Igor Davidovi\u0107 je iskusan diplomata iz Bosne i Hercegovine, koji je za svoju dr\u017eavu vodio pregovore o pridru\u017eivanju i stabilizaciji, a kasnije je u ulozi ambasadora vodio misiju BiH pri EU. Izuzetan poznavalac djelovanja Evropske unije je svoj politi\u010dki put zapo\u010deo u kabinetu predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, bio je i ambasador BiH u SAD. Poslednjih osam godina djeluje kao nezavisni analiti\u010dar u i publicista. O situaciji u regionu Zapadnog Balkana, evropskim i globalnim geopoliti\u010dkim tokovima govori iz prve roke, bez pretjeranih iluzija i laskanja. Sve to je mogu\u0107e jer u\u017eiva ugled i kredibilnost, zato sa lako\u0107om dobije sagovornike, koji sa njim mo\u017eda nijesu uvijek saglasni, ali su svjesni, da njegove argumente ne mogu potpuno isklju\u010diti.<\/p>\n\n\n\n
Kao nekada\u0161nji glavni pregovara\u010d Bosne i Hercegovine sa EU za sporazum o pridru\u017eivanju i stabilizaciji, imate gotovo vrlo jasno razra\u0111eno stajali\u0161te o evropskim perspektivama BiH, molim da ga podijelite sa nama?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Bosna i Hercegovina sljede\u0107e godine ulazi u 20. godinu od po\u010detka pregovora sa Evropskom unijom; za po\u010detak je to bio sporazum o pridru\u017eivanju i stabilizaciji, pri \u010demu sam bio glavni pregovara\u010d na strani Bosne i Hercegovine. Tada je BiH imala polo\u017eaj dr\u017eave potencijalnog pregova\u010da. Za Bosnu i Hercegovinu kao i za cijeli Zahodn Balkan stigao je svje\u017ei paket novih obe\u0107anja o ubrzanom \u0161irenju, a sve to \u010dini se usiljeno zbog bezbjednosne situacije u Evropi, da li se varam?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Istina je da su sada\u0161nji momenti u novoj geopoliti\u010dkoj konfiguraciji i sve to \u0161to je dovelo do ruske agresije na Ukrajinu, izo\u0161trilo pogled Evropske unije na Balkan i Bosnu u Hercegovinu. Usput budi re\u010deno, mi smo zna\u010daja na\u0161e regije za sigurnost i stabilnost \u010ditave Evrope svjesni ve\u0107 jako dugo. Mislim da dijelim mi\u0161ljenje ve\u0107eg dela javnosti u mojoj domovini, bez obzira na entitetsku ali kakvu drugu pripadnost: pridru\u017eenje Evropski uniji je solidan izlazak iz te neizvjesne situacije. Kao \u0161to znate, imamo doma\u0107e evroskeptike koji nas ubje\u0111uju da iz toga nema ni\u0161ta, da se to ne mo\u017ee dogoditi, me\u0111utim ne mogu nam ponuditi valjan razlog za\u0161to se to ne mo\u017ee desiti? Za\u0161to ne bi mogli u\u0107i u EU?<\/p>\n\n\n\n \u0160ta bi bila alternativa?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ni na to nemaju odgovor. V tom dijelu dajmo prihvatiti tezu, da Evropska unija nije idealno re\u0161enje. Lako se mo\u017ee dokazati, da EU nije idealan koncept. Mo\u017eda postoje koncepti, koji bi bili bolji. Recimo, da se dr\u017eave kao \u0161to je Bosna i Hercegovina same od sebe sa svojim resursima reformi\u0161u do tog nivoa, da same od sebe u nekoj daljnjoj budu\u0107nosti postane ne\u0161to, \u0161to uzimamo u obzir kao optimum, recimo Norve\u0161ka. Norve\u017eanom \u010dlanstvo u Evropskoj uniji nije potrebno. Jasno je, da iz toga ne mo\u017ee biti ni\u0161ta, jer se pri nas ni pod pritiskom partnera iz EU-e ne de\u0161avaju reforme, koje bi mogle voditi prema tom cilju. Druga mogu\u0107nost je, koja je prema mojem mi\u0161ljenju krajnje negativna, da sve ostane tako kako je. \u010cak i to nam ne bi pomoglo i ne bi nas povelo nigdje osim u neku verziju pro\u0161losti, koja nam nije potrebna.<\/p>\n\n\n\n U rat?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada spominjem mogu\u0107nost vra\u0107anja u pro\u0161lost ne mislim samo na rat. Ve\u0107 na nazadovanje u svakom pogledu, ekonomskom, socijalnom, edukativnom, kulturnom, kao i u demografskom. Demografsko nazadovanje je ne\u0161to \u010demu svedo\u010dimo svakog dana, u \u017eivo. Na dnevnom nivou to nazadovanje mo\u017eemo da pratimo po cijeloj dr\u017eavi. Dakle, ako smo se odlu\u010dili, da se ne\u0107emo reformisati i postati dr\u017eava koja podsje\u0107a na Norve\u0161ku i ako smo saglasni da o\u010duvanje statusa quo ne dolazi u obzir, onda to \u0161to smo na po\u010detku rekli da nije idealno postane ne\u0161to \u0161to je u tom trenutku optimalno.<\/p>\n\n\n\n A kako im odgovarate?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dajem im vrlo jasan odgovor da vladavina prava vrlo jednostavno zna\u010di bavljenje korupcijom. Gdje imamo korupciju? U obrazovanju, pri zapo\u0161ljavanju i zdravstvu. To su tri upe\u010datljive ta\u010dke, koje se ti\u010du \u200b\u200bupravo ovih generacija, sa kojima do\u017eivljavamo demografsku regresiju, koja je vrlo opasna i nosi vrlo te\u0161ke i negativne posljedice koje \u0107e nas zadesiti. Ako se situacija u navedenim oblastima ne dovede u red, na\u0161a budu\u0107nost \u0107e biti krajnje sumorna. Kada razgovaram sa mladima, najlak\u0161i na\u010din da ilustrujem va\u017enost uspostavljanja vladavine prava i borbe protiv korupcije najlak\u0161e ilustriram sa podru\u010djem zapo\u0161ljavanja, gde je prili\u010dno lako nai\u0107i na korupciju u svakodnevnom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga ljudi odlaze iz zemlje.<\/strong> Kako se je prije ne\u0161to manje od 20 godina javnost u BiH odazvala na po\u010detak va\u0161ih pregovora o sporazumu o pridru\u017eivanju i stabilizaciji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ko so pregovori po\u010deli odzivi javnosti su bili takvi da su to razumjeli kao nekakav izlazak iz limba, u kojem smo se nalazili sve od kraja rata do dana\u0161njih dana. Ko govorim o izlazu iz limba, govorim o nadanju in o\u010dekivanjima. Ne govorim to samo poeti\u010dno, ve\u0107 vrlo realisti\u010dno u kategorijama svakodnevnog \u017eivljenja. Na\u010dina \u017eivljenja, metoda, dostojanstvo u na\u010dinu \u017eivota i ne samo golog pre\u017eivljenja. I ne poslednje po va\u017enosti vladavine prava. Mene ljudi danas \u010desto pitaju, kakva je to floskula, koja govori o uspostavljanju vladavine prava, \u0161ta u stvari ho\u0107e od nas? Kakva je to izmi\u0161ljena kategorija? Mi o tome ne znamo ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n I kako im odgovorite?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dam im vrlo jasan odgovor, vladavina prava vrlo pojednostavljeno zna\u010di obra\u010dun sa korupcijom. Gdje imamo korupciju? U obrazovanju, pri zapo\u0161ljavanju i u zdravstvu. Upravo ta podru\u010dja najvi\u0161e uti\u010du na generacije koje odlaze, sa kojima se doga\u0111a demografska regresija, koja je jako opasna i donosi jako te\u0161ke i negativne posledice koje \u0107emo tek osjetiti. Ako se stanje na spomenutim podru\u010djima ne dovede u red, na\u0161a budu\u0107nost \u0107e biti mra\u010dna. Zato ljudi napu\u0161taju dr\u017eavu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tako je. Moj kolega sociolog je nakon popisa stanovni\u0161tva postavio relevantno pitanje. U Bosni i Hercegovini je ljudi toliko i toliko, ali koliko ljudi stvarno svake no\u0107i prespava u svojoj domovini? Ne mogu niti izgovoriti jer je razlika izme\u0111u podataka iz popisa i svih nas, koji tu stvarno \u017eivimo, \u0161okantna. To je dakle napravljeno sa metodom tako imenovanog individualnog integrisanja pojedinaca. Ljudi ne odlaze u Rusiju, ne odlaze u Tatarstan, nigdje drugo ve\u0107 u dr\u017eave Evropske unije. To samo po sebi govori o tome, gdje se mi vidimo.<\/p>\n\n\n\n \u0160to bi, osim \u010dinjenice, da ve\u0107ina ljudi u ovom prostoru prirodno gravitira Evropskoj uniji, prema va\u0161em mi\u0161ljenju, najvi\u0161e ubijedilo EU, da se i to ne samo na nivou govora, zaume za nu\u017eno pro\u0161irenje na Balkanu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Te\u0161ko je razumjeti, ali siguran sam da je najbolji koncept da Evropska unija prihvati ideju o pokretanju pregovora, odnosno ja\u010danju svoje pretpristupne namjere, da pristane da se za mjerenje napretka na evropskom putu kao pravi pokazatelj uzme pove\u0107anje bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP). Za koliko se pove\u0107ao, u koliko godina i na kojim podru\u010djima smo uspje\u0161niji i gdje manje. Kao pregovara\u010d i kasnije kao \u0161ef misije kao ambasador pri Evropskoj uniji sam zagovarao stav, koji Unija nikada nije prihvatila, to je da treba \u0161to ranije po\u010deti sa pregovorima. U toku pregovora, \u0161to se razumije, koji ne\u0107e trajati jednu ili dva, tri godine, ve\u0107 mnogo du\u017ee, ne\u0107emo imati drugi izlaz nego da jedan po jedan uslov prihvatamo, izvr\u0161imo i uskla\u0111ujemo svoje zakonodavstvo u skladu sa tim uslovima.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta bi to promijenilo u praksi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n U ovom slu\u010daju bi postali partner koji stoji na vratima sa poklonom, kuca i ka\u017ee „dobar dan, zavr\u0161ili smo to i to i idemo ka zavr\u0161etku tog i tog poglavlja<\/em>„. U pregovorima o \u010dlanstvu pregovara se samo o prelaznim periodima, i ne o sadr\u017eaju pojedina\u010dnih evropskih standarda. Da smo mi sposobni da to br\u017ee izvedemo, bili bismo i partner s kojim oni zapravo pregovaraju sa pravom namjerom pridru\u017eivanja.<\/p>\n\n\n\n Ovdje dolazimo do pitanja koliko je neka od zemalja u regionu na putu da se pridru\u017ei. Kako vidite tu \u0161iru sliku?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Analize koje je pripremila Evropska komisija su napravljene i ne mogu re\u0107i ni\u0161ta \u0161to bi bilo pohvalno za Bosnu i Hercegovinu u tom pogledu. Ostali smo potpuno u pozadini. Paket sa 14 zadataka, o kojima je ve\u0107 dosta re\u010deno, ostao je prakti\u010dno nerije\u0161en. Samo sporadi\u010dno se tu i tamo ponudi ne\u0161to \u0161to bi i pro\u0161lo kao neka vrsta rje\u0161enja za EU, i to je to. Me\u0111utim, kod lidera i donosilaca odluka u BiH nedostaje svijest da na evropskoj strani o ovim stvarima zaista odlu\u010duje vrlo mala grupa ljudi, njih ne vi\u0161e od deset, koji donose odluke, koje se zatim poput sistema proto\u010dnog bojlera obra\u0111uju kroz sistem, procesiraju se, te se prihvataju ili ne prihvataju. To nijesu stavovi institucija i nimalo ne odra\u017eavaju volju ljudi koji su sve te ljude tamo birali ili postavili. Postoji i neravnote\u017ea izme\u0111u establi\u0161menta, koji ima svoj vremenski okvir i ne \u017euri, i s druge strane, javnosti koja \u017eeli da se ne\u0161to dogodi \u0161to prije.<\/p>\n\n\n\n Kada bismo ove lidere mogli da dovedemo na stranu javnosti, imali bi zajedni\u010dki zadatak koji bi bilo lak\u0161e izvr\u0161iti. Do tada se postavlja pitanje s kim \u0107emo pregovarati. Onda, kada se mi u Bosni i Hercegovini uskladimo, moramo se okrenuti EU i pregovarati s njima. I sam sam imao konkretno iskustvo koje pokazuje da je mnogo te\u017ee pregovarati unutar BiH, od lokalnih zajednica do dr\u017eavnog nivoa. Na primjer, kada je u pitanju za\u0161tita interesa proizvo\u0111a\u010da vina i njihovih udru\u017eenja, prvo smo morali da se me\u0111usobno unutar Bosne i Hercegovine uskladimo kroz pregovore kako bismo do\u0161li do pozicije na kojoj bismo mogli formirati na\u0161u pregovara\u010dku polaznu ta\u010dku. Ali ipak uspjeli smo sve ovo da odradimo za 11 mjeseci, tako da je mogu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Stoga je va\u017eno da postoji iskrena politi\u010dka volja da se ne\u0161to konkretno pokrene na evropskom putu. Iz daljine se \u010dini da, osim mo\u017eda Slovenije i jo\u0161 nekoliko zemalja, nema mnogo \u010dlanica EU koje iskreno \u017eele pro\u0161irenje EU. Bez obzira \u0161ta ka\u017eu, te\u0161ko je povjerovati u njihovu iskrenost. Da li ste sa tom tezom saglasni?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Posljednji talas obe\u0107anja dolazi zbog nekih drugih okolnosti, uslovljen je geopoliti\u010dkim interesom. Njima je apsolutno jasno da u trenutnoj geopoliti\u010dkoj situaciji Evropska unija jednostavno treba da se pozabavi sa prostorom Zapadnog Balkana kako bi neutralisala uticaj Rusije u sopstvenom dvori\u0161tu. Ne \u017eelim ni\u0161ta da komentari\u0161em u vezi Rusije, ali \u010dinjenica je da su Rusija i EU antipodi, te da EU ne \u017eeli rusku dominaciju na svojim granicama. Jo\u0161 najmanje na zapadnom Balkanu. Naravno, Evropska unija, koja o va\u017enim pitanjima odlu\u010duje konsenzusom, mora toga biti svjesna i mora uzeti u obzir stavove svake od svojih \u010dlanica. To je to za sada, bez obzira na koncept koji se zove Evropa razli\u010dite brzine<\/em>. Istovremeno, potrebno je uzeti u obzir i podjele unutar EU po liniji sjever \u2013 jug, zapad \u2013 istok, stare \u010dlanice \u2013 nove \u010dlanice. Razlika je izme\u0111u nas i EU, dok EU iz svake nesuglasice izlazi oja\u010dana, nama svaka takva podjela izgleda kao prilika da oslabimo drugu.<\/p>\n\n\n\n Balkan se smatra buretom baruta, ali interesi zemalja u kontekstu pridru\u017eivanja EU mogu se jako razlikovati. Kako se tako raznoliko ‘dru\u0161tvo’ mo\u017ee gledati kao cjelina i kao takvu je prihvatiti u EU?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nije samo Bosna i Hercegovina u geopoliti\u010dkom smislu ta iz koje tinja \u017ear, ve\u0107 cijeli region mo\u017ee biti problem za Evropsku uniju ako Rusi pu\u0161u u tu \u017eeravicu. Naravno, ne dosti\u017eu sve zemlje Zapadnog Balkana isti nivo izgra\u0111ene dr\u017eavnosti, izgra\u0111ene dr\u017eavne uprave, administrativne administracije, ekonomskog potencijala i, na kraju, ali ne manje va\u017eno, vojnih sposobnosti. Ovdje postoji opasnost od sigurnosne spirale, koja se razvija po logici, ako se bolje pripremimo i naoru\u017eamo, bolje \u0107emo pro\u0107i. Moramo se zapitati kako \u0107emo bolje pro\u0107i? \u0160ta \u0107emo dobiti ako jedni druge zastra\u0161imo odnosno gurnemo jedni druge u nesigurnost? Trebalo bi se odvojiti od toga i okrenuti se budu\u0107nosti i fokusirati se na ekonomsku obnovu, stvaraju\u0107i uslove za bolji \u017eivot na\u0161ih ljudi. Kada ljudi u na\u0161oj zemlji i regionu po\u010dnu da \u017eive bolje, kada bude manje siroma\u0161tva, bi\u0107e bolje ne samo za sve nas, ve\u0107 i za cijelu evropsku porodicu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Igor Davidovi\u0107 je iskusan diplomata iz Bosne i Hercegovine, koji je za svoju dr\u017eavu vodio pregovore o pridru\u017eivanju i stabilizaciji, a kasnije je u ulozi ambasadora vodio misiju BiH pri EU. Izuzetan poznavalac djelovanja Evropske unije je svoj politi\u010dki put zapo\u010deo u kabinetu predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, bio je i ambasador BiH u SAD….<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2637,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-2638","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervju"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2638"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2638"}],"version-history":[{"count":66,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2638\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2756,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2638\/revisions\/2756"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2637"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2638"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2638"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2638"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Vidje\u0107emo da li \u0107emo tu godi\u0161njicu obilje\u017eiti kao 20 godina izgubljenih prilika ili \u0107emo mo\u0107i da se prisje\u0107amo 20 godina rada i uspjeha, \u0161to vodi u pobolj\u0161anje za obije strane. Evropska budu\u0107nost nije pod pitanjem, ve\u0107 je imperativ za budu\u0107nost na\u0161e dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n
Tako je. Moj kolega sociolog je postavio va\u017eno pitanje, prema popisu stanovni\u0161tva, toliko i toliko je ljudi u Bosni i Hercegovini, ali koliko ljudi zapravo spava u domovini svake no\u0107i? Ne usu\u0111ujem se ni re\u0107i jer je razlika izme\u0111u popisnih podataka i svih nas koji tamo zapravo \u017eivimo zapanjuju\u0107a. To se dakle radi metodom takozvane individualne integracije pojedinaca. Ljudi ne idu u Rusiju, ne idu u Tatarstan, ne idu nigdje drugdje osim u zemlje Evropske unije. To samo po sebi govori o tome gde se mi vidimo.<\/p>\n\n\n\n
Kada govorim sa mladim ljidima, zna\u010daj postavljanja vladavine prava i borbe protiv korupcije najlak\u0161e ilustrujem upravo sa dogadjajima na podru\u010dju zapo\u0161ljavanja gdje se u svakodnenom \u017eivpotu mo\u017eete olako sresti sa korupcijom.<\/p>\n\n\n\n
Ali ovaj metod pove\u0107anja interesovanja Evrope za ekspanziju u te\u0161kim vremenima nije ni\u0161ta novo, iskrenost pristupnih namera Evropske unije da se pro\u0161iri na Zapadni Balkan promenila se u protekle dve decenije. Imali smo \u010dak i trenutke kada smo pokazivali vi\u0161e entuzijazma, ali nas je tada Unija na vrlo suptilan na\u010din i raznim taktikama odvra\u0107ala od \u017eurbe. U stilu; ne \u017eurite, nije jos vrijeme za vas. To su bili dani prije uspona desni\u010darskog uticaja u Evropi, ali i prije toga ste u osnovi imali zemlje koje su podr\u017eavale \u0161irenje EU na Zapadni Balkan, ali javnost se nije slagala s takvim idejama. Na primjer, podr\u0161ka austrijske javnosti \u0161irenju na Balkan nije bila tako visoka kao podr\u0161ka austrijskih zvani\u010dnika.<\/p>\n\n\n\n