Stranke opozicije u Srbiji imaju razne slabosti, počevši od kvaliteta rukovodstva, jasne strategije, do motivacije i brojnosti članstva, koje ne bi bilo dovoljno čak ni da pokrije kontrolu svih izbornih mesta u Srbiji. Uz ovo, jedna od slabosti opozicije je i nepostojanje bilo kakve koordinacione strukture i dijaloga među strankama (čak i onim ideološki najbližim) što je i posledica uzajamnog nepoverenja i surevnjivosti, koje su se posebno ispoljile nakon raspada koalicije „Srbija protiv nasilja“ uoči beogradskih i lokalnih izbora u junu 2024. godine. Opozicija u celini deluje reaktivno, nedovoljno ubedljivo, bez zajedničkih programa. Izuzetak je zimski zahtev za formiranje prelazne vlade koji tada nisu ni režim ni studenti podržali.
Stalno „rovarenje“ režima unutar stranaka opozicije, stvaranje lažnih opozicionih partija (karakteristčna je npr. pojava tzv. „Ruske stranke“ iako ruska manjina u Srbiji ne postoji) i prelazak brojnih konvertita u članstvo SNS-u dovelo je trenutno da neke vrste implozije opozicionih stranaka na desnoj (nacionalističkoj) strani političkog spektra. Trenutno samo Novi DSS važi za manje-više autentičnu desnu opozicionu stranku dok su neke druge, ili uključene u vlast nakon prethodnih izbora („Zavetnici“) ili usitnjene i marginalizovane („Dveri“, „Mi – glas naroda“ i sl).
Kada su u pitanju proevropske stranke centra i levice (bivša „koalicija Srbija protiv nasilja“), njih je ukupno šest u parlamentu u kom su formirale odvojene parlamentarne grupe (SSP, Srbija Centar, Narodi pokret Srbije, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Zeleno-levi front). Neke od ovih stranaka predstavljaju naslednice partija koje su pre 2012. godine (u periodu pre dolaska SNS na vlast) bile deo vladajućih struktura i raspolažu sa određenim brojem kadrova sa uskustvom rada u državnim institucijama. Ipak, u celini, radi se o manjim strankama sa ograničenom partijskom infrastrukturom, posebno u unutrašnjosti Srbije. Poseban hendikep je neuspeh opozicije da ima jedinstveniji nastup i obezbedi jaču međunarodnu podršku, što je glavna razlika sadašnje krize u Srbiji u odnosu na vreme pre četvrt veka, kada je došlo do pada S. Miloševića (što je tada potpomognuto jakom zapadnom podrškom protivnicima režima; danas je stanje praktično obrnuto – režim uživa stranu podršku ili blagonaklonu „neutralnost“).
Bez obzira na pomenute slabosti, srpsko društvo koji je većinski opoziciono nastrojeno, poseduje dovoljan kapacitet i kadrove (stranke, univerzitet, stručna javnost, instituti, privatni sektor i udruženja i dr) da u slučaju pobede protivnika režima na izborima, formira koalicionu vladu koja bi predstavljala demokratsku alternativu sadašnjem koruptivno-kleptokratskom sistemu SNS. Ostaje međutim pitanje operativne koordinacije i ideološke opredeljenosti takve hipotetičke vlade koja bi u prvoj fazi činila nekoherentnu i uzajamno neusklađenu koaliciju i koja bi verovatno mogla da potraje vrlo kratko – tek toliko da bar oslobodi državne medije i omogući tranziciju ka koliko-toliko istinski poštenim i pravednim izborima.
ZAKLJUČAK:
Politička kriza u Srbiji se nastavlja.
Alternativa je moguća ali za sada malo verovatna
- Uoči letnjih odmora, studentski i građanski protesti se nastavljaju, iako režim pokušava da im parira i da pruzme izgubljenu inicijtivu;
- Iako je dobrim delom došlo do pada popularnosti i legitimeta režima A. Vučića, on i dalje kontroliše sve ključne poluge vlasti (institucije), ne libeći se i od ograničenih mera represije posebno prema univerzitetu, kao trenutno glavnom uporištu ozbiljnijeg otpora;
- Lokalni izbori u Kosjerići i Zaječaru proglašeni su kao „čista pobeda“ od strane vlasti, ali u suštini predstavljaju nerešen rezultat koji je pokazao kapacitet udružene opozicije da u sinergiji sa studentskim pokretom ostvari mogući uspeh na izborima;
- Najavljeni protest u Beogradu na Vidovdan (28.6.2025) teško mogu da dostignu masovnost onog od 15.3.2025. Ipak, oni će predstavljati novi test u nadmetanju vlasti i studenata. Mogućnost izolovanih incidentnih situacija su i ovaj put dosta velike;
- Ekonomska konjunktura u zemlji pokazuje elemente slabljenja (niža strana ulaganja, porast zaduženosti, nepovoljne međunarodne okolnosti). Ipak, prognoze rasta su još uvek na zadovoljavajućem nivou; režim svoju propagandu zasniva na garancijama ekonomske stabilnosti i realizaciji „prestižnih“ projekata kao Ekspo 27;
- Aleksandar Vučić za sada odbija da raspiše vanredne parlamentarne izbore (uzrok ovome je pad popularnosti vladajuće stranke, odnosno neizvestan rezultat) na što ga i bliskoj budućnosti mogu navesti samo neke drastičnije incidentne situacije („crni labud“);
- Alternativa sdašnjim vlastima u Srbiji u vidu kombinacije koalicije studentske liste i partija opozicije nije isključena, ali tek u kontekstu, odnosno nakon narednih parlamentarnih izbora.
Pripremio: Član stručnog savjeta Foruma za evropski Balkan prof. dr Duško Lopandić