovo ipak ne zna\u010di da \u0107e se Srbija odre\u0107i saradnje, odnosno neophodne podr\u0161ke koju joj Rusija daju u SB UN o temi Kosova, \u0161to je i osnovni razlog, uz energetsku vezanost (uvoz gasa) zbog kog Srbija ni do danas nije uvela sankcije EU Rusiji.<\/p>\n\n\n\n S druge strane, ekonomsko prisustvo Kine u regionu je u usponu, uklju\u010duju\u0107i posebno intenzivnu \u201estrate\u0161ku\u201c saradnju Beograda sa Pekingom. Ova saradnja se u Beogradu smatra ekonomski neophodnom i donekle dopunskom za privredu Srbije saradnji sa SAD i EU (u smislu da im ipak nije direktno suprostavljena). I pored odre\u0111enih tenzija izme\u0111u zapadnih zemalja i Kine (Kina je progla\u0161ena za \u201esistemskog rivala\u201c EU) postavljanje Srbije u ovom kontekstu ima donekle manje negativne diplomatske implikacije nego pitanje njenih odnosa prema Rusiji. Ipak, preterano \u0161irenje saradnje Srbije sa Kinom (posebno one vanekoonomske) nije u skladu sa dugoro\u010dnim strate\u0161kim aspiracijama Srbije ka \u010dlanstvu u Evropskoj uniji.<\/p>\n\n\n\n Izvor: FEB<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kao simboli\u010dan pokazatelj posebne pa\u017enje koju Srbija poklanja Rusiji i Kini, treba ukazati na postojanje Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom, podr\u017eanog posebnog administrativnom kancelarijom (odvojenom od ministarstva spoljnih poslova) kojim predsedava biv\u0161i predsednik RS Toma Nikoli\u0107. Rusija ima vi\u0161evekovnu tradiciju uticaja i interesa u Srbiji. Tokom ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji u poslednjoj…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-2597","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2597"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2597"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2597\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2599,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2597\/revisions\/2599"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2597"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2597"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2597"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}