{"id":2772,"date":"2024-12-05T14:01:07","date_gmt":"2024-12-05T14:01:07","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=2772"},"modified":"2024-12-09T11:46:00","modified_gmt":"2024-12-09T11:46:00","slug":"stanje-u-dijalogu-beograda-i-pristine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2024\/12\/05\/stanje-u-dijalogu-beograda-i-pristine\/","title":{"rendered":"Trenutni status dijaloga izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine"},"content":{"rendered":"\n

i perspektive dijaloga nakon promena evropske i ameri\u010dke administracije<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n\n\n

Proces dijaloga Beograda i Pri\u0161tine tokom 2024. godine uglavnom se nije pomerio sa mrtve ta\u010dke, osim u vidu manjih ili ve\u0107ih kriza na terenu, posle kojih nije do\u0161lo ni do kakvih re\u0161enja u samom dijalogu. Ovo pokazuje su\u0161tinsku slabost medijacije EU u prethodnom periodu, ali i nespremnost dvaju strana da do\u0111u do re\u0161enja, bez obzira na formalno postojanje Briselsko-ohridskog sporazuma. (Pred)izborni kontekst u EU (izbori za Evropski parlament, formiranje nove Evropske komisije uklju\u010duju\u0107i i izbor novog visokog predstavnika za spoljnu politiku) i SAD (predsedni\u010dki izbori)  uticali su na stanje odre\u0111enog \u201eis\u010dekivanja\u201c Beograda i Pri\u0161tine da se tek nakon promena u Va\u0161ingtonu i Briselu nastavi ozbiljnije pregovaranje, odnosno da se ostvare promene konteksta u \u201edijalogu\u201c i eventualni u pozicijama Srbije ili Kosova u odnosima sa SAD ili EU.  <\/em><\/p>\n\n\n\n

U nastavku \u0107emo prikazati evoluciju procesa dijaloga tokom 2024. godine i osvrnuti se na mogu\u0107e posledice na koje bi promene u EU, a posebno u ameri\u010dkoj administraciji mogle uticati na polo\u017eaj Beograda i Pri\u0161tine.<\/em><\/p>\n\n\n\n

2023 je donijela kulminaciju negativnosti izme\u0111u Srbije i Kosova <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nakon \u0161to je tokom 2023. godine u okviru tzv. \u201edijaloga\u201c izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine postignut formalni napredak u vidu  prihvatanja (usmenog) \u201eSporazuma o putu ka normalizaciji odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije<\/em>\u201c (februar 2023) a zatim \u201eaneksa<\/em>\u201c (mart 2023) o prakti\u010dnoj primeni ovog sporazuma (nazivanog i \u201eOhridski sporazum<\/em>\u201c) odnosi, kao i pregovori izme\u0111u dve strane su se, ili pogor\u0161avali, ili su stagnirali. Pomenuti sporazumu su, u su\u0161tini bili nametnuti dvema stranama od strane posrednika iz Evropske unije (npr. srpski pregovara\u010d \u2013 predsednik Vu\u010di\u0107 je odbio da ih potpi\u0161e isti\u010du\u010di u javnim izjavama uglavnom rezerve u pogledu nekih me\u0111unarodnih efekata aran\u017emana) koje su to prihvatile samo kao etapu u realizaciji sopstvenih ciljeva. N vo nije uticala ni \u010dinjenica da EU pomenute sporazume tretira kao i obavezu u svojim bilateralnim odnosima sa Srbijom, odnosno Kosovom (na primer, obaveze iz Briselsko-ohridskog sporazuma su unesene kao obaveze\/merila Srbije u okviru pristupnih pregovora sa EU \u2013 poglavlje 35).<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

Kratkotrajni ali krvavi oru\u017eani sukob u Banjskoj kosovske policije sa naoru\u017eanom srpskom grupom, koju je predvodio Milan Radoi\u010di\u0107 (septembar 2023) predstavljao je kulminaciju negativnih zbivanja, \u010demu\u00a0 su i prethodili i \u010demu je sledio niz negativnih, jednostranih mera koje je uglavnom preduzimala Pri\u0161tina u vezi sa situacijom na severu Kosova (\u010detiri op\u0161tine \u2013 Severna Mitrovica, Leposavi\u0107, Zubin Potok i Zve\u010dan) koje je ve\u0107inski naseljeno srpskim stanovni\u0161tvom.<\/p>\n\n\n\n

Stagnacija procesa dijaloga tokom 2024. godine<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jedan od fenomena posmatranog perioda je i sve izra\u017eenije nerazumevanje izme\u0111u Kurtijeve vlade u Pri\u0161tini i predstavnika EU i SAD, \u0161to je \u010dak dovelo do preduzimanja ograni\u010denih negativnih \u201emera<\/em>\u201c prema zvani\u010dmnicima Kosova (od strane EU, ali i SAD) u vidu smanjivanja nivoa i brojnosti kontakata sa \u010dlanovima vlade u Pri\u0161tini, kao i odre\u0111enih finansijskih mera EU  (blokada nekih programa iz progama EU IPA). Nakon oru\u017eanog sukoba u Banjskoj teret kritika se delimi\u010dno preokrenuo i prema srpskoj strani. Bilo je o\u010dekivanja da \u0107e EU da donekle uskladi svoju poziciju, koja je uglavnom bila fiksirana na pritisak na vladu u Pri\u0161tini. Ipak, i pored predloga visokog predstavnika EU Borelja da (negativne) \u201emere\u201c EU prema Pri\u0161tini budu ukinute, ovo se jo\u0161 uvek formalno nije desilo. To je posledica pre svega \u010dinjenice da su pri\u0161tinske vlasti nastavile sa razli\u010ditim vidovima jednostranih odluka i poteza prema srpskim institucijama i stanovni\u0161tvu na severu Kosova \u0161to je podizalo napetost u srpskoj zajednici.<\/p>\n\n\n\n

Vlada u Pri\u0161tini je, izme\u0111u ostalog tokom 2024. godine:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  • nastavila da podr\u017eava legalno izabrane ali u su\u0161tini nelegitimne gradona\u010delnike u op\u0161tinama na severu Kosova, koji su izabrani u kontekstu bojkota lokalnih izbora od strane srpskog stanovni\u0161tva (na izborima je u\u010destvovalo samo 3-4% stanovnika na severu, pa \u010dak i ni\u017ee u pojedinim op\u0161tinama). Svi napori EU i zapadnih predstavnika da postignu neku vrstu dogovora o organizovanju novih izbora na severu Kosova nisu dali rezultate;<\/li>\n\n\n\n
  • Centralna banka Pri\u0161tine je od februara 2024. godine ukinula mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja srpskih dinara na Kosovu, \u010dime je znatno ote\u017eala prijem penzija i drugih socijalnih davanja koje iz Beograda prima stanovni\u0161tvo (uglavnom srpsko, ali i neki Albanci \u2013 penzioneri); Bez obzira na poku\u0161aj medijatora da se na\u0111e prelazno re\u0161enje za ovo pitanje, vlasti u Pri\u0161tini nisu pokazale spremnost da prihvate kompromis;<\/li>\n\n\n\n
  • u toku poslednje dve godine, a posebno nakon napu\u0161tanja kosovskih institucija od strane Srba (policija, pravosu\u0111e i lokalna administracija) policija Kosova je na severu otvorila ve\u0107i broj specijalnih policijskih baza (ovaj trend je po\u010deo ne\u0161to ranije i bio jedan od razloga nezadovoljstva Srba, uklju\u010duju\u0107i i one u policiji). Ovo se u srpskom stanovni\u0161tvu do\u017eivljava kako jedna vrsta \u201eokupacije\u201c severa od strane vlasti u Pri\u0161tini (po\u0161to je prema Briselskom sporazumu bezbednost na severu obezbe\u0111ivala jedinica kosovske policije sa srpskim sastavom i \u010diji komandant je uvek bio iz srpske etni\u010dke grupe). Za albanske predstavnike iz Pri\u0161tine ovo se obja\u0161njava kao potvrda suvereniteta Kosova na celoj teritoriji;<\/li>\n\n\n\n
  • nakon sukoba u Banjskoj vlada u Pri\u0161tini je, pozivaju\u0107i se na razloge bezbednosti prakti\u010dno blokirala uvoz iz Srbije, \u0161to je, izme\u0111u ostalog, predstavljalo i drasti\u010dnu povredu regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA. Ova zabrana je, nakon me\u0111unarodnog pritiska, posebno od strane SR Nema\u010dke posle skoro godinu dana zamenjena \u201epoja\u010dano kontrolom\u201c u oktobru 2024. godine;<\/li>\n\n\n\n
  • u avgustu 2024. godine kosovska policija je zatvorila devet filijala srpske po\u0161te na severu Kosova, a u oktobru su zatvoreni centri za socijalni rad, koji su bili pod upravom administracije iz Srbije. Srbija je kao kontrameru za ukidanje dinara i socijalnih-administrativnih centara otvorila uslu\u017ene centre za gra\u0111ane blizu linije razgrani\u010denja, odnosno granice sa Kosovom;<\/li>\n\n\n\n
  • najava vlasti u Pri\u0161tini da \u0107e, ako treba i silom, sredinom ove godine otvoriti glavni most koji spaja ju\u017enu (albansku) i severnu (srpsku) Mitrovicu, za sada se nije ostvarila, prvenstveno zbog odbijanja predstavnika EU i SAD da ovo odobre, imaju\u0107i u vidu potencijalnu mogu\u0107nost \u0161ireg sukoba; u tom smislu, snage Kfora su nastavile da kontroli\u0161u ovajj most; \u00a0<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

    Srbija sa svoje strane u su\u0161tini nije uradila ni\u0161ta u pitanju procesiranja organizatora oru\u017eane akcije koja se neslavno zavr\u0161ila u Banjskoj. Narativ iz Beograda se uglavnom usmerio na \u017ealbe o \u201erepresiji\u201c pri\u0161tinskih vlasti prema srpskom stanovni\u0161tvu na severu Kosova, \u0161to ve\u0107 dovodi to tihog iseljavanja. Kurtijev cilj, prema tuma\u010denju iz Beograda, nije zavo\u0111enje kosovskog reda i zakona na severu, ve\u0107 pritisak (policijski, ekonomski i drugi) na Srbe, sa ciljem da procenat u\u010de\u0161\u0107a srpske manjine na Kosovu padne ispod 3%. Ovome se dodaje i proces formiranja kosovskih oru\u017eanih snaga (vojske) koji je navodno nelegalan prema rezoluciji SB UN 1244. Predsednik Vu\u010di\u0107 je septembra 2024. godine zatra\u017eio da se postigne dogovor oko povratka Srba u institucije Kosova i vra\u0107anje socijalnih slu\u017ebi namenjenih gra\u0111anima, kao i povla\u010denje specijalne kosovske policije iz baza na severu. Tako\u0111e je najavio dodatne mere u okviru plana da se celo Kosovo proglasi \u201epodru\u010dje od posebne socijalne za\u0161tite.\u201c Ove mere, a posebno najava formiranja specijalnog srpskog tu\u017eila\u0161tva za dela u\u010dinjena na teritoriji Kosova ocenjene su od strane EU i SAD kao koraci suprotni sporazumima iz dijaloga.<\/p>\n\n\n\n

    Predstavnici vlade u Pri\u0161tini sa svoje strane isti\u010du da Srbija predstavlja vojnu pretnju za Kosovo, ukazuju\u0107i, uz pitanje sukoba u Banjskoj, i na nabavke novog oru\u017eja od strane Srpske vojske, kao i manevre koji se izvode u blizini kosovske granice.<\/p>\n\n\n\n

    Klju\u010dna i potpuno nezavr\u0161ena tema iz briselskog dijaloga ostalo je pitanje formiranja tzv. Zajednice srpskih op\u0161tina<\/em>, \u010dije stvaranje je bilo predvi\u0111eno i prvim Briselskim sporazumom iz 2013. godine. Premijer Kurti vidi srpsku autonomiju u okviru ZSO \u2013 ma koliko ona bila labavo zami\u0161ljena – kao neku vrstu  Republike Srpske na Kosovu, pa je do sada na svaki na\u010din izbegavao da napravi bilo kakav ozbiljan korak u pravcu formiranja ove institucije. Deluje neobi\u010dno, posmatrano iz ugla promocije me\u0111unarodnog polo\u017eaja Kosova, da je Kurtijeva vlada odbacila zahtev da realizuje predlog EU o statutu ZSO, iako je to bio preduslov da Kosovo bude primljeno u \u010dlanstvo Saveta Evrope (Parlamentarna skup\u0161tina SE je glasala u prilog predlog \u010dlanstva Kosova u SE, ali ova ta\u010dka nije stavljena na dnevni red Komiteta ministara SE \u2013 maj 2024) .  Pri\u0161tinske vlasti postavaljaju pitanje priznanje Kosova od strane Srbije kao preduslov za primenu sporazuma. S druge strane Srbija i dalje odbacuje ideju o formalnom priznanju Kosova kao i predloge o prijemu Kosova u UN.<\/p>\n\n\n\n

    Sa pribli\u017eavanjem parlamentarnih izbora na Kosovu (najavljenim za 9. februar 2025) te\u0161ko se do tada mo\u017ee o\u010dekivati neki ozbiljniji napredak u dijalogu..<\/p>\n\n\n\n

    Promene u EU i SAD i budu\u0107nost dijaloga<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Sa 1. decembrom 2024. godine nova Evropska komisija \u0107e otpo\u010deti sa radom. Istovremeno stupa na du\u017enost i nova visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, potpredsednica EK i biv\u0161a premijerka Estonije, u \u010dijem mandatu je i tema dijaloga. Nakon ovoga do\u0107i \u0107e i do izbora novog specijalnog predstavnika EU za dijalog, imaju\u0107i u vidu da je M. Laj\u010daku mandat produ\u017een samo do 31.1.2025. godine. U isto vreme, predsedni\u010dku funkciju preuzima i novoizabrani\/biv\u0161i predsednik SAD D. Tramp (20.01.2025). U kontekstu budu\u0107ih promena izbori u SRN (najavljeni za prole\u0107e 2025) verovatno \u0107e doneti promenu vladaju\u0107e koalicije u Berlinu, \u0161to \u0107e tako\u0111e u nekoj meri uticati na politiku EU prema temi dijaloga.   <\/p>\n\n\n\n

    Nakon kosovskih izbora, u februaru 2025, mo\u017ee se o\u010dekivati da \u0107e do\u0107i do obnove napora da se revitalizuje posustali dijalog Beograda i Pri\u0161tine, zaglavljen u serijama ve\u0107ih ili manjih kriza i jednostranih koraka. U ovom kontekstu, EU \u0107e iznova poku\u0161ati da sporazum na putu normalizacije iz Brisela\/Ohrida, pretvori iz \u201eslova na papiru\u201c u obavezu koju \u0107e obe strane i sprovoditi (\u0161to se za sada nije ostvarilo). U tom kontekstu, bi\u0107e dodatno pove\u0107an pritisak na Pri\u0161tinu kako bi bile sprovedene obaveze o formiranju ZSO.<\/p>\n\n\n\n

    Glavno pitanje u sada\u0161njem momentu je u kolikoj meri \u0107e EU mo\u0107i da ra\u010duna na koordinaciju sa novoizabranom administracijom SAD, \u0161to uglavnom nije bio slu\u010daj tokom Trampovog prvog mandata.<\/p>\n\n\n\n

    Iako je rizi\u010dno predvi\u0111ati budu\u0107nost isklju\u010divo po iskustvima iz pro\u0161losti, delovanje Trampove administracije prema re\u0161avanju kosovskog pitanja imalo je  u pojedinim momentima vi\u0161e konkurentski nego koordinisan karatker u odnosu na aktivnosti briselskih posrednika. Ova neuskla\u0111enost mo\u017eda je dostigla svoju kulminaciju u periodu tajnih pregovora Vu\u010di\u0107a i Ta\u010dija (2018-2019) o tzv. \u201erazmeni teritorije\u201c ili \u201eprilago\u0111avanju granice\u201c, koja bi zna\u010dila uklju\u010divanje dela (severnog) Kosova u granice Srbije uz odre\u0111ene koncesije sa druge strane (prostor Pre\u0161evske doline ve\u0107inski naseljen Albancima) \u2013 i koje su ameri\u010dke vlasti u to vreme nezvani\u010dno pratile sa odre\u0111enim stepenom tolerancije, pa i odobravanja. Ovakva mogu\u0107nost re\u0161avanja kosovskog pitanja je ,e\u0111utim bila odba\u010dena od strane zemalja EU, u prvom redu od strane SR Nema\u010dke, ali su se razlike u pristupu nastavile, pa i produbile kada je ambasador Grenel  postao specijalni predstavnik predsednika SAD (Trampa) za Kosovo (kraj 2019-2020).<\/p>\n\n\n\n

    Grenel je u pitanju re\u0161avanja odnosa Beograda i Pri\u0161tine delovao bez gotovo ikakve koordinacije sa predstavnicima EU. Njegovi napori su kulminirali sa tzv. \u201eVa\u0161ingtonskim sporazumom\u201c o \u201eekonomskoj normalizaciji\u201c izme\u0111u Srbije i Kosova (septembar 2020) koji su potpisali srpski predsednik Vu\u010di\u0107 i trada\u0161nji premijer Kosova Hoti. Sporazumom (formalno u pitanju su bila dva dokumenta, jedan koji je potpisala Srbija, drugi Kosovo, dok je ameri\u010dki predsednik svojim pismom podr\u017eao dogovore) bio je predvi\u0111en podsticaj izgradnji autoputa i pruge Ni\u0161-Pri\u0161tina, ameri\u010dka ekonomska podr\u0161ka obema stranama, kao i niz kontraverznih klauzula koje su izazvale razli\u010dite komentare, pa i kritike (najava priznanja Kosova od strane Izralea, otvaranje ambasada Beograda i Pri\u0161tine u Jerusalimu, odbacivanje kineske mre\u017ee 5G kao \u201enepouzdane\u201c i dr.).<\/p>\n\n\n\n

    Sporazum je bio potpisan uo\u010di amerikih izbora i tuma\u010den je kao napor Trampovog okru\u017eenja da se doprinese slici o \u201epredsedniku \u2013 promoteru mira\u201c u svetu. Nakon Trampovog poraza na izborima 2020. godine (Hoti je tako\u0111e izgubio polo\u017eaj premijera Kosova ve\u0107 u martu 2021) Va\u0161ingtonski sporazum je izgubio na relevantnosti, iako su neke njegove klauzule koje se ne odnose na dijalog Beograd- Pri\u0161tina realizovane (na primer, Izrael je priznao Kosovo koje je otvorilo ambasadu u Jerusalimu).<\/p>\n\n\n\n

    Poznato je da prethodna Trampova administracija (a posebno ambasador Grenel) nije imala dobre odnose sa kratkotrajnom prvom Kurtijevom vladom  (februar \u2013 juni 2020) koja je, prema izjavama samog Kurtija tada oborena uz \u201epodsticaj\u201c od strane ameri\u010dke administracije. Grenel je i kao privatno lice kritikovao neke poteze Kurtijeve vlade u poslednjem periodu (2021-2024) dok je zadr\u017eao bliske kontakte sa vlastima u Beogradu. Ovo je uklju\u010divalo i neke privatne komercijalne interese u gra\u0111evinskim projektima u Beogradu koji se za sada nisu realizovali (obnova ru\u0161evina zgrade General\u0161taba koji je stradao u bombardovanju 1999 – u projekt je navodno uklju\u010den i Trampov zet D\u017e. Ku\u0161ner, kao i trampov sin Donald Tramp Jr.).<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

    Navedeni elementi ukazuju na mogu\u0107nost da Trampova nova adminsitracija donekle promeni pristup i na\u010din posredovanja u odnosima sa Beogradom i Pri\u0161tinom, iako je obim te promene za sada te\u0161ko predvideti. S druge strane, dolazak Trampa za predsednika mo\u017ee u nekim pitanjima dodatno komplikovati kontakte Va\u0161ingtona i Beograda. Na primer, najava o\u0161trije Trampove politike prema Kini mogla bi da dovede do pove\u0107anog pritiska na Beograd kada su u pitanju odnosi Srbije i Kine (sa kojom je Srbija zaklju\u010dila i sporazum o slobodnoj trgovini). U kontekstu promena u EU, visoka predstavnica EU za spoljne poslove K. Kalas bi mogla energi\u010dnije nego \u0161to je to ra\u0111eno do sada, da izvr\u0161i ritisak i uslovi Srbiju da se uskladi sa spojnom politikom EU, uklju\u010duju\u0107i sankcije Rusiji.<\/p>\n\n\n\n

    Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Komunikacije koje je vlast u Beogradu imala sa Trampovim okru\u017eenjem mogu uticati na ne\u0161to povoljniji odnos predstavnika SAD prema pozicijama i stavovima Srbije, nego \u0161to je to ranije bio slu\u010daj. Ovo treba posmatrati i u kontekstu napora Beograda, koji su vidljivi tokom poslednjih godina, da se unaprede odnosi Srbije i SAD, kao i da Srbija vidljivije poka\u017ee svoju \u201eprozapadnu\u201c orijentaciju u kontekstu geopoliti\u010dkih promena nastalih nakon ruske invazije na Ukrajinu (kupovina francuskih borbenih aviona rafal, dogovor oko eksploatacije litijuma sa SRN, memorandum o energetskoj saradnji sa SAD i dr).<\/p>\n\n\n\n

    Na pozicije pri\u0161tinskih vlasti \u0107e uticati i izborna kampanja kao i rezultata narednih parlamentarnih izbora u februaru 2025. godine.<\/p>\n\n\n\n

    U celini, mo\u017ee se o\u010dekivati da \u0107e promene u SAD i EU, kao i kosovski izbori doprineti novoj dinamici u poku\u0161ajima da se re\u0161i kosovsko pitanje. Ovo \u0107e verovatno zna\u010diti pove\u0107an pritisak na Beograd i Pri\u0161tinu od strane EU i SAD da sa re\u010di pre\u0111u na dela i da ozbilnije i simultano otpo\u010dnu sa primenom dogovorenih sporazuma, kako onih iz perioda 2011-2013, tako i  najnovijeg sporazuma na putu normalizacije odnosa iz 2023. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    i perspektive dijaloga nakon promena evropske i ameri\u010dke administracije Proces dijaloga Beograda i Pri\u0161tine tokom 2024. godine uglavnom se nije pomerio sa mrtve ta\u010dke, osim u vidu manjih ili ve\u0107ih kriza na terenu, posle kojih nije do\u0161lo ni do kakvih re\u0161enja u samom dijalogu. Ovo pokazuje su\u0161tinsku slabost medijacije EU u prethodnom periodu, ali i…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-2772","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2772"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2772"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2772\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2785,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2772\/revisions\/2785"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2772"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2772"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2772"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}