{"id":831,"date":"2023-07-05T07:22:50","date_gmt":"2023-07-05T07:22:50","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=831"},"modified":"2024-02-12T04:42:57","modified_gmt":"2024-02-12T04:42:57","slug":"831","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2023\/07\/05\/831\/","title":{"rendered":"Kuda ide Srbija? Novi porast napetosti na Kosovu"},"content":{"rendered":"\n
Autor \u010dlanka: Prof dr. Du\u0161ko Lopandi\u0107, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji:<\/strong><\/pre>\n\n\n\n
Ako stanje u privredi predstavlja \u201cjezi\u010dak na vagi\u201d od kog zavisi popularnost vlasti, kosovska tema je uvek bila posebno osetljivo i u javnosti visoko emotivno pitanje, koje istovremeno ima i destabilizuju\u0107i kapacitet, u na\u010delu te\u0161ko je re\u0161ivo, ali je na\u010din njegovog re\u0161avanja bitan za odr\u017eavanje me\u0111unardnog polo\u017eaja i unutra\u0161nje stabilnosti zemlj<\/pre>\n\n\n\n
Isiljen sporazum nije dao rezultate<\/strong><\/pre>\n\n\n\n
Sa izbijanjem ukrajinskog rata, geopoliti\u010dko stanje u Evropi uticalo je na obnovljene napore SAD i \u010dlanica EU, da nakon godina stagnacije podstaknu napredak \u201cdijaloga\u201d izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine, kako bi rezultati na ovom planu predupredili  mogu\u0107u destabilizaciju prostora Zapadnog Balkana. Tako je, uz pritiske iz Va\u0161ingtona i glavnih gradova nekih dr\u017eava EU u februaru 2023. godine usvojen tzv. \u201cfrancusko-nema\u010dki\u201d (ili evropski) plan: sporazum o normalizaciji odnosa izme\u0111u Srbije i Kosova, koji je dopunjen aneksom dogovorenim u Ohridu u martu 2023. godine. Sporazumom se, izme\u0111u ostalog uzajamno priznaju nacionalna dokumenta (poput paso\u0161a i automobilskih tablica), Srbija se obavezuje da ne\u0107e spre\u010davati ulazak Kosova u me\u0111unarodne organizacije, bi\u0107e uspostavljene \u201cstalne misije\u201d u glavnim gradovima strana, dok se Kosovo obavezalo da \u0107e obezbediti \u201csamoupravu\u201d srpske zajednice, kao i visok nivo za\u0161tite Srpske pravoslavne crkve i srpskog nacionalnog i verskog nasle\u0111a na svojoj teritoriji.   <\/p>\n\n\n\n
Vlada A. Kurtija predmet kritike i od strane saveznika<\/strong><\/pre>\n\n\n\n
Sporazum o normalizaciji, koje dve strane nisu potpisale nego su ga usmeno prihvatile i koji im je prakti\u010dno bio nametnut, nije me\u0111utim vodio ka smirivanju napetosti. Umesto toga, do\u0161lo je do nove serije incidenata na severu Kosova gde Srbi predstavljaju ve\u0107inu stanovni\u0161tva. Zbog odlaganja uspostavljanja \u201cZajednice srpskih op\u0161tina\u201d i agresivnog raspore\u0111ivanja kosovske \u017eandarmerije na severu, srpski predstavnici su se povukli iz institucija Kosova (policija, sudstvo i administracija). Osim toga Srbi su bojkotovali lokalne izbore u \u010detiri severne op\u0161tine koje je vlada u Pri\u0161tini ipak organizovala. Poku\u0161aji nasilnog nametanja od strane Pri\u0161tine predsednika op\u0161tina izabranih sa 1-3% registrovanih bira\u010da, doveli su do novih sukoba sa srpskom zajednicom i napetosti koje nisu uminule ni nakon raspore\u0111ivanja trupa KFOR-a na severu. Vrlo nefleksibilna nacionalisti\u010dka vlada A. Kurtija postala je i predmet kritike i od strane najbli\u017eih saveznika, poput SAD i predstavnika EU, \u0161to je svojevrsna premijera u kontekstu re\u0161avanja kosovskog pitanja. Hap\u0161enje tri kosovska policajca od strane srpske policije blizu pograni\u010dne\/administrativne linije predstavljalo je dodatni povod za uzajamno optu\u017eivanje. Predlozi EU o \u201cdeeskalaciji\u201d situacije do sada nisu dali rezultate.  <\/p>\n\n\n\n
Kosovsko pitanje  - gordijev \u010dvor srpske politike<\/strong><\/pre>\n\n\n\n
Ovi nemiri i napetosti donekle su omogu\u0107ile Aleksandru Vu\u010di\u0107u da zaustavi eroziju svoje podr\u0161ke u Srbiji, posebno kada su u pitanju napadi od strane tvrde desnice koja predsednika neprestano optu\u017euje za popustljivost, \u201cizdaju nacionalnih interesa\u201d i kr\u0161enje ustavnih ovla\u0161\u0107enja.<\/p>\n\n\n\n
 Posmatrano iz sada\u0161njeg konteksta, kosovsko pitanje ostaje svojevrsni gordijev \u010dvor srpske politike. Za sada se na srpskoj politi\u010dkoj sceni ne nazire kredibilna politi\u010dka alternativa Vu\u010di\u0107evoj \u201ckonstruktivnosti\u201d u ovoj oblasti, \u0161to mu, i pored kritika njegove interne politike, i dalje obezbe\u0111uje poziciju \u201cnezaobilaznog sagovornika\u201d sa zapadnim predstavnicima. Vu\u010di\u0107 se i dalje smatra jedinim politi\u010darem na politi\u010dkoj sceni Srbije koji je u poziciji da eventualno \u201cisporu\u010di\u201d sve preduzete obaveze u kontekstu re\u0161avanja kosovskog pitanja i da istovoremeno odr\u017ei kakvu-takvu krhku stabilnost u zemlji kao i u regionu.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111unarodni odnosi i proces evropske integracije Srbije<\/strong><\/pre>\n\n\n\n
Pitanje nere\u0161enih odnosa sa Kosovom direktno uti\u010de, kako na unutra\u0161nju politi\u010dku situaciju tako i na spoljnu politiku Beograda, koji i uslovima rata u Ukrajini i dalje nastoji da nastavi sa ‘\u017eongliranjem’ (ili ‘vrludanjem’ kako je to predsednik Vu\u010di\u0107 definisao izme\u0111u Moskve, Pekinga i zapadnih centara mo\u0107i. Imaju\u0107i u vidu da su glavni ciljevi Va\u0161ingtona i Brisela o\u010duvanje stabilnosti i mira u regionu Zapadnog Balkana, \u0161to podrazumeva i smanjivanje ruskog uticaja na pojedine zemlje, Vu\u010di\u0107 nastavlja da igra ulogu konstruktivnog i relativno pouzdanog partnera. Bez obzira \u0161to izbegava da primeni sankcije EU prema Rusiji, on s druge strane povremeno \u010dini zna\u010dajnije gestove u formi, na primer, izvoza municije u Ukrajinu ili u\u010de\u0161\u0107a na zajedni\u010dkim vojnim manevrima sa NATO.<\/p>\n\n\n\n
Pristupni pregovori u \u0107orsokaku<\/strong>\n\nIpak, pitanje nepridru\u017eivanja spoljnoj politici EU prema Rusiji postalo je glavni razlog fakti\u010dke stagnacije u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, koja od 2021. godine nije vi\u0161e otvorila nijedan pregovara\u010dki klaster (odnosno poglavlje). Uz ovo, mali napredak u unutra\u0161njim reformama (odnosno prakti\u010dno nazadovanje u oblastima kao \u0161to su, izmedju ostalog, stanje medijskih sloboda ili borba protiv korupcije) ne daju nadu da bi, i pod uslovom napretka u dijalogu sa Pri\u0161tinom, Srbija sa Vu\u010di\u0107em mogla da napravi ozbiljniji napredak u pristupnim pregovorima<\/a><\/pre>\n\n\n\n
Unija mora otvoriti vrata dr\u017eavama kandidatkinjami za \u010dlanstvo<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Iako je pod uticajem kandidatura za \u010dlanstvo u EU Ukrajine i Moldavije proces pro\u0161irenja postao politi\u010dki relevantniji i realniji, Unija jo\u0161 uvek ne pokazuje dovoljnu spremnost da u bli\u017eoj budu\u0107nosti otvori vrata kandidatima za \u010dlanstvo. Ova \u010dinjenica u izvesnoj meri smanjuje sposobnost uticaja Unije i na neka od pitanja koja su u njenoj direktnoj ingerenciji, kao \u0161to je posredovanje u dijalogu Beograd-Pri\u0161tina ili njena tzv. \u201cmo\u0107 transformativnog uticaja\u201d na reforme u dr\u017eavama Zapadnog Balkana. Nasuprot tome, evroskepticizam se zna\u010dajno \u0161iri u javnom mnjenju, ne samo Srbije, ve\u0107 i nekih drugih dr\u017eava u regionu, poput Severne Makedonije.<\/a><\/p>\n\n\n\n
U zaklju\u010dku<\/strong>, mo\u017eemo konstatovati da srpski predsednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 nastavlja da \u017eonglira na \u017eici unutra\u0161nje i spoljne politike \u2013 ste\u0161njen izme\u0111u porasta unutra\u0161njeg nezadovoljstva, spoljnopoliti\u010dkih pritisaka i porasta napetosti na Kosovu. Stoga ovo \u017eongliranje postaje sve nesigurnije i, sve sklonije mogu\u0107im \u201cnezgodama\u201d, odnosno padovima. Kratkoro\u010dno, \u017eongler nastavlja da se uz te\u0161ko\u0107e odr\u017eava na \u017eici. Ipak pojava nekog novog \u201ccrnog labuda\u201d u srpskoj politici nije isklju\u010dena.   <\/a><\/p>\n\n\n\n
 21. juni 2023. godine                                                             prof dr. Du\u0161ko Lopandi\u0107<\/p>\n\n\n\n
                                                                                    Podpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Autor \u010dlanka: Prof dr. Du\u0161ko Lopandi\u0107, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji: Ako stanje u privredi predstavlja \u201cjezi\u010dak na vagi\u201d od kog zavisi popularnost vlasti, kosovska tema je uvek bila posebno osetljivo i u javnosti visoko emotivno pitanje, koje istovremeno ima i destabilizuju\u0107i kapacitet, u na\u010delu te\u0161ko je re\u0161ivo, ali je na\u010din njegovog re\u0161avanja bitan za…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-831","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/831"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=831"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/831\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1842,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/831\/revisions\/1842"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=831"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=831"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=831"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}