Balkanski krug u pet tačaka
Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen je u periodu 14-16.10. obišla glavne gradove šest zapadnobalkanskih zemalja koje su većinom zvanični kandidati za članstvo u EU.
Koji su glavni zaključci i poruke koje su upućene sa ove balkanske turneje predsednice Evropske komisije?
- Turneja predsednice Evropske komisije je realizovana pre objavljivanja godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja kanidadata (najavljeno za 29. oktobra 2025) i preporuka Evropskom savetu za dalje korake u politici proširenja. Stoga su u fokusu posete Fon der Lajen bile teme poput dosadašnje realizacije Plana rasta EU u okviru proevropskih reformi na Zapadnom Balkanu (odnosno finansijske i ekonomske mere EU prema regionu) kao i stanja u pregovorima o proširenju sa pojedinim državama ZB. Uošteno rečeno, uz podrške i podsticaj Crnoj Gori i Albaniji, različita upozorenja Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Kosovu, odnos predsednice Evropske komisije prema Srbiji je posebno postao oprezniji i rezervisaniji, ali ne i sasvim direktno kritičan, kako bi se moglo očekivati (s obzrom na stanje krize i represije u zemlji).
- Analiza izjava predsednice Evropske komisije kao i kontekst posete potvrđuje postojeću razliku između država koje su ozbiljno odmakle u pregovorima o pristupanju sa EU, odnosno čiji pregovri su ubrzani – Crna Gora i Albanija – i ostalih. Izjavu predsednika Vlade Crne Gore da ova zemlja očekuje da završi pregovore i potpiše ugovor o članstvu u EU do 2028. godine Fon der Lajen je ocenila kao „ambicioznu“ ali je nije odbacila. Ona je takođe posebno pohvalila ambicije i aktivnosti Albanije (na sastanku sa E. Ramom) u kontekstu reformi neophodnih za ulazak u EU ističući „izvanredno ubrzanje reformi u poslednje tri – četiri godine“.
Crna Gora je otvorila pregovore 2012. godine i do sada otvorila sva poglavlja (33) i zatvorila njih 7.
Srbija je otpočela pregovore 2014. Do sada otvorila 22 poglavlja i dva klastera, a zatvorila dva poglavlja.
Albanija je otpočela pregovore 2022. godine. Do sada je otvorila pet od šest klastera (odnosno 28 poglavlja).
Severna Makedonija je otpočela pregovore 2022. g. ali za sada nije otpočelo otvaranje klastera ili poglavlja.
Otvaranje pregovora sa BiH je formalno odobreno 2024. godine, ali faktički oni još nis otpočeli.
Kosovo, koje nije priznato od strane pet država članica EU, podnelo je takođe zahtev za članstvo na koji EU još nie reagovala.
- Razlika između naprednijih i sporijih država ZB se primeti u pitanju brzine realizacije obaveza iz Reformskih agendi (2024-2027) gde su konkretne reforme direktno povezane sa dobijanjem sredstava koje predviđa Plan rasta za ZB (PRZB). Tokom turneje, Fon der Lajen je objavila odobravanje novih tranši sredstava iz Plana rasta za Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju. S druge strane. realizacija reformi, pa time i dobijanje sredstava očigledno kasne u Srbiji, BiH i Kosovu.
Turneja je koncidirala i sa operativnim ulaskom tri zemlje Zapadnog Balkana (Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija) u „Jedinstveno područje plaćanja u evrima“ (SEPA) što je takođe povezano sa ciljevima Plana rasta za Zapadni Balkan.
Fon der Lajen je u svojim nastupima iznosila ranije predviđanje Evropske komisije da bi angažovanje ukupnih sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan (6 milijardi evra) kao i druge mere iz Plana rasta za Zapadni Balkan mogle da udvostruče rast GDP u regionu. Ona je takođe prisustvovala ekonomskim skupovima posvećenim investicijama i inovacijama u Crnoj Gori i Albaniji, što je dodatni simboličan pokazatelj koje zemlje sa ZB su u fokusu kada je u pitanju podrška iz Brisela.
- Ove godine posebna pažnja javnosti i medija bila je usmerena na posetu predsednice Evropske komisije Srbiji, koja se već celu godinu dana nalazi u ozbiljnoj političkoj krizi koja je posebno eskalirala tokom letnjih meseci ove godine. Tokom poseta Beogradu prethodnih godina Fon der Lajen je bila kritikovana zbog njenih neumerenih pohvala koje je upućivala „stabilokrati“, srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, ne samo zbog prisnog obraćanja „dragi Aleksandre“, nego i više zbog izjava o „izuzetnom napretku“ Srbije – koje su zatim bile demantovane u godišnjim izveštajima Evropske komisije.
Tokom ovogodišnje posete Fon Der Lajen je izraze „dear Edi“, „dear Bojana“ koristila u Tirani i Sarajevu, dok se Vučiću obraćala hladnije sa „G. predsedniče“. Ova promena u tonu odrazila se i u sadržaju. Predsednica Evropske komisije je istakla da EU podržava „slobodu a ne represiju“ pozvala na „konkretne mere“ u reformama, zakazavši novi sastanak sa Vučićem za naredni mesec radi razmatranja napretka u međuvremenu (pitanje izbora Tela za elektronske medije – REM, reforma izbornog zakonodavstva i sl). U istom smislu, za sada su sredstava iz RA za Srbiju ostala zamrznta (osim sume predfinansiranja). Predsednica Evropske komisije je podsetila na obavezu poštovanja prava okupljanja i protesta protiv vlasti, dok je posebno insistirala na temi usklađivanja u spoljnopolitičkim odnosima i primeni sankcija Rusiji, što Srbija izbegava još od početka rata u Ukrajini od 2022. godine.
- U celini, turneja Fon der Lajen nije donela nikakve novosti kada je u pitanju realizacija politike proširenja. Odnosi EU sa Zapadnim Balkanom su u senci geopolitike i rata u Ukrajini, odnosno načina na koji će ova velika zemlja moći da bude integrisana u EU. Može se očekivati da će tokom narednih meseci Evropska komisija izaći sa nešto konkretnijim ocenama o posledicama proširenja na politike EU. Na dinamiku proširenja će u prvom redu uticati dva unutrašnja elementa politike EU o kojima se pregovara između država članica:
- pregovori oko višegodišnjih finansijskih perspektiva EU (budžeta za period 2028-2034) i
- dogovor oko pitanja načina odlučivanja u spoljnoj i bezbednosnoj politici kao i drugim politikama kod kojih još postoji odlučivanje konsennsusom.