{"id":3066,"date":"2025-05-29T10:39:18","date_gmt":"2025-05-29T10:39:18","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=3066"},"modified":"2025-05-29T12:48:32","modified_gmt":"2025-05-29T12:48:32","slug":"sutra-u-ljubljani-kako-protesti-u-srbiji-otkrivaju-regionalni-obrazac-destabilizacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2025\/05\/29\/sutra-u-ljubljani-kako-protesti-u-srbiji-otkrivaju-regionalni-obrazac-destabilizacije\/","title":{"rendered":"Sutra u Ljubljani? Kako protesti u Srbiji otkrivaju regionalni obrazac destabilizacije"},"content":{"rendered":"\n

Pi\u0161e: Zoran \u0110or\u0111evi\u0107, biv\u0161i ministar iz Beograda<\/strong><\/p>\n\n\n\n



Kada se mladi okupe na ulicama, dru\u0161tvo staje ispred ogledala. I ono \u0161to vidi nije uvek prijatno. Ako slika pokazuje potrebu za promenom, reakcija dr\u017eave ne sme biti refleks straha, ve\u0107 zrelost sluha. Niti gnev, niti be\u017eanje od odgovornosti, ve\u0107 sposobnost da se nemir prepozna kao znak, a ne nu\u017eno kao pretnja. Srbija danas \u017eivi takav trenutak, a sutra mogu\u0107e i Ljubljana, i Zagreb, i Skoplje…, jer institucionalna krhkost, ako se ne prepoznaje i ne le\u010di, ne zna za granice.<\/p>\n\n\n\n

Studenti zadnjih \u0161est meseci izlaze na ulice Beograda, vo\u0111eni stvarnim bolom i frustracijama. No, ono \u0161to je u pitanju nije samo snaga njihove volje, ve\u0107 pitanje ko i kako oblikuje tok te volje. Ko im daje platformu, resurse, usmerenje? ili, preciznije: da li svi koji podi\u017eu studentske transparente \u017eele bolje dru\u0161tvo ili samo slabiju dr\u017eavu?<\/p>\n\n\n\n

U politi\u010dkoj filozofiji, koju sam imao \u010dast da u\u010dim, demokratski protest nije \u010din otimanja institucija, ve\u0107 njihovog izazivanja da postanu bolje. Protest bez ideje je kao govor bez jezika, pun zvuka ali bez zna\u010denja. Odatle dolazi na\u0161a zabrinutost, ona nije uperena protiv mladih, niti protiv njihove energije. Naprotiv, ona brani tu energiju od banalizacije, od pretvaranja u puku manipulaciju.

Znamo za teorije nenasilnog aktivizma koje dolaze iz \u0161kola poput one D\u017eina \u0160arpa. Po\u0161tujemo ideju pobune kada je ona izraz zrelosti dru\u0161tva. Ali znamo i kako se te teorije nekada instrumentalizuju kada se \u017eudnja za promenom pakuje u propagandne matrice, finansira spolja i vodi ka ne\u010demu \u0161to se vi\u0161e ne mo\u017ee nazvati demokratskim procesom. Ne zato \u0161to je spolja\u0161nje nu\u017eno lo\u0161e ve\u0107 zato \u0161to bez unutra\u0161nje zrelosti, svaki spolja\u0161nji uticaj mo\u017ee biti prejak za krhke institucije. Tu je lekcija va\u017ena ne samo za Beograd ve\u0107 i za Ljubljanu. Jer ako ne\u0161to znamo na na\u0161im prostorima, to je da institucionalna slabost nije puka tehni\u010dka mana, ve\u0107 \u0161ansa za mo\u0107 bez odgovornosti. A sa takvom mo\u0107i dolazi \u010desto i politika spektakla, zamena uloge gra\u0111anina za ulogu gledaoca.<\/p>\n\n\n\n

Zato \u017eivot jednog dru\u0161tva ne sme da se vrti oko uli\u010dnog ritma, niti da se meri brojem transparenata. Ve\u0107 da se o\u010dituje u sposobnosti dr\u017eave da odgovori ne represijom, nego su\u0161tinskim dijalogom. Dijalogom koji ne posmatra studente kao problem, ve\u0107 kao neiskori\u0161\u0107eni resurs. Ne kao tas izme\u0111u opozicije i vlasti, ve\u0107 kao stub budu\u0107nosti koji mora da bude oslonjen u institucijama, a ne na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Upravo otuda moj predlog, ideja da se uspostavi institucionalizovani savet za dijalog, inicijativa koja obnavljaja smisao javnih prostora, osna\u017eivanje univerzitetske autonomije, pa i stalni studentski parlament kao deo politi\u010dkog sistema. Sve to nisu puki predlozi. To su mehanizmi koji mogu da vrate mladima politi\u010dki govor koji ne mora da \u201evi\u010de\u201c, jer zna da \u0107e biti saslu\u0161an.<\/p>\n\n\n\n


Mo\u017eda se \u010dini da smo u Srbiji \u010desto zakasnili sa razumevanjem dublje strukture protesta. Ali mo\u017eda i kasno mo\u017ee postati po\u010detak, ako razumemo da polarizacija u savremenom dru\u0161tvu ne nastaje samo unutar nacija, ve\u0107 i unutar svakog pojedinca rastrzanog izme\u0111u potrebe za identitetom i stvarnom \u017eeljom za promenom. Naravno, nije svaka kritika izdajni\u010dka, niti je svaka ulica pretnja. Ali ni svaki govor o slobodi nije slobodan, ukoliko je pisan sponzorstvom mo\u0107i koje se ne poznaje po jeziku, ve\u0107 po nameri. Tu je razlika izme\u0111u studentskog bunta i strate\u0161kog aktivizma. Jedno \u017eeli dijalog, drugo tra\u017ei pad. Jedno ja\u010da dru\u0161tvo, drugo ga gura u vakuum destabilizacije iz kojeg se \u010desto ne izlazi idejama, ve\u0107 haosom.<\/p>\n\n\n\n


Za Sloveniju i druge zemlje regiona ovo je upozorenje ne iz ose\u0107anja pretnje, ve\u0107 iz poverenja u zajedni\u010dku budu\u0107nost. Stabilnost ne mora biti stagnacija, protest ne mora biti destrukcija. Ali bez institucionalne mudrosti i politi\u010dkog strpljenja, lako je izgubiti i jedno i drugo. I prava pitanja tada ne glase: ko protestuje? Ve\u0107: ko oblikuje tok? Ko daje zna\u010denje i ko nosi odgovornost kada utihne poslednji transparent? Dru\u0161tva koja se ne boje dijaloga sa svojim mladima, ne moraju strahovati ni od njihove pobune. Ali da bi dijalog bio mogu\u0107, mora do\u0107i trenutak ti\u0161ine. Ne ti\u0161ine represije ve\u0107 ti\u0161ine volje da se slu\u0161a. Jer samo tada istina mo\u017ee biti izgovorena jasno, bez agresije.<\/p>\n\n\n\n


Ovo nije tekst o Srbiji kao izuzetku. Ovo je tekst o Srbiji kao ogledalu. Sve \u0161to se danas de\u0161ava u Beogradu ve\u0107 sutra mo\u017ee postati pitanje Ljubljane. I najbolje \u0161to mo\u017eemo uraditi jeste da u\u010dimo jedni od drugih ne iz straha, ve\u0107 iz vere da se demokratska zrelost ne meri snagom mlade\u017ei na ulicama, ve\u0107 sposobno\u0161\u0107u dru\u0161tva da ih uklju\u010di u sopstveni razvoj bez pompeznosti, bez \u0161ablona, ali sa dubokom verom u \u017eivot institucije.<\/p>\n\n\n\n

Ne nudimo silu, ve\u0107 ideju. Ne tra\u017eimo saglasnost, ve\u0107 spremnost da se \u010duje, pa makar i ono \u0161to ne prija svima. Jer to je su\u0161tina demokratije. Ne u uli\u010dnom refleksu, ve\u0107 u sposobnosti da se strasti preto\u010de u predloge, a predlozi u stvarne promene. Taj tre\u0107i put izme\u0111u revolucije i statusa quo mora se graditi pa\u017eljivo, ali bez odlaganja. Put institucionalnog sazrevanja nije lagan, ali je jedini koji nas ne vodi unazad. I samo zajedni\u010dki, kako unutar dr\u017eava, tako i me\u0111u njima, mo\u017eemo obezbediti da se energija mladih ne rasipa ve\u0107 oblikuje budu\u0107nost koju svi \u017eelimo da delimo.

Ma kraju moja poruka Ljubljani, regionu i svakome ko u varnicama ne prepozna plamen je da odbijanje dijaloga nije glas naroda, ve\u0107 ti\u0161ina plana. Jer kad se re\u010d odbacuje, a ulica uzdi\u017ee, znak nije u snazi mase, ve\u0107 u odsustvu volje za poretkom. Ako danas samo posmatrate kako se destabilizacija testira na drugom mestu, neka vam bude jasno: ono \u0161to deluje kao tu\u0111a kriza, lako mo\u017ee postati va\u0161a stvarnost ako na vreme ne prepoznate da se pod parolom slobode ponekad krije instrukcija ru\u0161enja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zoran \u0110or\u0111evi\u0107, biv\u0161i ministar iz Beograda Kada se mladi okupe na ulicama, dru\u0161tvo staje ispred ogledala. I ono \u0161to vidi nije uvek prijatno. Ako slika pokazuje potrebu za promenom, reakcija dr\u017eave ne sme biti refleks straha, ve\u0107 zrelost sluha. Niti gnev, niti be\u017eanje od odgovornosti, ve\u0107 sposobnost da se nemir prepozna kao znak, a…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":3070,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-3066","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3066"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3066"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3066\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3069,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3066\/revisions\/3069"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3070"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3066"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3066"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3066"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}