IIgor Radoji\u010di\u0107 je poznato politi\u010dko lice Republike Srpske. Nekada\u0161nji gradona\u010delnik Banjaluke i dugogodi\u0161nji Predsjednik Narodne skup\u0161tine Republike Srpske je nakon 20 godina, politi\u010dku karijeru zamijenio karijerom u privredi. Od 2022. godine je \u010dlan uprave regionalne IT korporacije Planet soft. Sve vrijeme njeguje kontakt sa mladima na Elektrotehni\u010dkom fakultetu u Banjaluci gdje, kao vi\u0161i asistent, pokriva predmete iz oblasti automatika, vje\u0161ta\u010dka inteligencija i robotika<\/em>. \u017deli da njegovi studenti ostanu u svojoj zemlji i da tu izgrade budu\u0107nost. Za to je potrebna aktivnija politika EU, tvrdi Radoji\u010di\u0107, koji smatra da EU do Balkana nema jasnu politi\u010dku odlu\u010dnost i poruku, \u0161to prati i nekoherentan pristup. Kako ka\u017ee, trenutni odnos i aktuelne inicijative EU ka na\u0161oj regiji nastaju pre svega iz \u017eelje da se smanji rizik za Evropu, a ne iz probudjene \u017eelje za ubrzanim integracijama. Igor Radoji\u010di\u0107 je \u010dlan Stru\u010dnog savjeta Foruma za evropski Balkan.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Politiku ste zamijenili za privredu, koliko \u010desto pomislite, kako bi poslovanje bilo lak\u0161e da je prostor Republike Srpske vi\u0161e integrisan u EU? I mali koraci se broje U politici je dovoljno obe\u0107anje, u privredi su potrebni rezultati<\/strong>\u010clan ste uprave jedne velike uspje\u0161ne regionalne kompanije, koliko je ta sredina druga\u010dija od politi\u010dke?<\/strong> Znanje neka ostane kod ku\u0107e<\/strong> Balkan je dio Evrope, a ne dvori\u0161te EU Odluka o ulasku u EU mora biti politi\u010dka i ne birokratska Ko u stvari vodi politiku na Balkanu? Srednjoro\u010dni napredak regiona je upitan, ako ostane van EU U\u00a0politi\u010dkom\u00a0diskursu\u00a0u\u00a0nekada\u00a0zara\u0107enim\u00a0dr\u017eavama\u00a0Balkana\u00a0se \u010desto\u00a0pominje pojam\u00a0pomirenja\u00a0(reconciliation),\u00a0koliko\u00a0je\u00a0pomirenje\u00a0premaVa\u0161em\u00a0mi\u0161ljenju\u00a0bitno\u00a0za\u00a0budu\u0107nost\u00a0regiona?\u00a0Jesu\u00a0li\u00a0to\u00a0samo\u00a0floskule ili\u00a0je\u00a0pomirenje\u00a0zaista\u00a0nu\u017eno\u00a0za\u00a0normalan\u00a0su\u017eivot?\u00a0I\u00a0naravno,\u00a0koliko je\u00a0realno\u00a0o\u010dekivati\u00a0pomirenje\u00a0u\u00a0vrijeme\u00a0trajanja\u00a0na\u0161ih\u00a0\u017eivota kada\u00a0 znamo\u00a0kako\u00a0funkcioni\u0161u\u00a0etno\u00a0nacionalne\u00a0politike\u00a0svih\u00a0naroda\u00a0u <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" IIgor Radoji\u010di\u0107 je poznato politi\u010dko lice Republike Srpske. Nekada\u0161nji gradona\u010delnik Banjaluke i dugogodi\u0161nji Predsjednik Narodne skup\u0161tine Republike Srpske je nakon 20 godina, politi\u010dku karijeru zamijenio karijerom u privredi. Od 2022. godine je \u010dlan uprave regionalne IT korporacije Planet soft. Sve vrijeme njeguje kontakt sa mladima na Elektrotehni\u010dkom fakultetu u Banjaluci gdje, kao vi\u0161i asistent, pokriva…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":245,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-453","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervju"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/453"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=453"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/453\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":525,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/453\/revisions\/525"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/245"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=453"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=453"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=453"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/strong>Nesumnjivo bi bilo lak\u0161e. S aspekta poslovanja \u2013 jedno veliko tr\u017ei\u0161te, bez zna\u010dajnih barijera, sa harmonizovanim propisima, je velika \u0161ansa. Sada, medjutim, u na\u0161oj regiji, imamo mnogo malih tr\u017ei\u0161ta, podijeljenih razli\u010ditim propisima i barijerama. Ko god posluje na prostoru Jugoisto\u010dne Evrope zna koliko problema pravi usitnjeno tr\u017ei\u0161te i grani\u010dne barijere. I koliku \u0161ansu daje Unija.<\/p>\n\n\n\n
<\/strong>Da li je to razlog da podr\u017eavate inicijativu Otvoren Balkan?<\/strong>
<\/em><\/strong>Veoma sam pozitivno raspolo\u017een prema svim inicijativama, uklju\u010duju\u0107i Otvoreni Balkan, koje za cilj imaju olak\u0161avanje \u017eivota obi\u010dnim gradjanima, slobodu kretanja i slobodu privredne razmjene u regionu. Sa neizvjesnim procesom evrointegracija, klju\u010d boljeg napretka zemalja regiona je u \u0161to ve\u0107em medjusobnom ekonomskom povezivanju i ukidanju nepotrebnih barijera u ekonomskoj razmjeni. Na sli\u010dnim idejama je nastajala i EU, uz sve ranije vjekovne animozitete medju pojedinim \u010dlanicama i nacijama. To bi trebao biti neki motiv i uzor\/vodilja za zemlje na\u0161e regije. Treba nam vi\u0161e, \u010dak i malih koraka, na konkretnom olak\u0161avanju poslovanja i kretanja gradjana medju zemljama regiona. Od re\u017eima prelazaka granice, priznavanja diploma i ste\u010denih zvanja (radi mobilnosti studenata i radne snage), do npr. jedinstvenih tagova ili aplikacija za naplatu na autoputu. Recimo sada, putuju\u0107i po Balkanu, morate nositi pun d\u017eep raznih aparata za uplate koje va\u017ee samo na nekom od autoputeva. To su mali, ali vrlo konkretni koraci, koji su nam neophodni. <\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n
<\/em><\/strong>Najbitnija razlika je da u ovom, privatnom i privrednom poslu zaista morate napraviti konkretne rezultate da biste uspje\u0161no poslovali. Dok je u politici mnogo virtuelnog, mnogo populizma, la\u017enih obe\u0107anja i danas sve vi\u0161e rijaliti pristupa. Takav pristup u politici \u010desto donosi glasove, ali ne stvara rezultat. Dok u privredi morate napraviti konkretan rezultat da biste nastavili da poslujete i rastete.<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n
Kakva je atmosfera na Univerzitetu gdje se susre\u0107ete sa mladima. Da li je i na tom fakultetu puno mladih koji \u017eele u inostranstvo?
<\/strong>Na\u017ealost, demografska situacija i odliv mladih iz zemlje i iz regije su tragi\u010dni. Na fakultete se upisuje sve manje studenata, a u nastavi je sve manje kvalifikovanih predava\u010da. Pad broja studenata i broja upisanih u prethodnoj deceniji u Republici Srpskoj i BiH je dramati\u010dan, skoro da se prepolovio. Tako da \u0107e naredne godine za visoko obrazovanje kod nas biti doslovno borba za pre\u017eivljavanje, a deficit kadra \u0107e se rapidno pove\u0107avati u na\u0161oj regiji. Ima\u0107emo veoma velike probleme sa nedostatkom kvalifikovane radne snage.
\u0160ta treba da se napravi da mladi ostanu tu, u Republici Srpskoj? Koji su danas aktuelni problemi u Republici Srpskoj?<\/strong>
<\/em><\/strong>Hroni\u010dno nedostaje politi\u010dka i institucionalna stabilnost, vladavina prava, fer uredjenje i fer konkurencija. Ako dru\u0161tvo ne daje \u0161ansu mladima da se kvalitetno \u0161koluju i posle toga se kvalitetno zaposle i \u017eive sa svojom porodicom, ako su u strahu od politi\u010dkih Ili \u010dak jo\u0161 gorih turbulencija i sukoba, bez \u0161anse da npr. rije\u0161e svoje stambeno pitanje – onda su \u0161anse za ostanak male. Naravno, daleko ve\u0107i zalogaj je obezbjedjenje institucionalne stabilnosti i mira, koji su preduslov za sve.
U kojim granama vidite komparativnu prednost?<\/strong>
<\/em><\/strong>Definitivno je to IT sektor koji mo\u017ee biti zamajac razvoja. Srbija je ve\u0107 odli\u010dan primjer za to, koliko je pove\u0107ano u\u010de\u0161\u0107e IT sektora u BDP i privredi, te koliko je pove\u0107ana lokalna zaposlenost. Velika prednost je npr. za IT stru\u010dnjake da mogu da \u017eive i rade na na\u0161im prostorima, da rade od ku\u0107e ili iz svoje zemlje, za visoke naknade, za kompanije bilo gdje u svijetu. U tome le\u017ei mo\u017eda mala komparativna prednost koju bi trebalo iskorititi.<\/p>\n\n\n\n
<\/strong>Bili ste aktivni u\u010desnik u politici dugi niz godina, po va\u0161em mi\u0161ljenju, \u0161to je presudno, da je EU izgubila interes za prostor Balkana? Koji je to bio odlu\u010duju\u0107i trenutak, ako ga je uop\u0161te bilo?
<\/strong>Mislim da je, primarno nakon prijema Bugarske i Rumunije, pa i Slovenije, a kasnije i Hrvatske, u EU preovladalo mi\u0161ljenje da su bitni procesi u Evropi zavr\u0161eni, zavr\u0161en hladni rat i su\u0161tinski promijenjen odnos snaga. Izgubljen je dublji realan interes za pro\u0161irenje, na ostale prostore Balkana. Vjerovatno se smatralo da je, tim talasima pro\u0161irenja, zatvoreno ju\u017eno i isto\u010dno krilo EU i NATO, te da je ostatak Balkana \u201cmanje va\u017ean\u201d. To je sasvim pogre\u0161na procjena i tek \u0107e se pokazati kao gre\u0161ka.
<\/em><\/strong>Koliko EU nosi odgovornost da je u protekle dvije decenije, kada govorimo o potencijalnom ulasku dr\u017eava Balkana u EU, sve ostalo na obe\u0107anjima?<\/strong>
<\/em><\/strong>Balkan je prirodna cjelina Evrope, \u0161to se ne smije zaboraviti. Niti \u0107e Balkan negdje oti\u0107i, niti ga mo\u017eete premjestiti, niti se mo\u017ee zanemariti. Danas, medjutim, \u010desto imamo osje\u0107aj da dio zemalja EU na nas gleda kao na druga\u010diju geopoliti\u010dku cjelinu, u najboljem slu\u010daju kao na neko dvori\u0161te Evrope. EU ne pokazuje stvarnu posve\u0107enost Balkanu, nema jasne politi\u010dke odlu\u010dnosti. Balkanu se EU vra\u0107a tek kod izbijanja lokalnih, regionalnih ili globalnih kriza, od migrantskih do rata u Ukrajini. I tada se poku\u0161ava tek gasiti po\u017ear i minimizirati \u0161teta i rizici po EU. Euroentuzijazam u regionu rapidno opada i procesi evrointegracija, s obe strane, mogu biti zna\u010dajno ugro\u017eeni.<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n
<\/strong>Iz EU sti\u017eu pojednostavljeni komentari, da je za ulazak u Uniju potrebno napraviti doma\u0107i zadatak kod ku\u0107e. Kako komentari\u0161ete trenutni nedostatak jasnijih poruka iz EU? Nejasan polo\u017eaj zemalja u regionu udaljava te zemlje od EU i poja\u010dava unutra\u0161nje konflikte, koliko ste saglasni sa tom tezom?
<\/strong>Kristalno je jasno da postoji nedostatak politi\u010dke volje za novo pro\u0161irenje unutar EU. A onda se to pakuje i \u0161ablonizuje kroz nizove poglavlja birokratskih procesa \/uslova prema zemljama na\u0161e regije, koji mogu trajati decenijama i, doslovno, nemaju kraja. Ljestvica se stalno pomjera. To je odli\u010dna isprika (neispunjavanje standarda) da nema novih \u010dlanica. Naravno, i zemlje regiona pokazuju dosta unutra\u0161njih slabosti, ali, su\u0161tinski, EU nema stvarne volje za pro\u0161irenje na ostatak Balkana.
U kojem smislu je Balkan va\u017ean EU?
<\/strong>Raspad Jugoslavije kreirao je hroni\u010dno nestabilnu zonu, \u010diji kapacitet opasnosti po region i Evropu je, na\u017ealost, zna\u010dajan. Kao \u0161to se sukob s istoka Evrope, iz Ukrajine veoma osjeti, prvo u susjednim zemljama, ali i \u0161irom Evrope, tako bi se i svaka ve\u0107a napetost i \u017eari\u0161te na Balkanu neminovno osjetilo i u zemljama EU. I, naravno, jo\u0161 jednom da ponovim \u2013 Balkan je dio Evrope i ne mo\u017ee se neprirodno isklju\u010diti iz procesa u Evropi.
Politika je vi\u0161e od birokracije
<\/strong>Odluka o pro\u0161irenju zna\u010di ne smije biti birokratska kako se to sada \u010dini?
<\/strong>Svima nam je savr\u0161eno jasno da EU treba, pre svega, donijeti politi\u010dke odluke o pro\u0161irenju. Sjeverna Makedonija je npr. donijela jako bolne odluke, a zauzvrat je vrlo malo napredovala ka EU, \u010dak je dobila nove te\u0161ke politi\u010dke uslove, dok je Ukrajina, zahva\u0107ena ratom, odjednom dobila sna\u017ean podsticaj i korak napred na formalnom putu ka evropskim integracijama. I svima je jasno da je rije\u010d o geopoliti\u010dkim odlukama, a ne pukom birokratskom procesu.
Da je slika prikazana kao crno bijela, pokazuje i stanje u dr\u017eavama Balkana?
<\/strong>Naravno, i zemlje Balkana boluju od mnogo te\u0161kih bolesti, koje se sporo i te\u0161ko lije\u010de, ali im ne\u0107e biti nimalo bolje ako su dugoro\u010dno van EU. Zarobljene su svojim mnogobrojnim unutra\u0161njim i regionalnim problemima, kompleksno\u0161\u0107u pojedina\u010dnih sistema i regije u cjelini, te stvarnom, unutra\u0161njom nemogu\u0107no\u0161\u0107u konstantnog brzog napretka u birokratskim pregovorima s EU. Ali, \u201cevropska\u201d strana mora gurati cio proces mnogo iskrenije, odlu\u010dnije i br\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
<\/strong>Koliko je po va\u0161em mi\u0161ljenju EU iskrena u vezi pomaganja dr\u017eavama Balkana ili je ta politika mo\u017eda u funkciji zadr\u017eavanja uticaja Rusije, Kine posledi\u010dno isto SAD-a?
<\/strong>Geopoliti\u010dki odnosi i odnosi u Evropi i regiji dobijaju nove obrise, de\u0161ava se globalno preslagivanje u \u201cigrama\u201d i zonama mo\u0107i i uticaja, i sad je Balkan opet \u0161ire zanimljivo podru\u010dje. EU se malo intenzivnije vra\u0107a na Balkan, ali i dalje nema jasne politi\u010dke odlu\u010dnosti i poruke, kao ni koherentnog pristupa. Sve mi vi\u0161e izgleda kao vatrogasac koji je prili\u010dno umoran i bez dovoljno opreme, dok su druge ekipe ve\u0107 na terenu i prisustvo drugih regionalnih i globalnih sila ve\u0107 je veoma zna\u010dajno.
Da li mo\u017eemo govoriti o nekoj zvani\u010dnoj evropskoj politici, ako znamo da se unutar EU razvijaju razli\u010diti stavovi I neslaganja i u vezi drugih tema?
<\/strong>\u201cJedinstvena\u201d evropska politika ka Balkanu je vrlo na\u010delna i maglovita. Jasno je da \u010dlanice EU koje su bli\u017ee regiji, od Italije, Austrije, Madjarske do Gr\u010dke pokazuju znatno ve\u0107i interes i entuzijazam za prijem balkanskih zemalja u EU, dok je politi\u010dki \u201cSjever\u201d EU mnogo hladniji i dr\u017ei mnogo rezervi prema Balkanu. Takodje, neke \u010dlanice EU, kao \u0161to Hrvatska ili Bugarska, ve\u0107 demonstriraju niz mehanizama ko\u010denja svojih kom\u0161ija – kandidata za EU. Konstantno se zaboravljaju istorijska iskustva da su za\u010deci ili zna\u010dajni elementi svjetskih sukoba nastajali ili bili vezani ba\u0161 za Balkan i da ovaj \u201cmeki stomak\u201d Evrope je jako zapaljivo podru\u010dje, koje, ako nije integrisano u EU, predstavlja daleko ve\u0107u opasnost po \u010ditavu Evropu. Primjer Ukrajine, kojoj su, zbog rata, odjednom ubrzani integracijski procesi ka EU, jo\u0161 jednom \u0161alje poruku u zemlje Balkana da, za na\u0161u regiju, nema jasne i \u010dvrste politi\u010dke volje za uklju\u010divanje u EU.
Godinama ste bili aktivni u\u010desnik politi\u010dke scene Republike Srpske, koji bi to bili propusti, koji su mo\u017eda, iz dana\u0161nje perspektive bili napravljeni? Da li vam je za neke poteze konkretno \u017eao?
<\/strong>Bojim se da je BiH dugoro\u010dno zarobljeno dru\u0161tvo. Ne postoji jedinstven cilj ni vizija. Jo\u0161 pre 15 godina na jednom predavanju u Bratislavi izlagao sam na temu \u201cZaklju\u010dani u pro\u0161losti, bojazni za budu\u0107nost\u201d. Sve \u0161to se u medjuvremenu de\u0161avalo i de\u0161ava na politi\u010dkoj sceni samo u\u010dvr\u0161\u0107uje tu tezu. Mijenjaju se politi\u010dke elite na vlasti, i politi\u010dke partije, ljevica i desnica, ali globalni diskurs i pitanja unutra\u0161njih su\u0161tinskih razlika ostaju. Povremeno naidju subjekti vi\u0161e spremni na dogovor, koje vrlo brzo zamijeni tvrda i populisti\u010dka opcija koja nagla\u0161ava razlike. Doma\u0107i faktori vi\u0161e su okupirani lokalnim raspravama i krizama, nego su\u0161tinskim napretkom. \u017dao mi je \u0161to je medjunarodna zajednica (\u0161to je eufemizam za danas ve\u0107 vi\u0161e razli\u010ditih pristupa unutra\u0161njim odnosima u BIH) kompromitovala mnoge ideje i napore, kao rezultat lobisti\u010dkih nastojanja pojednih unutra\u0161njih ili stranih krugova. U doma\u0107oj javnosti hroni\u010dno nedostaje svje\u017eih ideja, politi\u010dke hrabrosti i vizije i jasnog ekonomskog koncepta, pa nema ni stvarnog napretka. U stanovni\u0161tvu postoji sna\u017ean osje\u0107aj stagnacije i nedostatka nade u bolju budu\u0107nost. Dominira politika sopstvenih partikularnih interesa i nerje\u0161avanja nagomilanih problema. <\/strong><\/p>\n\n\n\n
<\/strong>Kako vidite ovaj prostor kroz 5, 10 godina?
<\/strong>U kontekstu op\u0161te preraspodjele mo\u0107i i uticaja, vidim ga kao veoma turbulentan prostor, izlo\u017een sna\u017enim i suprotstavljenim vanjskim politi\u010dkim i bezbjednosnim uticajima, sa nagla\u0161enim unutra\u0161njim podjelama i kompleksnostima. Naro\u010dite promjene donije\u0107e zabrinjavaju\u0107a demografska slika. Veliki odliv radne snage i kvalitetnih, mladih kadrova, pra\u017enjenje cijelih gradova i regija, potreba za uvozom radne snage, pa i mogu\u0107no\u0161\u0107u doseljavanja novog stanovni\u0161tva, odnekud s Istoka. Ekonomije regiona su krhke, zna\u010dajno zaostaju za EU i, ako ne u\u010dine regionalne korake, na unutra\u0161njem povezivanju regionalnih veza i slobode tr\u017ei\u0161ta i ukidanja barijera, bi\u0107e jo\u0161 vi\u0161e podlo\u017een krizama i sporijem rastu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
regionu?
<\/strong>Pomirenje u regionu ide sporo, to nije linearan process i \u010desto se vra\u0107a unazad. Neki medjudr\u017eavni odnosi u regionu, pa onda i medjunacionalni, danas su lo\u0161iji nego pre deset godina. Mislim da se mnogo mo\u017ee u\u010diniti na pomirenju kroz normalan razvoj svake od zemalja i kroz saradnju zemalja u regionu, malim konkretnim koracima, kroz interakciju s EU i okru\u017eenjem, \u00a0popravljanjem ekonomskog stanja zemalja i integracijama u razvijeni svijet, kako ekonomski, tako i politi\u010dki, ali i ve\u0107im otvaranjem i obrazovnom razmjenom, mobilno\u0161\u0107u mladih koji bi bolje upoznali okru\u017eenje.<\/p>\n\n\n\n