{"id":2850,"date":"2025-02-03T10:28:10","date_gmt":"2025-02-03T10:28:10","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=2850"},"modified":"2025-02-03T08:30:33","modified_gmt":"2025-02-03T08:30:33","slug":"cetvrt-veka-xxi-veka-u-srbiji-endemska-politicka-kriza-i-sta-da-se-radi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2025\/02\/03\/cetvrt-veka-xxi-veka-u-srbiji-endemska-politicka-kriza-i-sta-da-se-radi\/","title":{"rendered":"\u010cetvrt veka XXI veka u Srbiji: endemska politi\u010dka kriza i \u0161ta da se radi"},"content":{"rendered":"\n

Sa prvim januarom 2025. godine svet i Srbija su u\u0161li u poslednju godinu kojom \u0107e se zaokru\u017eiti prva \u010detvrtina ovog veka. Ona je, kada je u pitanju na\u0161a zemlja, u politi\u010dkom i istorijskom smislu ta\u010dno prepolovljena na dva dela od po 12 godina.
Prvi deo ovog perioda mo\u017eemo nazvati \u201epostmilo\u0161evi\u0107evskom demokratskom obnovom\u201c Srbije nakon katastrofe iz poslednje decenije XX veka koja je predstavljala jedan od najte\u017eih i socijalno i ekonomsko najgorih perioda ina\u010de burne i \u010desto tragi\u010dne istorije prethodnog stole\u0107a. Dovoljno je podstetiti da je 1993. godine industrijska proizvodnja u Srbiji pala na 30% od nivoa iz 1989. godine a da je srpski BNP 2000 godine iznosio tek oko polovinu od BNP uo\u010di raspada Jugoslavije. Uz ovo, treba dodati posledice bombardovanja Srbije od strane NATO, me\u0111unarodnu izolaciju, demografske promene, progone Srba iz Hrvatske i sa KiM, kao i ostale posledice raspada SFRJ, sankcija i ratova. Novi demokratski sistem nakon 5. oktobra 2000. morao je da sprovede istovremenu obnovu i tranziciju zemlje, suo\u010davaju\u0107i se i sa novim politi\u010dkim \u0161okovima i tenzijama (ubistvo premijera \u0110in\u0111i\u0107a), uklju\u010duju\u0107i i izlazak Crne Gore iz SRJ (2006), jednostrano progla\u0161enje nezavisnosti Kosova podr\u017eano zapadnim silama (2008) kao i \u201ecunami\u201c u vidu velike svetske ekonomsko-finansijske krize (do 2012. godine). Ali i pored hvalisanja sada\u0161njh vlasti o ekonomskim uspesima, prose\u010dan rast realnog GDP u periodu 2000-2011 iznosio je oko 4,5%, a u perodu 2012-2024 tek 2,75%.
Poslednjih 12 godina \u201enaprednja\u010dke vlasti\u201c donelo je odre\u0111ene, iako nedovoljne ekonomske pomake u vidu relativno stabilnijih javnih finansija (bar do pre koju godinu), pove\u0107anja ulaganja u infrastrukture (autoputeve), porasta stranih direktnih investicija kao i izvesnog porasta standarda. Na \u017ealost, ovaj relativni boljitak na ekonomskom planu imao je negativnu stranu u vidu drasti\u010dnog raslojavanja dru\u0161tva i ra\u0111anja \u201enove klase\u201c kvazi-preduzetnika \u010diji su ekonomski uspon i bogatstvo bili direktno povezani sa vezama sa vladaju\u0107im krugovima. To \u201ejavno-privatno partnerstvo\u201c u SNS varijanti, pra\u0107eno je enormnom korupcijom koja se iz endemskog stanja pretvorila u sistemsku \u2013 ne samo tolerisanu ve\u0107 organizovanu korupciju. Uz to, finansijsko stanje zemlje pokazuje da se rast BNP sve vi\u0161e finansira ubrzanim zadu\u017eivanjem.<\/p>\n\n\n\n


Korupcija u Srbiji ne samo da ubija, kao u Novom Sadu, nego je postala jedna od glavnih ko\u010dnica za dostizanje vi\u0161ih stopa rasta zemlje. Uz to, re\u017eim vanrednog stanja (vanredni izbori, konstantni vd. polo\u017eaj ve\u0107ine dr\u017eavnih funkcionera i sl) i autoritarnost kao na\u010din vladavine \u201espin diktature\u201c, doveo je i do degradacije politi\u010dkog sistema (\u0161to obuhvata i usitnjavanje opozicije, eliminisanje dru\u0161tvenog dijaloga, marginalizaciju stru\u010dnjaka, civilnog sektora i nauke itd) i ukupnog negativnog institucionalnog ambijenta (brisanje podele vlasti izme\u0111u izvr\u0161ne i pravosudne, pogor\u0161anje kvaliteta javne administracije, \u0161iroka zloupotreba \u201eslu\u017ebi\u201c, kriminalizacija delova policije i pravosu\u0111a isl) koji je, uz drasti\u010dnu kontrolu i monopolizaciju medija, Srbiju vratio u neku vrstu predpoliti\u010dkog stanja uporedivog sa stanjem zemalja centralne i isto\u010dne Evrope nakon pada komunizma, a pre uvo\u0111enja demokratije. Srbija je u\u0161la u ciklus endemskih politi\u010dkih kriza kako se to vidi i pogledom na ulice, gde su danas – kao i u periodu 1996-2000 – pi\u0161taljke i ukulele, ili masovno \u0107utanje zamenili slobodu govora u skup\u0161tini i debate na TV.
Neuspeh u normalizaciji odnosa sa susedima, a jo\u0161 vi\u0161e zaostajanje u evropskoj integraciji, predstavljaju lo\u0161 rezultat na spoljnom planu, koji je ograni\u010dio razvojne perspektive. Neuspeh u evrointegraciji Srbija dugoro\u010dno pla\u0107a polo\u017eajem politi\u010dki i ekonomski marginalizovane zemlje (obilaznice iz Evrope za Bliski istok idu preko Rumunije i Bugarske, kilometarske kolone kamiona na granicama itd) koja prima daleko manju razvojnu pomo\u0107 nego \u010dlanice EU (godi\u0161nji gubitak od prose\u010dno oko 1,5 milijardi evra bespovratne pomo\u0107i). Ovo ne mogu nadoknaditi rasprodaja nacionalnih resursa i transakcioni odnosi sa pojedinim ve\u0107im partnerima (Nema\u010dka, Francuska).<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Protesti u Srbiji poslednja tri meseca<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n


Sada\u0161nji protesti studenata i gra\u0111ana, kao posledica nesre\u0107e na \u017eelezni\u010dkoj stanici u Novom Sadu, predstavljaju \u010detvrtu seriju masovnih protesta u toku poslednjih godinu i po dana. Povodi za proteste su bili razli\u010diti \u2013 masovna ubistva, manipulacije na izborima, ekolo\u0161ki protesti, gra\u0111evinski udes zbog lo\u0161e rekonstrukcije stanice – ali se oni svaki put svodili na nekoliko me\u0111usobno povezanih tema i zahteva: zahtev za po\u0161tovanjem zakona i propisa, tj. vladavinom prava, zahtev za transparentnim obavljanjem javnih poslova od strane predstavnika vlasti, zahtev za pravdom u smislu jednakog tretmana i odgovornosti pred zakonom, zahtev za politi\u010dku i krivi\u010dnu odgovornost pojedinaca iz vlasti za stanje u dru\u0161tvu, zahtev za istinu i profesionalno informisanje, zahtev za borbu protiv korupcije, najzad, zahtev za povratak demokratiji kao prirodnom na\u010dinu funkcionisanja politi\u010dkog sistema u modernom dru\u0161tvu, a u skladu sa srpskim ustavom i na\u0161om evropskim perspektivama.
Decentralizovani studentski protesti bez vidljivih vo\u0111a putem ad hoc akcija organizovani kao vidovi direktne (\u201eplenumi\u201c) demokratije, postavili su naprednja\u010dki re\u017eim pred novi izazov na koji on nije kadar da adekvatno odgovori. Bez obzira na dalju evoluciju protesta, ro\u0111ena je nova generacija dru\u0161tvenih aktivista koja je vr\u0161njak ovog veka i koja je tokom odrastanja upoznala mane ove vlasti i intuitivno razume politi\u010dki \u0107orsokak iz koga naprednja\u010dki re\u017eim nije sposoban da sam iza\u0111e, ukoliko mu se \u201ene pomogne\u201c. Kleptokratska struktura zasnovana na autoritarnom vo\u0111i, tankoj prebogatoj eliti i negativnoj kadrovskoj selekciji po\u010diva na disfunkcionalnom politi\u010dko-institucionalnom sistemu koji ne omogu\u0107ava prirodno izra\u017eavanje razli\u010ditih dru\u0161tvenih interesa. Neadekvatan politi\u010dki sistem i zarobljena dr\u017eava neminovno dovode zemlju u razli\u010dite vidove kriza, koje ne mogu da re\u0161e uobi\u010dajena populisti\u010dka re\u0161enja u vidu \u201epotkpuljivanja\u201c pojedinih slojeva dru\u0161tva \u201ebacanjem novca iz helikoptera\u201c, naizgled jeftinim kreditima, \u0161irenjem straha ili la\u017enim obe\u0107anjima. Uprkos ili ba\u0161 zbog autoritarnog vo\u0111stva, Srbija se pretvorila u hroni\u010dno politi\u010dki nestabilnu zemlju.<\/p>\n\n\n\n

Elementarni dru\u0161tveni red, pravda, sloboda i bezbednost su teme i zahtevi koje naprednja\u010dki sistem nije kadar da ispuni.
Kao i u slu\u010daju pretpoliti\u010dkih sistema s kraja komunizma, stanje \u201enestabilne spin-diktature\u201c i endemska politi\u010dka kriza mogu biti prevazi\u0111eno samo u jednom od dva scenarija: putem neke vrste dru\u0161tvenog dogovora ili putem sve produbljenijeg konflikta.
Prvi scenario bi putem \u201eresetovanja\u201c politi\u010dkog sistema, odnosno osloba\u0111anja zarobljenih institucija omogu\u0107io dru\u0161tvu da \u201eprodi\u0161e\u201c, kako to uostalom i nala\u017ee postoje\u0107i Ustav koji se (uz gromoglasno \u0107utanje Ustavnog suda) ne po\u0161tuje. Potrebna su re\u0161enja koje zahteva moderno dru\u0161tvo XXI veka: sloboda govora na TV medijima sa nacionalnom frekvencijom, slobodni izbori (koje bi obezbedila prelazna vlada) i demokratska skup\u0161tina, nezavisno pravosu\u0111e idr.
U slu\u010daju negativnog scenarija, suprotnosti izme\u0111u zahteva i pritisaka brojnih poliit\u010dkih i ekonomskih \u010dinilaca i dru\u0161tvenih potreba, s jedne strane i otu\u0111ene, klepto-korumpirane klike na vrhu dr\u017eave, sa druge, vodi\u0107e ka stanju produbljenog i produ\u017eenog konflikta, odnosno dru\u0161tvenog klju\u010danja sa neizvesnim posledicama po budu\u0107nost.
Na kraju prve \u010detvrtine XXI veka Srbija se nalazi na jo\u0161 jednoj sudbonosnoj raskrsnici.<\/p>\n\n\n\n

Pripremio: Forum za evropski Balkan<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sa prvim januarom 2025. godine svet i Srbija su u\u0161li u poslednju godinu kojom \u0107e se zaokru\u017eiti prva \u010detvrtina ovog veka. Ona je, kada je u pitanju na\u0161a zemlja, u politi\u010dkom i istorijskom smislu ta\u010dno prepolovljena na dva dela od po 12 godina.Prvi deo ovog perioda mo\u017eemo nazvati \u201epostmilo\u0161evi\u0107evskom demokratskom obnovom\u201c Srbije nakon katastrofe iz…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-2850","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2850"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2850"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2850\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2864,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2850\/revisions\/2864"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2850"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2850"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2850"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}