{"id":3339,"date":"2026-09-15T09:41:26","date_gmt":"2026-09-15T09:41:26","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=3339"},"modified":"2026-09-15T11:08:02","modified_gmt":"2026-09-15T11:08:02","slug":"opozicija-u-srbiji-u-susret-izborima-drugi-dio","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2026\/09\/15\/opozicija-u-srbiji-u-susret-izborima-drugi-dio\/","title":{"rendered":"Opozicija u Srbiji u susret izborima, drugi deo analize"},"content":{"rendered":"\n

Gra\u0111anska proevropska opozicija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I pored poku\u0161aja tokom pro\u0161le i ove godine da se stranke gra\u0111anske opozicije u centru i na levici objedine u jednu predizbornu koaliciju, to se do sada nije ostvarilo[1]<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

U ovoj grupaciji postoje stranke koje su unapred najavile podr\u0161ku studentskoj listi, dok je ve\u0107ina najavila sopstveni izlazak na izbore u okviru koalicija koje jo\u0161 nisu sasvim dogovorene. Demokratska stranka<\/em> odlu\u010dila je da podr\u017ei studentsku listu jo\u0161 nakon prvog poziva studentskog pokreta da se opozicione stranke povuku iz izborne utakmice. U me\u0111uvremenu, isto je u\u010dinio i Zeleno-levi front<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Preostalih \u0161est stranaka najavilo je u\u010de\u0161\u0107e na izborima, ali su za sada podeljene u dve labave grupacije. Jo\u0161 nije jasno da li \u0107e na izbore iza\u0107i kao jedna ili dve kolone.<\/p>\n\n\n\n

S jedne strane su SSP<\/em> (D. \u0110ilas)<\/em>, Srbija Centar \u2013 SRCE <\/em>(Z. Pono\u0161) <\/em>i PSG<\/em> (P. Grbovi\u0107)<\/em>, koje su formirale tzv. \u201ePlatformu za evropsku Srbiju<\/em>\u201c[2]<\/a>. Njihov na\u010delni stav je da srpski bira\u010di treba da imaju jasnu proevropsku politi\u010dku opciju.<\/p>\n\n\n\n

S druge strane postoji labava grupacija oko stranke Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksi\u0107a, kojoj su bliski \u201eEkolo\u0161ki ustanak\u201c (A. Jovanovi\u0107 \u0106uta), \u201eNovo lice Srbije\u201c (M. Parandilovi\u0107) kao i Pokret za decentralizaciju (dr Dragan Mili\u0107).<\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107ina navedenih stranaka je bila deo koalicije \u201eSrbija protiv nasilja<\/em>\u201c, koja je na parlamentarnim izborima u decembru 2023. osvojila oko 24 odsto glasova. Koalicija se raspala tokom priprema za lokalne izbore u Beogradu 2024. godine, pre svega kao posledica rivalstva izme\u0111u partijskih lidera Dragana \u0110ilasa i Miroslava Aleksi\u0107a. Ovaj rivalitet i dalje predstavlja jednu od glavnih prepreka stvaranju jedinstvene proevropske koalicije. Imaju\u0107i, me\u0111utim, u vidu da bi ovaj deo opozicije, ako bi nastupio zajedno, mogao da osvoji izme\u0111u sedam i deset odsto glasova, obe strane rizikuju da u slu\u010daju podele skliznu ka cenzusu (koji je 3%). Zato jo\u0161 postoji realna mogu\u0107nost obnove \u0161ire koalicije.<\/p>\n\n\n\n

To bi, sa stanovi\u0161ta izbornog rezultata, verovatno bilo najracionalnije re\u0161enje, ali za sada ono nije izvesno.<\/p>\n\n\n\n

Desna opozicija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Za razliku od gra\u0111anske opozicije u centru i na levici, koja je usitnjena ali se ipak odr\u017eala, delovanje Aleksandra Vu\u010di\u0107a i njegovih strana\u010dkih partnera dovelo je do gotovo potpunog mrvljenja klasi\u010dne srpske desnice. Desni\u010darske i populisti\u010dke stranke su najve\u0107im delom ili uklju\u010dene u vladaju\u0107u koaliciju (poput Srpske radikalne stranke i Zavetnika), ili su postale deo onoga \u0161to se u opozicionom delu javnosti ozna\u010dava kao \u201ela\u017ena opozicija\u201c, poput \u201eMi-glas naroda\u201c (B. Nestorovi\u0107) ili Narodna stranka (V. Gaji\u0107) i drugih.<\/p>\n\n\n\n

Za jedinu relativno autonomnu desni\u010darsku opoziciju smatra se koalicija NADA, u kojoj su Novi DSS i POKS. Predstavnici ove koalicije nisu pokazivali posebnu podr\u0161ku studentskom pokretu niti zainteresovanost za \u0161iri savez sa njim. Njihovi politi\u010dki stavovi, posebno protivljenje \u010dlanstvu Srbije u EU i sna\u017ena orijentacija ka Rusiji, dodatno ih udaljavaju od mogu\u0107nosti stvaranja sveobuhvatne \u201ecatch-all\u201c opozicione koalicije sa gra\u0111anskim proevropskim strankama.<\/p>\n\n\n\n

U poslednjim istra\u017eivanjima NADA se uglavnom nalazi ne\u0161to iznad ili oko cenzusa, dok njeno rukovodstvo ra\u010duna na ve\u0107i odziv nacionalno i desno orijentisanih bira\u010da koji su razo\u010darani Vu\u010di\u0107evom politikom.<\/p>\n\n\n\n

Manjinske stranke i koalicioni partneri SNS<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Imaju\u0107i u vidu mogu\u0107i tesan rezultat izbora, sve vi\u0161e se pominje i mogu\u0107nost da bi manji koalicioni partneri SNS mogli da do\u0111u u poziciju da uti\u010du na formiranje vladaju\u0107eg bloka. Najva\u017eniji manjinski partner SNS \u2013 stranka SPS Ivice Da\u010di\u0107a najavila je samostalan izlazak na izbore. Za sada je malo o\u010dekivanje da bi ova stranka mogla da promeni stranu, iako to nije sasvim nemogu\u0107e, imaju\u0107i u vidu i pojedine manjinske glasove u samoj stranci, kao i \u010dinjenicu da je SPS bio deo vladaju\u0107e koalicije i pre dolaska SNS na vlast (pre 2012. godine).<\/p>\n\n\n\n

Kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina (ma\u0111arska i bo\u0161nja\u010dka), koje imaju tzv. \u201eprirodni cenzus\u201c da bi u\u0161le u NS (potreban je mnogo ni\u017ei procenat glasova) one se tradicionalno opredeljuju za saradnju sa pobedni\u010dkom grupacijom na izborima, \u0161to \u0107e verovatno biti slu\u010daj i na narednim izborima.<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak: Srbija izme\u0111u nastavka Vu\u010di\u0107eve vlasti i mogu\u0107nosti promene<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I pored \u0161irokog nezadovoljstva postoje\u0107im vlastima i pada poverenja u predsednika dr\u017eave i vladaju\u0107u stranku, \u010dini se da Srbija jo\u0161 nije dobila dovoljno sn\u017enu politi\u010dku alternativu koja bi, poput onoga \u0161to se dogodilo u Ma\u0111arskoj, u izbornom okr\u0161aju do\u0161la u situaciju da promeni postoje\u0107i poredak. Protestna energija studentskih protesta koja je postojala tokom 2025. godine nije se u potpunosti transformisala u odgovaraju\u0107i politi\u010dki projekat. Studentski pokret je do sada insistirao na politi\u010dkoj autonomiji i ograni\u010denoj saradnji sa tradicionalnim opozicionim strukturama, \u0161to mu je pomoglo da o\u010duva sopstveni politi\u010dki identitet, ali istovremeno ograni\u010dilo njegovu inkluzivnost. Masovni pokret je u\u0161ao u period smanjene dinamike. S druge strane, parlamentarna opozicija nije pokazala kapacitet da preuzme politi\u010dku inicijativu u trenucima kada je entuzijazam oko studentskog pokreta po\u010deo da slabi. Ostav\u0161i \u201estegnuta\u201c izme\u0111u napada re\u017eima i distance studentskog pokreta, opozicija se na\u0161la na margini politi\u010dkih doga\u0111aja, izgubila deo simpatizera i aktivista i pred naredne izbore suo\u010dila sa pitanjem sopstvenog opstanka.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, nezadovoljstvo vlastima je i dalje visoko, a protestni potencijal srpskog dru\u0161tva nije nestao. Javno mnjenje oscilira i mo\u017ee se menjati pod uticajem kampanje, ekonomskih mera i politi\u010dkih doga\u0111aja. Vlast koja ima veliko iskustvo u brojnim izbornim obra\u010dunima i raspola\u017ee razvijenom partijskom infrastrukturom svesna je da se izborna nadmo\u0107 posti\u017ee i mobilizacijom dela pasivnih  ili neodlu\u010dnih bira\u010da kojih je do jedne \u010detvrtine. Vu\u010di\u0107eva strategija se, izme\u0111u ostalog, zasniva na intenzivnoj medijskoj kampanji i funkcionerskoj promociji ekonomskih i socijalnih mera.<\/p>\n\n\n\n

Srbija je s druge strane iznedrila potencijalno ozbiljnu izbornu alternativu. Studentska lista ve\u0107 predstavlja najozbiljnijeg izaziva\u010da SNS-u. Na rezultate antire\u017eimskih snaga utica\u0107e i stepen izlaznosti onog dela bira\u010dkog tela koje je nezadovoljno stanjem u Srbiji, ali je sklonije glasa\u010dkoj \u201eapatiji\u201c nego tradicionalni glasa\u010di SNS.<\/p>\n\n\n\n

U celini, imaju\u0107i u vidu ukupno stanje povezano sa izbornim i medijskim uslovima, mo\u017ee se proceniti da \u0107e ve\u0107e iznena\u0111enje na narednim izborima biti ako Vu\u010di\u0107eva koalicija izgubi ve\u0107inu, nego ako je, \u010dak i sa tesnim rezultatom, obezbedi. Predstoje\u0107i izbori zato mo\u017eda ne\u0107e biti referendum o Vu\u010di\u0107evoj vlasti, ali bi mogli biti prvi izbori posle vi\u0161e godina koji \u0107e pokazati da njegova politi\u010dka dominacija vi\u0161e nije nesporna.<\/p>\n\n\n\n

Duboka polarizacija u dru\u0161tvu i nepoverenje dela stanovni\u0161tva u izborni proces pove\u0107avaju rizik od novih protesta i politi\u010dkih tenzija, naro\u010dito u slu\u010daju tesnog ili osporenog izbornog rezultata. Umesto smirivanja, naredni izbori bi mogli predstavljati samo novi korak u produ\u017eenoj politi\u010dkoj krizi u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/a> Parlamentarne opozicione stranke gra\u0111anske orijentacije su: Narodni pokret Srbije (M. Aleksi\u0107), Stranka slobode i pravde (D. Djilas), Zeleno levi front (M. Lazovi\u0107), Demokratska stranka (S. Milivojevi\u0107), Srbija centar \u2013 SRCE (Z. Pono\u0161), Pokret slobodnih gra\u0111ana (P. Grbovi\u0107), Ekolo\u0161ki ustanak (A. Jovanovi\u0107 \u2013 \u0106uta). Desnicu u NS \u010dine koalicija NADA (Novi DSS- M. Jovanovi\u0107 i Pokret za obnovu kraljevine \u2013 POKS).<\/p>\n\n\n\n

[2]<\/a> Ovoj grupaciji pridru\u017eio se i pokret \u201eSolidarnost\u201c Gorana Je\u0161i\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gra\u0111anska proevropska opozicija I pored poku\u0161aja tokom pro\u0161le i ove godine da se stranke gra\u0111anske opozicije u centru i na levici objedine u jednu predizbornu koaliciju, to se do sada nije ostvarilo[1]. U ovoj grupaciji postoje stranke koje su unapred najavile podr\u0161ku studentskoj listi, dok je ve\u0107ina najavila sopstveni izlazak na izbore u okviru koalicija…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":3347,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-3339","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3339"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3339"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3339\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3348,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3339\/revisions\/3348"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3347"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3339"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3339"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3339"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}