Aleksandar Vu\u010di\u0107, koje se tokom 2025. godine imao ukupno 411 TV nastupa, konferencija za \u0161tampu, javnih intervjua i sl, nastavio je ovu praksu i tokom prvih nedelja ove godine. Vu\u010di\u0107 je prakti\u010dno ve\u0107 otpo\u010deo kampanju za vanredne parlamentarne izbore koje opoziciona javnost tra\u017ei ve\u0107 vi\u0161e od pola godine. On je neodre\u0111eno najavio da \u0107e izbori mo\u017eda biti odr\u017eani pred kraj godine (novembar), pri \u010demu nije isklju\u010dio ni mogu\u0107nost njihovog spajanja sa predsedni\u010dkim izborima. Dosada\u0161nje izbegavanje raspisivanja izbora – osim zbog pada podr\u0161ke vladaju\u0107oj stranic \u2013 posledica je Vu\u010di\u0107evog nastojanja da neometano pro\u0111u sve pripreme za njegov ekonomski i medijski \u201emegaprojekt\u201c \u2013 organizaciju specijalizovane Expo izlo\u017ebe u 2027. godini (maj-avgust). Paralelno, provladini mediji su ve\u0107 otpo\u010deli sa promocijom ideje \u201eVu\u010di\u0107 za predsednika vlade\u201c, imaju\u0107i u vidu da se nakon zavr\u0161etka mandata (maj 2027) on se vi\u0161e ne mo\u017ee kandidovati za jo\u0161 jedan mandat predsednika dr\u017eave. Primetno je me\u0111utim da predstavnici vlasti u poslednje vreme sve vi\u0161e govore o planovima razvoja Srbije do 2035. godine, \u0161to se povezuje sa implicitnom porukom o \u201enezamenljivosti\u201c vlasti A. Vu\u010di\u0107a i SNS \u010dak i u narednoj deceniji.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111unarodni izazovi: izme\u0111u SAD i Evrope<\/strong><\/p>\n\n\n\n Na me\u0111unarodnom planu, srpska vlada je u prvom redu bila pod pritiskom re\u0161avanja polo\u017eaja Naftne industrije Srbije (NIS) koja je kao vlasni\u0161tvo ruskog \u201eGasproma\u201c bila predmet sankcija SAD. Krajem januara postignut je okvirni sporazum o preuzimanju NIS-a od strane ma\u0111arskog MOL-a, \u0161to je do\u010dekano kao olak\u0161anje u srpskoj javnosti, imaju\u0107i u vidu da je blokada snabdevanja naftom NIS-a ve\u0107 dovela do prestanka sa radom jedine srpske rafinerije u Pan\u010devu. Ovaj sporazum tek treba da potvrdi ameri\u010dka agencija nadle\u017ena za sankcije (OFAC). Zanimljivo je me\u0111utim, da je tokom vi\u0161emese\u010dne krize Rusija odbila mogu\u0107nost da se NIS vrati Srbiji (uz naknadu), dok se srpska vlada nije usudila da preduzme bilo kakvu meru sa kojom se ruski partneri ne bi unapred slo\u017eili (poput preuzimanja upravljanja kompanijom, \u0161to je predlagala opozicija).<\/p>\n\n\n\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Perspektiva gubljenja jedne od najva\u017enijih poluga uticaja Rusije u srpskoj ekonomiji (druga je zavisnost od snabdevanja gasom iz Rusije) otvorila je perspektivu jasnijeg me\u0111unarodnog pozicioniranja Vu\u010di\u0107evih vlasti u odnosu na zapadne partnere. Me\u0111utim, sve dublji raskol u strate\u0161kim pozicijama SAD, s jedne strane, i u EU sa druge, otvorio je novu dilemu orijentacije Srbije \u2013 ovaj put izme\u0111u dve \u201ezapadne opcije\u201c, umesto dosada\u0161nje dileme izbora po liniji zapad-istok.<\/p>\n\n\n\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Napori A. Vu\u010di\u0107e i njegovih saradnika da uspostave bli\u017ee odnose sa Trampovom administracijom i njegovim okru\u017eenjem za sada nisu dali rezultat. Osim sankcija prema NIS-u, SAD su uvele izuzetno visoke carine na uvoz iz Srbije (35%). Tome treba na politi\u010dkom planu dodati i odsustvo slanja ambasadora iz Va\u0161ingtona za Beograd jo\u0161 od po\u010detka drugog Trampovog mandata, kao i odlaganje najavljenog, ali odlo\u017eenog \u201estrate\u0161kog dijaloga\u201c izme\u0111u dve strane. Posebno te\u017eak efekat po Vu\u010di\u0107ev presti\u017e imala je njegova neuspe\u0161na poluprivatna poseta Floridi, kojom prilikom nije uspeo da se sastane sa D. Trampom (maj 2025), kao i kontraverzni plan \u201eGeneral\u0161tab\u201c (izgradnja hotelskog kompleksa na mestu zgrade general\u0161taba, sru\u0161enog u bombardovanju od strane NATO 1999. godine) koji je trebalo da bude realizovan sa kompanijom u vlasni\u0161tvu Trampove porodice. Ameri\u010dka strana je me\u0111utim, odustala od realizacije predvi\u0111enog dogovora nakon protesta srpske javnosti i pokretanja krivi\u010dnog postupka od strane JTOK (tu\u017eila\u0161tvo za organizovani kriminal) protiv Vu\u010di\u0107evih saradnika (ministar Selakovi\u0107 i dr) koji su poku\u0161ali da sporazum realizuju kr\u0161e\u0107i srpski zakon (o za\u0161titi kulturnog nasle\u0111a).<\/p>\n\n\n\n Neuspesi sa EU i novi poku\u0161aji<\/strong><\/p>\n\n\n\n Poku\u0161aji srpskih vlasti da krajem pro\u0161le godine, usred masovnih i brojnih politi\u010dkih protesta i u\u010destalih kritika od strane evropskih institucija (rezolucija Evropskog parlamenta, kriti\u010dan izve\u0161taj Evropske komisije) postignu neki uspeh sa EU (otvaranje klastera 3) o\u010dekivano nije dao rezultat. Ovo je uticali da A. Vu\u010di\u0107 kao izraz protesta donese odluku o bojkotu samita EU-Zapadni Balkan (decembar 2025).<\/p>\n\n\n Iako Vu\u010di\u0107 i dalje ima odre\u0111enu podr\u0161ku pojedinih dr\u017eava \u010dlanica EU – u koju, uz njemu politi\u010dki bliske lidere (Orban u Ma\u0111arskoj, Fico u Slova\u010dkoj) mo\u017eemo ubrojati i Makrona i Francusku (zbog velikih ekonomskih aran\u017eana u oblastima vojnih nabavki i transporta \u2013 aerodrom, izgradnja metroa i dr) kao i Italiju – dobar deo dr\u017eava \u010dlanica EU procenjuje da Vu\u010di\u0107evi unutra\u0161nji i me\u0111unarodni potezi nisu dovoljni da bi mu se \u201eprogledalo kroz prste\u201c. Vlada \u0160vedske je \u010dak donela i negativne mere u kontekstu saradnje sa Srbijom (zamrzavanje finansijske podr\u0161ke srpskoj vladi) ali ovu odluku nije sledila nijedna druga \u010dlanica EU. S druge strane, predlozi Evropskog parlamenta i srpske opozicije o preduzimanju nekih negativnih koraka protiv predstavnika re\u017eima, poput tzv. \u201eli\u010dnih sankcija\u201c prema Vu\u010di\u0107evom okru\u017eenju i funkcionerima koji su u\u010destvovali u merama represije ili korupcije do sada nisu dobile \u0161iru podr\u0161ku u EU. Evropski parlament (odbor AFET) je u skladu sa poslednjom rezolucijom o Srbiji (oktobar 2025) u januaru uputio u Beograd vi\u0161e\u010dlanu misiju za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica. Najvi\u0161i predstavnici dr\u017eave (Vu\u010di\u0107, predsednica NS Brnabi\u0107) izbegli su da se sastanu sa ovom delegacijom \u010dija je poseta propra\u0107ena napadima i kritikama od strane prore\u017eimskih medija.\u00a0<\/p>\n\n\n\n Politika \u201etoplo \u2013 hladno\u201c prema Srbiji nastavljena je od strane Evropske komisije koja je po\u010detkom 2026. godine donela odluku da Srbiji delimi\u010dno isplati (u umanjenom iznosu) sredstva predvi\u0111ena Planom rasta za Zapadni Balkan. Kori\u0161\u0107enje ovih sredstava je direktno uslovljeno realizacijom predvi\u0111enih mera iz tzv. \u201eReformske agende\u201c Srbije (56,5 miliona evra ili oko polovine sredstava predvi\u0111enih za 2024). EK je procenila da je Srbija ispunila 3 od 7 dogovorenih reformskih mera za 2024. godinu, \u0161to istovremeno pokazuje i stepen ka\u0161njenja u odobravanju ovih sredstava (jer mere predvi\u0111ene za 2025. godine jo\u0161 nisu ni razmatrane).<\/p>\n\n\n\n Evropska unija prema tome nastavlja politiku odre\u0111ene saradnje i podsticaja na reforme sa Vu\u010di\u0107evim re\u017eimom \u2013 uz paralelne kritike i negativne reakcije kada se radi o pregovorima o pristupanju u EU ili neka druga pitanja (npr. saradnja u oblasti odbrane i sli\u010dno).<\/p>\n\n\n\n Va\u017ena de\u0161avanja u vezi sa mirovnim pregovorima o Ukrajini, u okviru kojih postoji i predlog o hitnom prijemu Ukrajine u EU (u roku od godinu dana – kao delu mirovnog plana) podstakli su i \u0161pekulacije o mogu\u0107nosti da zemlje Zapadnog Balkana postanu deo ovog ubrzanog \u201egeopoliti\u010dkog pro\u0161irenja\u201c koje bi verovatno imalo sasvim nova i specifi\u010dna re\u0161enja (tzv. ograni\u010deno \u010dlanstvo bez prava glasanja u telima EU i sl). Kako Ukrajina bez sumnje ne bi bila u stanju da brzo ispuni sve redovne uslove za \u010dlanstvo (usvajanje pravnih tekovina EU i dr) Vu\u010di\u0107 ovde vidi \u0161ansu da i Srbija, nadoknadi propu\u0161tene godine u pregovorima sa EU i nedostatak reformi (u su\u0161tini nazadovanje na planu demokratije i pravne dr\u017eave) kako bi dobile sli\u010dan status onom koji bi potencijalno dobila Ukrajina. Njegova nedavna odluka o reorganizaciji vladine koordinacije u procesu pregovora sa EU i usvajanja svih pravnih tekovina EU do kraja 2026. godine, ima za cilj da formalno potvrdi zainteresovanost re\u017eima u Beogradu da \u201enastavi na evropskom putu\u201c. Ipak, ovi koraci ostavljaju utisak improvizacije i manevrisanja, bez su\u0161tinskih mera na planu demokratizacije i pravne dr\u017eave ili uskla\u0111ivanja sa politikom EU prema Rusiji. Na to ukazuje i \u010dinjenica da je paralelno sa Vu\u010di\u0107evom najavom o \u201eubrzanju\u201c pravnog uskla\u0111ivanja sa EU, Narodna skup\u0161tina krajem januara 2026. g. usvojila grupu tzv. pet pravosudnih zakona (amandmana) kojima se direktno zadire u organizaciju pravosu\u0111a i prakti\u010dno onemogu\u0107uje dalji rad tu\u017eila\u0161tva za organizovani kriminal (TOK) Ovo tu\u017eila\u0161tvo je vodilo nekoliko postupaka protiv visokih predstavnika re\u017eima povezanih sa temom korupcije, ali i niz postupaka protiv krijum\u010dara drogom (kokaina) iz Kolumbije za Zapadnu Evropu. Ovi zakoni su usvojeni po hitnom postupku, bez normalne procedure\u00a0 (javna rasprava, mi\u0161ljenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva i drugo) i bez konsultacija sa slu\u017ebama EK i Venecijanskom komisijom. Evropska komisija je ve\u0107 ocenila ove zakone kao \u201ekorak unazad\u201c u reformama Srbije i zatra\u017eila njihovo ponovno razmatranje. <\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dak: improvizacija i neodre\u0111enost umesto jasne spoljnopoliti\u010dke strategije<\/strong><\/p>\n\n\n\n U kontesktu nepredivih zbivanja na svetskom geopoliti\u010dkom planu, Vu\u010di\u0107 nastavlja da vodi spoljnu politiku koju karakteri\u0161e neodre\u0111enost njenih pravih ciljeva. Vlast vodi spoljnu politiku koja je zasnovana na o\u010dekivanju i nastojanju da se postignu transakcioni aram\u017emani sa glavnim me\u0111unarodnim partnerima (od SAD, preko pojedinih \u010dlanica EU do arapskih zemalja, Kine i eventualno Rusije i Turske) a sa ciljem obezbe\u0111ivanja me\u0111unarodnoh legitimiteta (i podr\u0161ke), konsolidacije re\u017eima, realizacije glavnih kratkoro\u010dnih ekonomskih i propagandnih ciljeva (realizacija projekta Expo 2027, krediti za putne i \u017eelezni\u010dke infrastrukture), a dugoro\u010dnij cilj je odr\u017eavanje na vlasti i nakon narednih parlamentarnih izbora krajem ove ili naredne godine.<\/p>\n\n\n\n U ovom kontekstu, Vu\u010di\u0107 i odnose sa EU gleda u prvom redu u propagandno-transakcionom smislu, kao na\u010din da potvrdi svoju poziciju neizbe\u017enog sagovornika i \u201ecentralne ta\u010dke\u201c u odlu\u010divanju kada je u pitanju evropska ili regionalna politika i kao na\u010din da se nastavi finansijska potpora EU, \u0161to podrazumeva i odnos \u201etoplo-hladno\u201c kada je u pitanju formalno proklamovanje \u201enastavka evropskog puta\u201c Srbije. Neizvesnost i nejasno\u0107a ove politike nisu privremene karakteristike orijentacije srpskih vlasti ka EU nego manir i metod odr\u017eavanja na vlasti – \u0161to se stoga su\u0161tinski ne\u0107e promeniti ni u narednom periodu. Unutra\u0161nje razmirice izme\u0111u zemalja EU kao i posebno slabost koju EU ispoljava u odgovoru na mere ameri\u010dke administracije, srpske vlasti koriste kao argumente za politiku neodre\u0111enosti. Istovremeno Vu\u010di\u0107 se i dalje nada da \u0107e do\u0107i do pobolj\u0161anja odnosa Beograda sa Va\u0161ingtonom, \u0161to bi poslu\u017eilo kao dodatni vid legitimizacije re\u017eima i otklona od ozbiljnije proevropske orijentacije.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga, zahtevi koji dolaze iz Brisela i drugih evropskih prestonica da Srbija nedvosmisleno \u201eizabere stranu\u201c (izme\u0111u Brisela, Moskve, Va\u0161ingtona, Pekinga i sl) ne\u0107e dobiti jasan odgovor u praksi (bez obzira na retoriku) sve dok A. Vu\u010di\u0107 i SNS dr\u017ee vlast u Beogradu. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Po\u010detak godine 2026. otpo\u010deo je sa smanjenjem tenzija u Srbiji koje su bile prisutne tokom skoro cele prethodne godine. Me\u0111utim, iako su studentski i gra\u0111anski protesti nastavljeni uz smanjen broj u\u010desnika u odnosu na pro\u0161lu godinu (na poslednjem studentskom skupu u Beogradu 27.januara 2026 u\u010destovalo je oko 14.000 ljudi) ne mo\u017ee se govoriti o potpunoj…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":3246,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-3227","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3227"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3227"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3227\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3259,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3227\/revisions\/3259"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3246"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3227"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3227"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3227"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/feb.si\/me\/wp-content\/uploads\/sites\/2\/2026\/02\/nis-naftna-industrija-srbije-gasprom-1024x557.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/feb.si\/me\/wp-content\/uploads\/sites\/2\/2026\/02\/1773681.jpg\")