{"id":617,"date":"2023-05-29T13:12:30","date_gmt":"2023-05-29T13:12:30","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=617"},"modified":"2023-05-29T13:12:30","modified_gmt":"2023-05-29T13:12:30","slug":"ucesnici-okroglog-stola-foruma-za-evropski-balkan-u-debati-o-aktuelnem-odnosu-eu-do-drzava-regiona","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2023\/05\/29\/ucesnici-okroglog-stola-foruma-za-evropski-balkan-u-debati-o-aktuelnem-odnosu-eu-do-drzava-regiona\/","title":{"rendered":"U\u010desnici okroglog stola Foruma za evropski Balkan u debati o aktuelnem odnosu EU do dr\u017eava regiona:"},"content":{"rendered":"\n\n\n

EVROPSKA BUDU\u0106NOST BALKANA SE ODLU\u010cUJE U BAHMUTU<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Zapadni Balkan mu\u010di cijeli niz hroni\u010dnih problema koji su svima odavno poznati, i mada izgleda da bi \u010dlanstvo u Evropskoj uniji moglo izlije\u010diti veliku ve\u0107inu ovih problema, i uprkos novoprobu\u0111enom interesu Zapada za Balkan, \u010dini se da evropske integracije regiona ostaju prazna fraza. \u0160to bi Unija mogla da uradi da kona\u010dno do\u0111e do integracije Balkana, koja joj je obe\u0107ana jo\u0161 prije dve decenije, u Ljubljani su razgovarali stru\u010dnjaci iz regije, gosti Foruma za evropski Balkan.
<\/em>\u00bbZa razliku od ve\u0107ine drugih sli\u010dnih foruma, na kojima se raspravlja o tome \u0161to zemlje tzv. Zapadnog Balkana treba da u\u010dine da se pribli\u017ee EU, nas zanima \u0161to EU radi pogre\u0161no u odnosu na na\u0161 region, da nema realne volje i napretka u smjeru evropskih reformi<\/em>\u00ab – ka\u017ee ustanovitelj Foruma za evropski Balkan (FEB) Mitja Mo\u010dnik, ambasador iz Slovenije. <\/a><\/em><\/p>\n\n\n\n

Josip Juratovi\u0107, poslanik u njema\u010dkom parlamentu i izvje\u0161ta\u010d sa podro\u010dja Balkana<\/strong>, Sloveniju i Hrvatsku vidi kao partnere, koji igraju ulogu mosta izme\u0111u balkanskih dr\u017eava i Unije, i koje bi mogle pomo\u0107i \u0161to br\u017eoj integraciji tog dijela Evrope u Uniju. \u00bbSve od solunskog sporazuma, dakle ve\u0107 20 godina, neprestano slu\u0161amo o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, to je jednostavno nedopustivo\u00ab <\/em>upozorava Juratovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Kako olak\u0161ati \u017eivot u \u010dekaonici EU<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Igor Radoji\u010di\u0107, biznismen, biv\u0161i gradona\u010delnik Banjaluke i biv\u0161i predsjednik Skup\u0161tine Republike Srpske,<\/strong> ukazuje na pitanje koje nakon vi\u0161egodi\u0161njih praznih obe\u0107anja zvu\u010di pomalo \u010dudno: da li dr\u017eave \u010dlanice EU zaista \u017eele pro\u0161irenje na ostatak Balkana, koji jo\u0161 nije dio Unije? On se odmah nakon toga zapitao: \u00bbda li zaista postoji iskrena spremnost i volja u radu politi\u010dkih elita i bira\u010da da ove zemlje postanu \u010dlanice Evropske unije<\/em>?\u00ab<\/p>\n\n\n\n

\u00bbU engleskom jeziku se ustalio termin balkanizacija, koji je prvenstveno negativan i ozna\u010dava fragmentaciju i <\/em>posva\u0111ane susjede. Svakako, zna\u010dajan dio evropskih politi\u010dkih elita ne \u017eeli <\/em>posva\u0111ane susjede u svom dru\u0161tvu<\/em>\u00ab, rekao je Radoji\u010di\u0107. Nakon \u0161to je Unija predugo ostavila region po strani, tek ratom u Ukrajini i zabrinuto\u0161\u0107u za stabilnost Evrope ponovo se pove\u0107ao interes EU za Zapadni Balkan. \u00bbAko smo stalno <\/em>dio administrativnih i birokratskih procedura, gdje se ljestvica zahtjeva stalno pove\u0107ava i stalno se dodaju novi politi\u010dki uslovi, te\u0161ko da \u0107e integracija napredovati. Mora postojati politi\u010dka strate\u0161ka volja za<\/em> pro\u0161irenjem. Te volje za sada nema, a bojim se da \u0107e se ta volja, na\u017ealost, pokazati samo ako budemo u jo\u0161 ve\u0107oj krizi<\/em>\u00ab, upozorava Radoji\u010di\u0107. <\/em><\/em><\/p>\n\n\n\n

Zef Mazi, penzionisani albanski diplomata<\/strong> i do pro\u0161le godine vo\u0111a albanskih pregovara\u010da za ulazak u Evropsku uniju, upozorava da u svjetlu evropskih napora balkanskih zemalja, Unija ima i niz svojih problema. \u201eEU odla\u017ee integraciju balkanskih zemalja vi\u0161e od 20 godina. Moramo zaustaviti sljede\u0107e neodre\u0111eno odlaganje. Naravno, mo\u017eemo vidjeti razli\u010dite poglede razli\u010ditih evropskih zemalja na region. Na ove stavove uti\u010du razli\u010diti faktori, ali sam uvjeren da EU mora da po\u010dne strate\u0161ki da gleda na balkanske zemlje. Ovakav strate\u0161ki pogled na balkanske zemlje nismo vidjeli u posljednjih vi\u0161e od 20 godina\u201c,<\/em> upozorava Mazi.<\/p>\n\n\n\n

Prostor koji EU zanemaruje zauzimaju Rusi i Kinezi<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ministar evropskih poslova i glavni pregovara\u010d Sjeverne Makedonije sa Evropskom unijom Bojan Mari\u010di\u0107 <\/strong>rekao je da evropska politika pro\u0161irenja ne funkcioni\u0161e dobro. <\/em>Evropske reforme ne funkcioni\u0161u bez jasne perspektive da \u0107e do\u0107i do evropskih integracija. „Da smo mogli sami da sprovedemo te reforme, bez jasnog krajnjeg cilja, odnosno ulaska u EU, ve\u0107 bismo to uradili“, odgovara Mari\u010di\u0107 na prigovore pojedinih evropskih diplomata koji ga tje\u0161e da Makedonci prije svega te reforme sprovode zbog sebe i tek onda zbog ulaska u EU.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Makedonskom dru\u0161tvu je potrebna jasna evropska perspektiva. \u00bbMo\u017eemo izvesti bolne promjene samo ako imamo jasnu budu\u0107nost pred sobom, kada budemo znali kada mo\u017eemo o\u010dekivati \u200b\u200bulazak u EU. Ako me pitate ko je danas prvi u redu za ulazak u EU, rekao bih Ukrajina\u00ab, rekao je Mari\u010di\u0107. Kako mu je nedavno rekao jedan od zapadnih ambasadora u Pri\u0161tini, budu\u0107nost evropskih integracija Zapadnog Balkana odlu\u010duje se na rati\u0161tu u Bahmutu. \u00bbZa\u0161to su nam onda uop\u0161te potrebne reforme? Idemo da se borimo u Bahmutu, ako je ovo bojno polje za na\u0161e evropske integracije<\/em>\u00ab, rekao je Mari\u010di\u0107 i ponosno naveo \u0161ta je njegova zemlja u\u010dinila da podr\u017ei Ukrajinu u ratu sa Rusijom, jer je tako ispravno.<\/p>\n\n\n\n

Akceleratori ili inhibitori demokratskih procesa?<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Crna Gora, koja se smatra zemljom koja je me\u0111u kandidatima sa Balkana pre\u0161la najve\u0107i dio puta ka evropskim integracijama, \u010desto je dobijala kritike da nije do\u017eivjela pravu tranziciju vlasti, kao \u0161to se to de\u0161avalo u drugim zemljama. To su do\u017eivjeli na parlamentarnim izborima 2020. godine, kada je partija Mila \u0110ukanovi\u0107a morala da preda vlast opoziciji, isti\u010de crnogorski profesor politi\u010dkih nauka Zlatko Vujovi\u0107 <\/strong>te retori\u010dki postavlja pitanje \u0161ta je sa nastojanjem njegove zemlje da u\u0111e u EU nakon promjene vlasti.<\/p>\n\n\n\n

\u00bbPosljednje vrijeme mo\u017ee se  re\u0107i da postoji dezorijentacija politi\u010dkih elita i bira\u010da, ali i na\u0161ih zapadnih partnera, kako SAD tako i EU. Kada vidimo, na primjer, primjer Sjeverne Makedonije, \u010dini se da nije va\u017eno \u0161ta ste uradili da biste dostigli evropske standarde, ako svaka dr\u017eava mo\u017ee da vam postavlja nove uslove na svoj na\u010din. Tako su evropski procesi postali trivijalni i umjesto da bude akcelerator demokratskih procesa rade u suprotnom smjeru<\/em>\u201c, smatra Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Neefikasnost politike ekspanzije \u0161teti dr\u017eavama<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nakon dvije decenije govora \u00a0o budu\u0107nosti Evrope, svaki gra\u0111anin Balkana mo\u017ee da govori o svom drugorazrednom statusu u Evropskoj uniji: u dugom redu na granici, ili u redu za grani\u010dnu kontrolu na evropskim aerodromima – ovom parabolom Du\u0161ko Lopandi\u0107, dugogodi\u0161nji srpski diplomata i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu<\/strong>, poku\u0161ao je da opi\u0161e koliko su prazne pri\u010de o \u0161irenju Unije. Iako je Evropa u ratu i geopoliti\u010dka situacija se okrenula naglava\u010dke, mi i dalje pri\u010damo o \u0161irenju Evrope, vi\u0161e nego ikada prije. Uprkos vidljivim promjenama na bolje, Lopandi\u0107 za nedostatak inovativnosti krivi evropsku politiku pro\u0161irenja. \u00bbKada je u pitanju na\u0161 region, vidimo da podr\u0161ka evropskom \u0161irenju varira od zemlje do zemlje, a najmanja je upravo u Srbiji. Ve\u0107 du\u017ee vrijeme je u konstantnom padu i sada je, po mom mi\u0161ljenju, ve\u0107 ispod 44 posto<\/em>\u00ab, ka\u017ee Lopandi\u0107. On je kao va\u017eno pitanje sa kojim moraju da se suo\u010de i kreatori ekspanzionisti\u010dke politike u Briselu istakao iseljavanje ljudi iz regiona. Danas Srbija ima pola miliona stanovnika manje nego prije deset godina. Osim toga, problem je i u neefikasnosti evropske politike pro\u0161irenja, koja jedva da daje opipljive rezultate. \u00bbImamo zemlju u kojoj se kriza produbljuje. Danas imamo zemlju u kojoj je konfrontacija sve ve\u0107a iu kojoj se suo\u010davamo sa mnogim unutra\u0161njim opasnostima. Postoje neka kreativna rje\u0161enja koja bi eventualno mogla ubrzati pro\u0161irenje i volio bih da Unija bude inovativnija u tim politikama<\/em>\u00ab, rekao je Lopandi\u0107, koji je, uprkos brojnim zabrinutostima, svoje vi\u0111enje EU ocijenio optimisti\u010dnim.<\/p>\n\n\n\n

Paneliste Foruma za evropski Balkan primio je i gradona\u010delnik Ljubljane Zoran Jankovi\u0107, koji je podr\u017eao inicijativu Foruma za evropski Balkan te dodao da u EU nije sve med i mlijeko ali je najbolje mogu\u0107e mjesto za dr\u017eave Balkana.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

EVROPSKA BUDU\u0106NOST BALKANA SE ODLU\u010cUJE U BAHMUTU Zapadni Balkan mu\u010di cijeli niz hroni\u010dnih problema koji su svima odavno poznati, i mada izgleda da bi \u010dlanstvo u Evropskoj uniji moglo izlije\u010diti veliku ve\u0107inu ovih problema, i uprkos novoprobu\u0111enom interesu Zapada za Balkan, \u010dini se da evropske integracije regiona ostaju prazna fraza. \u0160to bi Unija mogla da…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":618,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-617","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dogodki"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/617"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=617"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/617\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":634,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/617\/revisions\/634"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/618"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=617"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=617"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=617"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}