{"id":971,"date":"2023-08-16T09:33:26","date_gmt":"2023-08-16T09:33:26","guid":{"rendered":"https:\/\/feb.si\/me\/?p=971"},"modified":"2023-08-17T10:52:44","modified_gmt":"2023-08-17T10:52:44","slug":"dr-boris-varga-svi-srbi-na-balkanu-bi-stvarno-trebalo-da-budu-u-jednoj-drzavi-u-eu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/feb.si\/me\/blog\/2023\/08\/16\/dr-boris-varga-svi-srbi-na-balkanu-bi-stvarno-trebalo-da-budu-u-jednoj-drzavi-u-eu\/","title":{"rendered":"Dr. Boris Varga: Svi Srbi na Balkanu bi stvarno trebalo da budu u jednoj dr\u017eavi – u EU"},"content":{"rendered":"\n
\"\"
Dr Boris Varga je politikolog i novinar. Magistrirao je me\u0111unarodno novinarstvo u Lavovu (Ukrajina) i doktorirao na savremenim politi\u010dkim sistemima na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu. Sfera njegovih interesovanja su tranzicije biv\u0161ih socijalisti\u010dkih republika evroazijskog regiona. <\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Godinama pratite de\u0161avanja na Balkanu kroz prizmu ruskog uticaja, kakva je zaista mo\u0107 Rusije u dr\u017eavama Zapadnog Balkana prije svega u Srbiji? Kako se on manifestuje?<\/strong>
Rusija ima odre\u0111enu shemu kako da svojim uticajem druge dr\u017eave pretvara u svoje takozvane guberije<\/em>. Iako je Rusija godinama stvarala osnovu bli\u017eeg vezivanja Srbije za sebe, rat u Ukrajini je za kratko vreme obustavio mnoge aktivnosti.
U vojnom smislu<\/strong>, Srbija je od 2013. godine posmatra\u010d u Parlamentarnoj skup\u0161tini Organizacije dogovara o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), vojne asocijacije koju predvodi Moskva. Srbija je sve do rata svake godine imala vojne ve\u017ebe sa Rusijom i \u010dlanicama ODKB-a, \u0161to je nakon izbijanja rata u Ukrajini obustavljeno. U energetskom smislu<\/strong>, Srbija je bila jedina dr\u017eava u regionu koja se u potpunosti oslanjala na ruski energetski lobi. Pro\u0161le godine je na tom planu napravljena alternativa, pre svega \u0161to se ti\u010de gasa. I u institucionalnom smislu<\/strong>, Rusija je po uzoru na biv\u0161e sovjetske republike po\u010dela sve vi\u0161e za sebe da ve\u017ee Srbiju. Pre tri godine pri Ministarstvu odbrane Republike Srbije formirana je stalna ruska vojna diplomatska misija. U Ni\u0161u vi\u0161e godina funkcioni\u0161e zajedni\u010dki srpsko-ruski humanitarnoi centar, koji tako\u0111e tra\u017ei diplomatski imunitet i za koji se smatra da je zametak ruske vojne baze na Balkanu. Ono \u0161to je poslednjih godina veoma opasno u bezbednosnom smislu, da je Rusija uspela da u srpskim institucijama pridobije otvorene i javne politi\u010dke rusofile. Takava je situacija bila u Ukrajini pre revolucije na Majdanu. Najistaknutiji takav kadar je aktuelni direktor BIA Aleksandar Vulin, koji je pre toga bio na \u010delu klju\u010dnih ministarstava sile \u2013 odbrane i unutra\u0161njih poslova. On otvoreno u javnosti propagira ideje \u201esrpsko-ruskog sveta\u201c. Socijalisti\u010dka partija Srbije je jo\u0161 od Milo\u0161evi\u0107a najlojalniji partner Moskve. Istovremeno, balkanski despoti znaju da je Rusija za njih sigurna ku\u0107a, ukoliko kod stvari krenu po zlu kao u slu\u010daju porodice Milo\u0161evi\u0107. U ekonomskom smislu <\/strong>slobodnom trgovinom sa Evroazijskim ekonomskim savezom (EES), Srbija ima status biv\u0161ih sovjetskih republika i starte\u0161kih partnera Rusije. Iako se smatralo da je to alternativa ekonomskoj saradnji Srbije sa EU, ipak godine pre rata nisu pokazale trgovinski bum u tom pravcu. Sankcije i izolacija Rusije samo su dodatno potvrdili, da EU za Srbiju nema alterantivu.<\/p>\n\n\n\n

Ruski uticaj na Balkanu je klju\u010den za ko\u010denje evroatlatnskih integracija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kako obja\u0161njavate ‘bum’ rusofilije u Srbiji? <\/strong>
Rusofilija u Srbiji, u stvari, su potisnuta antizapadna raspolo\u017eenja. Ljudi u Srbiji \u017eele da \u017eive zapadnim na\u010dinom \u017eivota, da voze kola zapadne proizvodnje i putuju u dr\u017eave EU i severnu Ameriku, ali istovremeno NATO smatraju glavnim neprijateljem svoje dr\u017eave i srpskih nacionalnih interesa. To je zato jer u Srbiji nije bilo suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, pa je srpski nacionalizam postao sredstvo preko kog Rusija svojom propagandom uti\u010de na frustracije ljudi u Srbiji. Lokalni srpski politi\u010dari nisu sami izmislili rusofiliju i antizapadna raspolo\u017eenja, takva raspolo\u017eenja postoje tu du\u017ee od jednog veka. I danas se u Srbiji gaji istorijsko neprijateljstvo prema Austrougarskoj i rezervisanost prema Zapadnoj Evropi.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Koliko je velik uticaj Rusije na evroatlanstske integracije dr\u017eava Zapadnog Balkana? Lokalnim politi\u010darima odgovara da njeguju relaciju sa EU-om i dobijaju pomo\u0107, u isto vrijeme da se okre\u0107u Rusiji pri sna\u017eenju svoje pregovara\u010dke pozicije.<\/strong>
U stvari, ruski uticaj na pojedine dr\u017eave Zapadanog Balkana je klju\u010dan u evroatlantskim integracijama, odnosno u njihovom ko\u010denju. Govorimo o dr\u017eavama u kojima Rusija ima tradicionalni uticaj, a to je Srbija, sever Kosova, Crna Gora i Republika Srpska. Rusija skoro da nema uticaja na Makedoniju i Albaniju.<\/p>\n\n\n\n

\n

<\/p>\nRusofilija u Srbiji, u stvari, su potisnuta antizapadna raspolo\u017eenja. Ljudi u Srbiji \u017eele da \u017eive zapadnim na\u010dinom \u017eivota, da voze kola zapadne proizvodnje i putuju u dr\u017eave EU i severnu Ameriku, ali istovremeno NATO smatraju glavnim neprijateljem svoje dr\u017eave i srpskih nacionalnih interesa. To je zato jer u Srbiji nije bilo suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, pa je srpski nacionalizam postao sredstvo preko kog Rusija svojom propagandom uti\u010de na frustracije ljudi u Srbiji.<\/cite><\/blockquote>\n\n\n\n

Antizapadna i proruska politika je pogubna<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Socijalisti\u010dka Jugoslavija je balansirala izme\u0111u Zapada i Istoka i to se smatralo uspje\u0161nom politikom. <\/strong> Da li Vu\u010di\u0107 radi isto?<\/strong>
Preuzimanje \u201eTitove lukavosti\u201c nije uspelo srpskim liderima od 90-tih pa sve do danas, pa ni biv\u0161em radikalu Vu\u010di\u0107u, koji poku\u0161ava da balansira i upore\u0111uje sebe sa tim vremenima. Me\u0111utim, antizapadna i proruska politika je za takvo balansiranje pogubna, to se pokazalo u slu\u010daju Milo\u0161evi\u0107a, a sve vi\u0161e se pokazuje i u slu\u010daju Vu\u010di\u0107a. Ne mo\u017eete se igrati Nesvrstanih sa gomilom skrivenih skeleta u ormaru. Ali i geopoliti\u010dke okolnosti su se dva puta promenile, 1989. kada je pao Berlinski zid i 2022. kada je Rusija napala Ukrajinu. Oba puta to nije prepoznao Beograd i nije napravio dobar izbor, svi Srbi na Balkanu su stvarno trebali da budu u jednoj dr\u017eavi \u2013 u EU. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Dr Boris Varga, politikog i novinar<\/strong> <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Kakva je atmosfera u Beogradu \u2013 Srbiji, da li su se Ukrajinci i Rusi uklopili u ambijent, koliko se kao izbjeglice razlikuju izme\u0111u sebe? <\/strong>
Ukrajinske izbeglice zaobilaze Srbiju, zbog javno rusofilskih raspolo\u017eenja u politici i dru\u0161tvu. Kako bi vama bilo da do\u0111ete u dr\u017eavu gde se ro\u0111endan agresora na va\u0161u domovinu slavi na bilbordima, kao \u0161to je to slu\u010daj sa Putinom po srpskim gradovima. Ukrajinskih izbeglica je od samog po\u010detka bilo malo, svega nekoliko hiljada je po privatnim adresama, da bi u Vranju u Centru za azil sada bilo sme\u0161teno svega njih stotinu.<\/p>\n\n\n\n

Kakva je procjena, koliko je ruskih izbjeglica u Srbiji?<\/strong>
Prema nekim podacima ih je uz fluktuacije oko 200 hiljada. Jedni be\u017ee od Putinovog re\u017eima i mobilizacije. Povoljno im je tu, jer iz Rusije imaju direktan let za Beograd. Srbija im je bliska po kulturi \u017eivota, kandidat je u EU, lako se re\u0161ava pitanje boravka i kako \u010dujemo komentare, Srbija je manje ostra\u0161\u0107ena rusohisterijom nego pojedine dr\u017eave Zapada. Istovremeno, tako\u0111e su prisutne informacije da Rusi u Srbiji zaobilaze sankcije ne samo za svoj profit, ve\u0107 i za firme koji su ume\u0161ane u ratu u Ukrajini. A to je i jedan od razloga za\u0161to Moskva od Vu\u010di\u0107a tra\u017ei da ne uvodi sankcije Rusiji.<\/p>\n\n\n\n

\n

<\/p>\nPreuzimanje \u201eTitove lukavosti\u201c nije uspelo srpskim liderima od 90-tih pa sve do danas, pa ni biv\u0161em radikalu Vu\u010di\u0107u, koji poku\u0161ava da balansira i upore\u0111uje sebe sa tim vremenima. Me\u0111utim, antizapadna i proruska politika je za takvo balansiranje pogubna, to se pokazalo u slu\u010daju Milo\u0161evi\u0107a, a sve vi\u0161e se pokazuje i u slu\u010daju Vu\u010di\u0107a. Ne mo\u017eete se igrati Nesvrstanih sa gomilom skrivenih skeleta u ormaru.<\/cite><\/blockquote>\n\n\n\n

Rat u Ukrajini nema uticaja na destabilizaciju Balkana<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Koliko Ukrajinska kriza uti\u010de na budu\u0107nost Balkana i aktuelnu politiku? <\/strong>
Rat u Ukrajini nema direktni uticaj i ne mo\u017ee da izazove ozbiljne ratove na Zapadnom Balkanu, kao oni 90-tih. Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Makedonija su postale \u010dalnice NATO-a. Vojni potencijal Srbije je uni\u0161ten u NATO intervenciji 1999, a vojska reducirana i reformisana nakon pada Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. BiH i Kosovo su politi\u010dki i vojni protektorati.  <\/p>\n\n\n\n

Koliko realno Rusija ima mo\u0107 da destabilizuje ili stabilizuje Balkan?<\/strong>
Potcenjen je ruski uticaj na Zapadni Balkan preko kriminalnih grupa. Rusija je preuzela inicijativu od zapadnih dra\u017eava i udru\u017eenja gra\u0111ana koja su svojevremeno bila promena i demoratizacije srpskog dru\u0161tva, postala su oru\u0111e ruskog uticaja. U okviru \u201emeke mo\u0107i\u201c, Rusija podr\u017eava radikalne i ekstremisti\u010dke grupe koje sebe predstavljaju kao navija\u010de, razne nacionalisti\u010dke patrole koji imaju ogroman konfliktni potencijal. Pobuna i balvani na cesti – osnova je svakog sukoba ve\u0107 vi\u0161e od tri decenije. Postoji potencijal za kratke, ali veoma intenzivne sukobe koje ne treba potceniti. Rusija zna da NATO nije spreman da ratuje ni u Ukrajini, ni na Kosovu. Uostalom, nedavni sukob Srba sa severa sa NATO Kfor vojnicima je jedan od takvih, kada se u nekoliko sati brojalo na desetine ranjenih. I u takvim situacijama Rusija mo\u017ee da uti\u010de kroz kriminalne strukture. Setimo se samo za vreme tih nedavnih sukoba ruskih zastava i simbola Z, ruske okupacije u Ukrajini. Takva slika sa Kosova uz ranjene NATO vojnike obi\u0161la je svet.
Potcenjen je ruski uticaj na Zapadni Balkan preko kriminalnih grupa. Rusija je preuzela inicijativu od zapadnih dra\u017eava i udru\u017eenja gra\u0111ana koja su svojevremeno bila promena i demoratizacije srpskog dru\u0161tva, postala su oru\u0111e ruskog uticaja. U okviru \u201emeke mo\u0107i\u201c, Rusija podr\u017eava radikalne i ekstremisti\u010dke grupe koje sebe predstavljaju kao navija\u010de, razne nacionalisti\u010dke patrole koji imaju ogroman konfliktni potencijal. <\/p>\n\n\n\n

Umjesto Velike Srbije se odoma\u0107io termin srpski svet<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Napisali ste u jednom tekstu da \u0107e vojnim porazom Putina u Ukrajini i ‘srpski svet’ biti pora\u017een. Mo\u017eete li malo bolje objasniti?<\/strong>
\u201eSrpski svet<\/em>\u201c je eufemizam za obnovljenu ideju \u201evelike Srbije<\/em>\u201c, koja je bila pora\u017eena u ratovima 90-tih.  Ideja \u201esrpskog sveta<\/em>\u201c je inspirisana \u201eruskim svetom<\/em>\u201c koji je u po\u010detku bila samo filozofija \u0161irenja ruske kulture i jezika, ali je za vreme vladavine Putina brzo prerastao u praksu imperijalno \u0161irenje teritorija Ruske Federacije. Zato, poraz \u201eruskog sveta\u201c u Ukrajini zna\u010di da \u0107e biti pora\u017eena i ideja \u201esrpskog sveta\u201c, odnosno \u201evelike Srbije\u201c na Zapadnom Balkanu. 
Osvaja\u010dki ruski rat u Ukrajini je kod srpskih nacionalista probudio revan\u0161isti\u010dka raspolo\u017eenja. Oni u delovanju Rusije vide istorijsku \u0161ansu, a u Putinu nekog ko bi u novoj podeli sveta vratio to \u0161to srpski nacionalisti smatraju da su izgubili u ratovima na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, a pre svega Kosovo. Varijaciju tog iracionalnog stava tokom pro\u0161le godine plasirali su mnogi srpski mediji.
Vu\u010di\u0107 i vlasti u Beogradu su proruska raspolo\u017eenja iskoristili kako bi Zapadu predstavili da je nemogu\u0107e u okolnostim rata u Ukrajini finalizovati Briselski sporazum i re\u0161avati kona\u010dna pitanja sa Kosovom. Ali SAD i EU znaju da je normalizacija Kosova klju\u010d za stabilnost Zapadnog Balkana. Klackalica Beograda da zbog Rusije ne mo\u017ee re\u0161avati pitanje Kosova, funkcionisala je do prvih barikada na severu Kosova krajem pro\u0161le godine. <\/p>\n\n\n\n

Problem na Kosovu se mo<\/strong>\u017ee gledati kroz prizmu spa\u0161avanja ‘srpskog sveta’?<\/strong>
Da, cela ta me\u0111unarodna pa\u017enja i fokus na Kosovo, u stvari \u010dini nevidljivim realni problem, a to je realizacija \u201esrpskog sveta\u201c. Vu\u010di\u0107 zna da je Kosovo za Srbiju davno izgubljeno i kao kompenzaciju poku\u0161ava da dobije ne\u0161to drugo. Dok Vu\u010di\u0107 sa Briselom poslednje tri godine pregovara o nijansama oko re\u0161avanja krize na Kosovu, Beograd tiho podr\u017eava Dodikovu sepratisti\u010dku politiku u Republici Srpskoj i uti\u010de na politi\u010dke prilike u Crnoj Gori. I niko ne reaguje na tiho potkopavanje iz Srbije suvereniteta dve susedne dr\u017eave.\u00a0
<\/p>\n\n\n\n

\n

<\/p>\n\u201eSrpski svet<\/em>\u201c je eufemizam za obnovljenu ideju \u201evelike Srbije<\/em>\u201c, koja je bila pora\u017eena u ratovima 90-tih.\u00a0 Ideja \u201esrpskog sveta<\/em>\u201c je inspirisana \u201eruskim svetom<\/em>\u201c koji je u po\u010detku bila samo filozofija \u0161irenja ruske kulture i jezika, ali je za vreme vladavine Putina brzo prerastao u praksu imperijalno \u0161irenje teritorija Ruske Federacije. Zato, poraz \u201eruskog sveta\u201c u Ukrajini zna\u010di da \u0107e biti pora\u017eena i ideja \u201esrpskog sveta\u201c, odnosno \u201evelike Srbije\u201c na Zapadnom Balkanu.\u00a0<\/cite><\/blockquote>\n\n\n\n

‘Svedoci smo procesa nezavr\u0161enih rasapada saveznih dr\u017eava<\/strong>‘<\/p>\n\n\n\n

Koliko je sli\u010dna situacija u Ukrajini, kosovskoj ali bosanskoj krizi?<\/strong>
\u010cesto se govori da je rat u Ukrajini uve\u0107ana slika raspada biv\u0161e Jugoslavije, mnogo krvaviji i daleko rizi\u010dniji po evropsku bezbednost. Kijev je trebao da bude opkoljeno Sarajevo, Miriupolj je postao Vukovar, a Irpinj i Bu\u010da su sva ta mesta gde se u BiH i na Kosovu odigrao genocid i etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje. Sli\u010dnost jeste u tome \u0161to smo u oba slu\u010daja svedoci procesa nezavr\u0161enih rasapada saveznih dr\u017eava, odnosno \u017eelja elita da se zadr\u017ei uticaj i domincija vojnim putem. Za Putina mediji pi\u0161u da je \u201eveliki Milo\u0161evi\u0107\u201c. Pro\u0161log decembra smo imali 100 godi\u0161njicu od stvaranja SSSR-a, a nesamostalnost i me\u0111unarodni protektorati u BiH i na Kosovu govore nam o tome da su neki politi\u010dki modeli pustili duboke korene. <\/p>\n\n\n\n

O kojim modelima je rije\u010d, ako mo\u017eete da pojasnite? <\/strong>
Re\u010d je o te\u017enji prema velikodr\u017eavnim projektima, baziranim na etni\u010dkim teritorijama od kojih se istorijski ni Srbija, ni Rusija nisu odrekle. Obe Jugoslavije su decenijama umirivale nacionalisti\u010dke elite i bile zamena za veliku Srbiju. Osvaja\u010dki rat u Ukrajini, a pre toga razara\u010dki ratovi u \u010ce\u010deniji i Gruziji davno su ogolili tezu da je SSSR bio produ\u017eena ruska imperija, \u010dijim tradicijama se samo vratila Ruska Federacija. Poslednje dve decenije potiskivali smo tu tezu i poku\u0161avali da na Rusiju i biv\u0161i sovjetski prostor gledamo kroz druga\u010dije nao\u010dare, zamagljenijim i sa vi\u0161e la\u017enog optimizma. Autoritarni re\u017eim i otu\u0111eni lider sigurna je formula za osvaja\u010dki rat, a ko zna tu teoriju taj je mogao da nasluti posledice Putinove vladavine. Za globalnu bezbednost opasan je zietgeist krize demokratije i njene efektivnosti, a posebno uspon autoritarnih dr\u017eava na \u010delu sa Kinom. Nisam optimisti\u010dan za tranziciju Rusije, \u010dak i ako rat stane a Putin ne vi\u0161e ne bude njen predsednik.<\/p>\n\n\n\n

Koji je pravac Srbije?<\/strong>
Srbija je ipak umanjena slika svega i okru\u017eena je dr\u017eavama NATO-a i EU, tako da je izvesnija njena tranzicija u neko budu\u0107e demokratsko i evropsko dru\u0161tvo. Rat u Ukrajini probudio je revan\u0161isti\u010dka raspolo\u017eenja u Srbiji o izgubljenim ratovima iz 90-tih. Videli smo da suo\u010davanje sa nedavnom pro\u0161lo\u0161\u0107u i zlo\u010dinima ipak je veoma va\u017ean i nezaobilazan proces u srpskom dru\u0161tvu i bez toga ono ne mo\u017ee da se menja i nema evropsku budu\u0107nost.  <\/p>\n\n\n\n

\n

<\/p>\n\n\n\n

\u010cesto se govori da je rat u Ukrajini uve\u0107ana slika raspada biv\u0161e Jugoslavije, mnogo krvaviji i daleko rizi\u010dniji po evropsku bezbednost. Kijev je trebao da bude opkoljeno Sarajevo, Miriupolj je postao Vukovar, a Irpinj i Bu\u010da su sva ta mesta gde se u BiH i na Kosovu odigrao genocid i etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje. Sli\u010dnost jeste u tome \u0161to smo u oba slu\u010daja svedoci procesa nezavr\u0161enih rasapada saveznih dr\u017eava, odnosno \u017eelja elita da se zadr\u017ei uticaj i domincija vojnim putem. <\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

Uloga srpske pravoslavne crkve u regionu je zna\u010dajna<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ne mo\u017eemo mimo srpske pravoslavne crkve<\/strong>, kakva je njena uloga?<\/strong>
Pravoslavna crkva je zamenila komunisti\u010dku partiju i postala nova kominterna. Pravoslavna crkva je u osnovi \u201esrpsko-ruskog sveta\u201c, njena uloga je ogromna u odr\u017eavanju stanja konzervativnosti tih dru\u0161tava, \u0161irenju antizapadnih i antidemokratskih raspolo\u017eenja. Srpska i ruska pravoslavna crkva podr\u017eali su osvaja\u010dke ratove na prostoru biv\u0161e SFRJ i SSSR. Promena politi\u010dke paradigme u Srbiji ne\u0107e se odigrati bez promena u na\u010dinu delovanja elita, pre svega crkvenih i akademskih.
Rusija je druga pri\u010da i tamo politi\u010dke promene ne mo\u017ee biti bez vojnog poraza i poraza ruskog imperijalizma. Me\u0111utim, problemati\u010dno je da dokle god postoji kontinuitet \u201ecarske Rusije\u201c, on \u0107e uticati na Srbiju, njenu crkvu i srpski nacionalizam. <\/p>\n\n\n\n

Kako vidite njen uticaj u Crnoj Gori i u regionu?<\/strong>
Politi\u010dke promene u Crnoj Gori dokaz su da je potcenjen me\u0111unarodni uticaj pravoslavne crkve. Ono \u0161to Rusija nije uspela u Crnoj Gori preko agenata svojih tajnih slu\u017ebi 2016. godine, uspela je SPC preko litija 2020. godine. Zapad nije reagovao na poja\u010danu politi\u010dku anga\u017eovanost Beograda i Moskve u Crnoj Gori tokom protesta litija. To je svakako bila kontrarevolucija u demokratskom i vrednosnom smislu i nepoznato je kakve \u0107e biti njene dugoro\u010dne posledice.<\/p>\n\n\n\n

\n
\n

<\/p>\n<\/blockquote>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

Kako vi gledate na inicijativu Otvoreni Bakan, koja polako gubi zalet?<\/strong>
Inicijativa Otvoreni Balkan ima svoja dva lica. Ali pre svega, ta ideja na Balkan stize prili\u010dno kasno. Mnogo bi vi\u0161e efekta imala da je bila pokrenuta kada je pao re\u017eim Slobodna Milo\u0161evi\u0107a, kada je pro\u0161irenje EU na postsocijalisti\u010dke dr\u017eave bilo u zenitu i kada je trebalo da se na\u0111e dodatni regionalni integrativi proces na Zapadnom Balkanu koji bi imalo ulogu pomirenja i zbli\u017eenja. Uostalom, mo\u017eda bi re\u0161avanje Kosova za Srbiju bilo manje bolno i bez prisustva Rusije.
S jedne strane, dobro je \u0161to uop\u0161te postoji jedna takva ideja kao \u0161to je Otvoreni Balkan, jer je to priprema za \u010dlanstvo u EU jednog siroma\u0161nog i zaostalnog regiona, koji je pro\u0161ao oru\u017eane konflikte ili ekonomske krize. Me\u0111utim, sa druge strane, to su sada dr\u017eave koje godinama ne mogu da konsoliduju demokratiju, u mnogima su se razvili re\u017eimi sa elementima populizma i tvrdog nacionalizma i dr\u017eave za koje nema politi\u010dke volje u Briselu da ih se u najbli\u017ee vreme primi u EU.
Zna\u010di, Otvoreni Balkan se mo\u017ee razumeti i kao alternativa EU, \u201ezape\u0107ak Evrope\u201c. Va\u0161ington i Brisel tu toleri\u0161u deficit demokratije, ozbiljna kr\u0161enja ljudskih prava i dubiozu tranzicije. Ono \u0161to je najgore, da inicijativa Otvoreni Balkan sve vreme toleri\u0161e srpsku nacionalisti\u010dku ideju \u201esrpsko-ruskog sveta\u201c, koja je antipod svega onog \u0161to je EU.
<\/p>\n\n\n\n

\n

Inicijativa Otvoreni Balkan ima svoja dva lica. Ali pre svega, ta ideja na Balkan stize prili\u010dno kasno. Mnogo bi vi\u0161e efekta imala da je bila pokrenuta kada je pao re\u017eim Slobodna Milo\u0161evi\u0107a, kada je pro\u0161irenje EU na postsocijalisti\u010dke dr\u017eave bilo u zenitu i kada je trebalo da se na\u0111e dodatni regionalni integrativi proces na Zapadnom Balkanu koji bi imalo ulogu pomirenja i zbli\u017eenja. Uostalom, mo\u017eda bi re\u0161avanje Kosova za Srbiju bilo manje bolno i bez prisustva Rusije.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

Za\u0161to ta ideja nekako ne za\u017eivi u praksi?<\/strong>
Da, iako je Otvoreni Balkan ostavio utisak da se lideri Zapadnog Balkana sre\u0107u i sara\u0111uju, da postoje i prvi regionalni rezultati u kretanju ljudi, usluga i roba, ipak ta ideja ne mo\u017ee u potpunosti da za\u017eivi. Pre svega, Crna Gora, BiH i Kosovo nisu deo tog procesa i bez njih je nemogu\u0107e realizovati Otvoreni Balkan. Tako\u0111e je razumljivo zbog \u010dega  Sarajevo, Podgorica i Pri\u0161tina ne \u017eele da u\u010destvuje u toj incijativi i da se na\u0111u pod uticajem lokalnih populista.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Godinama pratite de\u0161avanja na Balkanu kroz prizmu ruskog uticaja, kakva je zaista mo\u0107 Rusije u dr\u017eavama Zapadnog Balkana prije svega u Srbiji? Kako se on manifestuje?Rusija ima odre\u0111enu shemu kako da svojim uticajem druge dr\u017eave pretvara u svoje takozvane guberije. Iako je Rusija godinama stvarala osnovu bli\u017eeg vezivanja Srbije za sebe, rat u Ukrajini je…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-971","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-intervju"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/971"}],"collection":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=971"}],"version-history":[{"count":47,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/971\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1022,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/971\/revisions\/1022"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=971"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=971"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/feb.si\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=971"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}