Prvog novembra 2024. godine iznenada se sru\u0161ila betonska nadstre\u0161nica iznad ulaza u \u017delezni\u010dku stanicu u Novom Sadu, kojom prilikom je smrtno stradalo 15 osoba, dok su jo\u0161 dve te\u0161ko povre\u0111ene. Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 odmah najavio istragu i sankcionisanje odgovornih, odugovla\u010denje u reakcijama vlasti tokom prvih nedelja nakon nesre\u0107e, kao i sumnje o povezanosti rekonstruisane stanice (koju su zvani\u010dnici ve\u0107 dva puta sve\u010dano otvarali) sa koruptivnim aktivnostima od strane predstavnika vlasti, izazvali su ogor\u010denje javnosti i seriju protesta u razli\u010ditim vidovima, koji nisu prestali ni do kraja februara 2025. godine.
Ve\u0107 6. novembra 2024. godine u Novom Sadu je odr\u017ean najve\u0107i protesni skup na otvorenom do tada u tom gradu, na kome se okupilo preko 20 hljada u\u010desnika. Tokom novembra i po\u010detkom decembra protesti su se postepeno pri\u0161irili, posebno i kao reakcija na poku\u0161aje vlasti da ih ograni\u010di i suzbiju selektivnim hap\u0161enjima antivladinih aktivista i protivakcijama \u010dlanova vladaju\u0107e stranke SNS.
Na poku\u0161aj opozicije u Narodnoj sku\u0161tini RS (NS) krajem novembra 2024. da se pokrene postupak smene predsednika vlade, vlasti su odgovorile opstruisanjem procedure rada u NS i prakti\u010dnim odlaganjem zakazivanja novih plenarnih sednica parlamenta. Istovremeno je, tokom samo jednog dana, ekspresno i bez prisustva opozicije ili debate, Narodna skup\u0161tina usvojila vladin predlog bud\u017eeta za 2025. godinu i paket od oko 50 razli\u010ditih zakona.
Do naglog \u0161irenja protesta do\u0161lo je krajem novembra – nakon masovnijeg uklju\u010divanja mladih, u prvom redu studentske populacije. Tokom decembra, studenti su u znak protesta blokirali prakti\u010dno sve dr\u017eavne fakultete \u2013 preko 60. Za razliku od ranijih protesta koji su uglavnom imali oblik \u201e\u0161etnji\u201c kroz grad, ovaj put su protesti imali razli\u010dite vidove, poput blokade fakulteta i rektorata, prekida saobra\u0107aja na raskrsnicama na 15 minuta, blokade pojedinih institucija od strane opozicije ili studenata (tu\u017eila\u0161tvo, gradska skup\u0161tina i sl), protesta ispred TV Srbije, ustavnog suda i dr.
Do prvog od niza kulminacije protesta do\u0161lo je 22. decembra 2024. kada se na Beogradskom trgu Slavija i okolini trga slilo preko 100.000 ljudi. Bio je to, prema procenama poznavalaca, najve\u0107i protestni skup u Beogradu jo\u0161 od 5.oktobra 2000. godine, dana kada je sru\u0161ena vlast Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Umesto novogodi\u0161nje proslave, na Studentskom trgu u Beogradu u pono\u0107 31. decembra 2024. godine okupilo se oko 20.000 studenata i gra\u0111ana koji su petnestominutnim \u0107utanjem obele\u017eili dolazak Nove godine. Studenti koji su tokom praznika oti\u0161li ku\u0107ama, \u201erazbudili\u201c su i stanje u provinciji, pa su se relativno veliki protesti po prvi put odr\u017eali i u manjim mestima Srbije, poput Po\u017earevca, Aleksandrovca, Aleksinca, Brusa, Bogati\u0107a i dr.
Odgovor Aleksandra Vu\u010di\u0107a i vlasti, kao i u slu\u010dajevima ranijih protesta sastojao se u kombinaciji odugovla\u010denja \u2013 u o\u010dekivanju da \u0107e protesti postepeno izgubiti na energiji (posebno u kontekstu praznika s kraja godine), delimi\u010dnog izla\u017eenja u susret zahtevima (objavljivanje gra\u0111evinske dokumentacije o rekonstrukciji stanice, ostavke nekih funkcionera i podizanja optu\u017enice i hap\u0161enja odgovornih zbog nesre\u0107e, oslobo\u0111anje ve\u0107ine uhap\u0161enih tokom protesta), obe\u0107anja razli\u010ditih beneficija mladim u\u010desnicima protesta ili \u0161ire stanovni\u0161tvu (ponuda za povoljnije krediti za mlade za kupovinu stanova, isplate uve\u0107anih penzija pre uobi\u010dajenog roka, najava\/obe\u0107anje borbe protiv korupcije), skretanje pa\u017enje na druge \u201eurgentne\u201c teme, ali i direktnih poku\u0161aja komprimitacije studentskih protesta ili pojedinih u\u010desnika (npr. \u201eteorija\u201c o obojenoj revoluciji kao i da su protesti pomagani od strane stranih tajnih slu\u017ebi posebno iz Hrvatske i sl).
Tu\u017eila\u0161tvo u Novom Sadu je pred sam kraj pro\u0161le godine (30.12) podiglo optu\u017enicu prema 13 osoba, me\u0111u kojima su biv\u0161i ministar saobra\u0107aja Goran Vesi\u0107, njegova pomo\u0107nica A. Dimoska, direktorka \u017eelezni\u010dke firme \u201eInfrastruktura\u201c Jelena Tankosi\u0107 (koja je ina\u010de bila ministar u jednoj od prethodnih Vu\u010di\u0107evih vlada), njen prethodnik N. \u0160urlan i drugi, uglavnom lica optu\u017eena po objektivnoj odgovornosti. Iz objavljene dokumentacije je poznato da je glavni izvo\u0111a\u010d celog projekta izgradnje brze pruge Novi Sad \u2013 Subotica (u \u010dijem sklopu je bila i rekonstrukcija stanice u N. Sadu) bila vode\u0107a kineska firma \u201eChina Civil Engeneering CC\u201c, ali da su podizvo\u0111a\u010di za rekonstrukciju stance bile malo poznate doma\u0107a preduze\u0107a \u201eStarting\u201c, kao i \u201eDeko team\u201c i Bob DOO\u201c, od kojih za sada niko nije uhap\u0161en ili optu\u017een. Me\u0111utim, mnogo su manje poznate i jasne finansijske veze i optu\u017ebe o korupciji, koje proisti\u010du iz informacija o navodnom enormnom pove\u0107anju cene rekonstrukcije zgrede \u017eelezni\u010dke stanice u Novom Sadu koja je od po\u010detnih 3 miliona evra tokom radova narasla na 16 miliona evra, na njihovom kraju.<\/p>\n\n\n\n
\u0160irenje protesta tokom januara i februara 2025. godine i pad vlade Milo\u0161a Vu\u010devi\u0107a<\/strong><\/p>\n\n\n\n Od decembra 2024. godine studentske blokade dr\u017eavnih fakulteta su postale glavni oblik i \u201emotor\u201c protesta koji im je davao osnovnu energiju i ritam. Upornost studenata je iznenadila mnoge koji nisu o\u010dekivali da \u0107e protesti opstati tokom pola meseca zimskih praznika (Nova godina, pravoslavni Bo\u017ei\u0107 i \u201eSrpska nova godina\u201c 14. januara) i hladnih zimskih dana. Studenti, organizovani po fakultetima u demokratske \u201eplenume\u201c fokusirali su zahteve na samo \u010detiri, kojh su se do sada pridr\u017eavali sa impresivnom uporno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Tokom januara protesti su se zna\u010dajno pro\u0161irili, osim Beograda i Novog Sada i na preko 200 gradova i mesta u Srbiji, stvaraju\u0107i neku vrstu predustani\u010dke atmosfere u zemlji. Uz to, na inicijativu studenata, organizovana su i dva mega-protesta \u2013 u Novom Sadu (1.2.2025 povodom tri meseca od nesre\u0107e), a zatim u Kragujevcu (15.2.2025 – povodom dr\u017eavnog praznika Sretenje) – uz studentske \u201emar\u0161eve\u201c od Beograda do tih gradova i sl – koji su okupili vi\u0161e od sto hiljada gra\u0111ana. Slede\u0107i veliki skup odr\u017ean je u jo\u0161 jednom univerzitetskom gradu \u2013 Ni\u0161u (1.3.2025). Delovanje vlasti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Bez obzira na pro\u0161ireno nezadovoljstvo koje je donekle zahvatilo i neke dr\u017eavne institucije za sada je jo\u0161 prerano govoriti o raspadu Vu\u010di\u0107eve autokratske vlasti. Najve\u0107i potres za sada se sigurno desio sa ostavkom Vu\u010devi\u0107eve Vlade, \u0161to je vrlo redak doga\u0111aj u novijoj srpskoj istoriji (vladama je uglavnom skra\u0107ivan mandat Vu\u010di\u0107evom voljom i zbog njegovih izbornih kalkulacija). I pored ostavke Vlade, NS se do 20.2.2025. nije sastala da konstatuje ostavku Vlade, \u0161to je neophodan korak u proceduri njene zamene. Vu\u010di\u0107 \u0107e verovatno nastojati da naredna vlada \u0161to vi\u0161e dobije izgled \u201eekspertske\u201c, a a ne partijske vlade, iako nije izvesno da \u0107e mu to i uspeti u uslovima velikog protestnog talasa, ra\u0161irenih kritika oko korupcije i zahteva za punu odgovornost vlasti. Aktivnosti i mogu\u0107i ciljevi studenata<\/strong><\/p>\n\n\n\n Studentski pokret je pokrenuo ogromnu dru\u0161tvenu energiju koja se uglavnom iskazuje u mirnim skupovima, mar\u0161evima izme\u0111u mesta i \u0161etnjama kroz gradove. Generacija ro\u0111ena u ovom veku mnogo je iznenadila svojom zrelo\u0161\u0107u, uporno\u0161\u0107u, zainteresovanosti za javne teme kao i dobrom organizacijom protesta. Uz studente, pokrenule su se organizovano i neke druge dru\u0161tvene grupe \u2013 u prvom redu prosvetni radnici (\u0161trajk), kao i advokati, poljoprivrednici i dr. Stavovi srpske parlamentarne opozicije, dru\u0161tvenih aktivista i javnosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nakon novembarskih protesta 2024. godine, koje su prvenstveno pokrenule i delimi\u010dno vodile stranke opozicije, preuzimanje inicijative od strane studenata koji su insistirali na svom nepartijskom karakteru, dovela je do odre\u0111ene pasivizacije parlamentarnih stranaka. Stranke opozicije koje su (me\u0111usobno podeljene) do\u017eivele poraz na beogradskim i lokalnim izborima iz juna 2024. godine (deo opozicije je i bojkotovao beogradske izbore) nalaze se pod nekom vrstom \u201estigme\u201c koju su u javnosti podsticali re\u017eimski mediji, ali i opoziciona javnost koja opoziciji ne zaboravlja ranije neuspehe u borbi protiv re\u017eima. Izraz \u201ebaviti se politikom\u201c u Srbiji je postao negativan stav, \u0161to poga\u0111a i mla\u0111e politi\u010dare iz opozicije koji nikada nisu ni bili na vlasti. Umesto zaklju\u010dka: Stanje endemske politi\u010dke krize u Srbiji kao posledica autoritarnog na\u010dina vladavine i disfunkcionalnosti politi\u010dkog sistema<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nova faza protesta u Srbiji predstavlja \u010detvrti u nizu masovnih protesta u Beogradu i drugim gradovima Srbije u toku poslednje godinu i po dana. Svaki ve\u0107i dru\u0161tveni potres u Srbiji se gotovo neminovno \u201eizlije\u201c na ulice, \u0161to je dobrim delom posledica neodgovaraju\u0107eg funkcionisanja politi\u010dkih i pravosudnih institucija, odnosno nepoverenja dobrog dela javnosti, odnosno dela stanovni\u0161tva u na\u010din na koji dr\u017eavne institucije \u0161tite javni interes. Ulogu skup\u0161tine, vlade ili tu\u017eila\u0161tva preuzeo je predsednik Vu\u010di\u0107 u formi jedne vrste permanentnog dr\u017eavnog udara, odnosno ignorisanja odredbi ustava o podeli nadle\u017enosti i formalno vrlo ograni\u010denim funkcijama predsednika RS. Vu\u0107i\u0107 se pojavljuje, bilo kao komentartor, bilo kao vrhovna nadle\u017ena institucija za sve dr\u017eavne i dru\u0161tvene teme, najavljuju\u0107i mere, pruzimaju\u0107i ulogu vlade, pa ponekad i javnog tu\u017eila\u0161tva. Pripremio Forum za evropski Balkan<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prvog novembra 2024. godine iznenada se sru\u0161ila betonska nadstre\u0161nica iznad ulaza u \u017delezni\u010dku stanicu u Novom Sadu, kojom prilikom je smrtno stradalo 15 osoba, dok su jo\u0161 dve te\u0161ko povre\u0111ene. Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 odmah najavio istragu i sankcionisanje odgovornih, odugovla\u010denje u reakcijama vlasti tokom prvih nedelja nakon nesre\u0107e, kao i sumnje o…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2921,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-2923","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2923"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2923"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2923\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2950,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2923\/revisions\/2950"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2921"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2923"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2923"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2923"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n
Studenti su odbili Vu\u010di\u0107ev poziv na \u201edijalog\u201c istakav\u0161i da on po ustavu \u201enije nadle\u017ean\u201c za pitanja koja su pokrenuli. Vu\u010di\u0107 je prvo najavio rekonstrukciju vlade za \u201emesec ili dva\u201c. Me\u0111utim, nakon brutalnog prebijanja nekoliko studenata od strane aktivista SNS u Novom Sadu, premijer Milo\u0161 Vu\u010devi\u0107 i formalni \u0161ef SNS podneo je 28.1.2025. godine ostavku, koja postaje efektivna tek kada je verifikuje NS koja se jo\u0161 nije sastala.<\/p>\n\n\n\n
Aleksandr Vu\u010di\u0107 je kao neposredne mere i odgovor na proteste organizovao dva \u201ekontramitinga\u201c na otvorenom u Jagodini i Sremskoj Mitrovici na kojim se okupilo, uz maksimalnu mobilizaciju partijskog aparata i svih resursa najvi\u0161e do 20.000 osoba. Tokom februara ove godine Vu\u010di\u0107 je otpo\u010deo i \u201eveliku kampanju\u201c protiv korupcije tokom koje je tokom februara uhap\u0161eno nekoliko desetina osoba bliskih vladaju\u0107oj stranci SNS \u2013 uglavnom biv\u0161ih visokih funkcionera. Vu\u010di\u0107 se vratio jo\u0161 pre godinu dana najavljenoj ideji stvaranja novog \u201ePokreta za narod i dr\u017eavu\u201c, \u010dime \u0107e nastojati da uravnote\u017ei pad rejtinga vladaju\u0107e SNS u javnosti, odnosno da \u201erebrendira\u201c politi\u010dki nastup u kontekstu budu\u0107ih izbora (redovni predsdni\u010dki i parlamentarni izbori su predvi\u0111eni za 2027).
Za razliku od prve faze protesta, kada su vlasti SNS poku\u0161ale da suzbiju talas nezadovoljstva pretnjama i represivnim akcijama, nakon pada Vu\u010devi\u0107eve Vlade, Vu\u010di\u0107 je odlu\u010dio da igra na vreme, izbegavaju\u0107i svaku ozbiljniju konfrontaciju policije ili svojih aktivista sa u\u010desnicima protesta, koncentri\u0161u\u0107i se na svoje medijske nastupe (u proseku on nastupa sat do dva, nekoliko puta nedeljno, na razli\u010ditim TV stanicama).
Prema ispitivanju javnog mnjenja, Vu\u010di\u0107 i dalje figurira kao najpopularniji pojedina\u010dni politi\u010dar \u2013 mnogo vi\u0161e nego \u0161to je popularnost njegove stranke SNS. Re\u017eim na pozitivnoj strani svojih aktivnosti ukazuje na relativno dobre prognoze ekonomskog rasta u 2024. odnosno 2025. godini (3,9%, odnosno 4,1%), uz i dalje visok nivo stranih ulaganja i \u201erazvojne projekte\u201c (Ekspo 2027 i \u201eskok Srbije u budu\u0107nost\u201c). Ovome treba dodati i relativno dobre odnose srpskih vlasti sa zapadnim zemljama (SAD, Francuska, Nema\u010dka i dr), kao i uzdr\u017ean stav institucija EU (sa izuzetkom Evropskog parlamena) kada je u pitanju kritika srpskih vlasti.<\/p>\n\n\n\n
Na\u010din i delovanje studenata su u mnogim elementima netipi\u010dni (bez izdvojenih vo\u0111a, bez dugoro\u010dnijeg javnog plana delovanja, bez \u0161irih politi\u010dkih zahteva osim na\u010delnih kao \u0161to je \u201epravda\u201c, borba protiv korupcije i sl) \u0161to je u vi\u0161e navrata vlasti dovodilo u zabunu i navodilo na pogre\u0161ne poteze. Za razliku od klasi\u010dnih politi\u010dkih protivnika, u slu\u010daju studentskih protesta Vu\u010di\u0107 nije uspevao da na\u0111e pravi na\u010din da kompromituje studentske proteste u javnosti. Studenti su izbegli da direktno reaguju na Vu\u010di\u0107eve pozive za dijalog ili druge ponude (krediti za mlade i sl). Svaki represivni gest vlasti dovodio je do pove\u0107anja masovnosti i energije protesta.
Nastojanje da se unutar studentske populacije (\u201eplenumi\u201c na fakultetima kao i zajedni\u010dki univerzitetski \u201eplenum\u201c) osvari naj\u0161iri konsensus pokazao je me\u0111utim i odre\u0111ene nedostatke studentskog pokreta kada su u pitanju kona\u010dni ciljevi protesta koji su se pro\u0161irili i u najmanjim srpskim mestima i podstakali \u0161iroke dru\u0161tvene nemire. Osnovna potencijalna slabost protesta (ali \u0161to im je istovremeno i specifi\u010dnost i snaga) – posmatrano iz politi\u010dkog ugla – je uporno \u201eogra\u0111ivanje\u201c plenuma od svih etabliranih politi\u010dkih stranaka, uklju\u010duju\u0107i i opoziciju, kao i od drugih dosada\u0161nju oblika politi\u010dkog ili dru\u0161tvenog aktivizma u vidu NVO, tradicionalnih partijskih pokreta mladih, pa i poznatijih medijskih lica, poznatih po svom antire\u017eimskom delovanju. Na \u201eplenumima\u201c su \u010dak marginalizovani i studenti koji su prethodno delovali u opozicionim stranakama ili NVO sektoru, odnosno i svaki istaknutiji student, prepoznat na medijima i sl.
Studenti insistiraju da postoje\u0107e \u201einstitucije\u201c (tj. tu\u017eila\u0161tvo, policija, sudovi i dr) profunkcioni\u0161u po zakonu, \u0161to se do sada pokazalo prili\u010dno nerealnim, imaju\u0107i u vidu stepen \u201ezarobljenosti dr\u017eave\u201c od strane partokratije koja je u Srbiji dostigla razmere kakve nisu vi\u0111ene u drugim zemljama Zapadnog Balkana.
Studentski pokret nije do sada formulisao nikakav \u0161iri program dru\u0161tvenih promena. Stoga ostaje otvoreno pitanje \u201eizlazne strategije\u201c protesta, koji su s jedne strane podigli celu zemlju na noge, ali s druge strane, nisu jo\u0161 uvek razbili kriminalno-koruptivne i represivne osnove na kojim po\u010diva autokratski \u201espeen-re\u017eim\u201c Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Iako oslabljen vi\u0161emese\u010dnim \u201enadmetanjem\u201c sa studentskim pokretom, re\u017eim je i dalje zadr\u017eao politi\u010dku operativnost kao i lojalnost najve\u0107eg dela dr\u017eavnog aparata i drugih faktora va\u017enih za vlast.
Prema poslednjem istra\u017eivanju organizacije CRTA (20. februar 2025), studentske proteste podr\u017eava 64 odsto gra\u0111ana. Najve\u0107i rast podr\u0161ke u poslednjih mesec dana bele\u017ei se me\u0111u onima koji ina\u010de podr\u017eavaju partije na vlasti. Svaki peti gra\u0111anin kojem su bli\u017ee partije vlasti podr\u017eava proteste, a krajem decembra bilo ih je upola manje. Za 72 odsto gra\u0111ana protesti su posledica dr\u017eavnog nemara i korupcije, a ne poku\u0161aj \u201eobojene revolucije\u201d ili \u201evojvo\u0111anskog separatizma\u201d. \u0160tavi\u0161e, korupcija se vidi kao ubedljivo najve\u0107i problem u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
Utisak o pasivnosti opozicije posebno se poja\u010dao sa odlaganjem rada NS koja nije dr\u017eala nijedno plenarno zasedanje jo\u0161 od novembra 2024. godine. \u010clanovi stranaka opozicije i brojni aktivisti u\u010destvuju kao pojedinci u protestima, ali bez partijskih zastava i drugih obele\u017eja. Partijski aktivizam je ne\u0161to primetniji u manjim sredinama koje su tako\u0111e zahva\u0107ene protestima koji su \u010desto organizovani od strane opozicionih grupa.
S druge strane, u perspektivi raspleta krize, o\u010digledna je potreba konkretnije politi\u010dke artikulacije nagomilane dru\u0161tvene energije. Ve\u0107i broj opozicionih stranaka, kao i drugih aktivista, poput u javnosti uticajne organizacije \u201eProglas\u201c (koja okuplja kriti\u010dne intelektualce i poznate javne li\u010dnosti), zatra\u017eili su formiranje prelazne ili privremene vlade koja bi nakon kra\u0107eg perioda (6 do 12 meseci) mogla da organizuje po\u0161tene i pravedne izbore, kakvih u Srbiji nije bilo ve\u0107 oko jedne decenije. Vu\u010di\u0107 je do sada energi\u010dno odbacivao ideju formiranja bilo kakve privremene vlade koja bi bila formirana bilo na paritetnoj osnovi (vlast i opozicija), bilo bila \u201eekspertska\u201c vlada nepartijskih li\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017ee se prognozirati da \u0107e se stanje endemske politi\u010dke krize u Srbiji, poja\u010dano erupcijama protesta i drugih oblika gra\u0111anske neposlu\u0161nosti i aktivizma nastaviti. U slu\u010daju dalje krize, organizovanje jo\u0161 jednog kruga vanrednih izbora predstavlja uobi\u010dajeni na\u010din i \u201eadut\u201c za izlaznu strategiju kojom vladaju\u0107a grupa do daljeg uspeva da preusmeravi plimu gra\u0111anskog nezadovoljstva. Me\u0111utim, prakti\u010dno sve stranke opozicije su unapred izjavile da ne\u0107e u\u010destvovati na izborima koje bi organizovala Vu\u010di\u0107eva vlast.
Aleksandar Vu\u010di\u0107 je vi\u0161e puta govorio o 2027. godini kao posebno va\u017enom roku (kraj njegovog mandata kao i mandata Narodne skup\u0161tine), do kojeg ne\u0107e biti novih izbora i do kada \u017eeli da ostavi \u201eistorijsko nasle\u0111e\u201c (organizovanje izlo\u017ebe \u201eEkspo 2027\u201c, infrastrukture \u2013 autoputevi i brza pruga) koje bi uklju\u010dilo i pomak u eventualnom pristupanju Evropskoj uniji (najava uskla\u0111ivanja srpskog zakonodavstva sa EU do 2026. godine) u doglednom priodu (\u0161to trenutno deluje sasvim nerealno). Iako je u ovom kontekstu govorio i o svom eventualnom povla\u010denju (nakon 2027. godine on prema Ustavu vi\u0161e ne mo\u017ee biti kandidat za predsednika Republike Srbije), za sada to ne izgleda verovatno.
Iako je sistem zasnovan na uticaju i mo\u0107i samo jednog \u010doveka, koji je sam po sebi sklon razli\u010ditim neo\u010dekivanim scenarijima on se za sada, iako oslabljen, odr\u017eava. Vu\u010di\u0107ev re\u017eim je bitno oslabljen, a njegov legitimitet poljuljan. Za sada se ne vide znakovi \u0161ireg uru\u0161avanja vlasti, iako se pojedine \u201epukotine\u201c naziru, poput incidenata u pojedinim lokalnim sredinama (nasilno izbacivanje gradona\u010delnika iz op\u0161tine Bogati\u0107, proterivanje gradona\u010delnika Kraljeva iz gradske skup\u0161tine i sl.). Uz ogradu da su razni scenariji koje bi izazvao neki \u201ecrni labud\u201c (nepredvidiv doga\u0111aj) uvek mogu\u0107i, za sada je najizglednija opcija nastavka i pove\u0107anja tenzija i nestabilnosti u Srbiji u narednim mesecima, ali ne i eventualni mirni odlazak Aleksandra Vu\u010di\u0107a ili su\u0161tinska promena njegovog autokratskog na\u010dina vladanja. Iako \u0161iri haos nije sasvim isklju\u010den, slede\u0107e dve razli\u010dite opcije evolucije politi\u010dke krize u Srbiji su i dalje mogu\u0107e:<\/p>\n\n\n\n\n