U Srbiji su 29. marta 2026. godine održani lokalni izbori u deset manjih mesta koji su očekivani sa zanimanjem kao indikator političkih trendova u kojima se trenutno nalazi zemlja. Broj birača u pomenutih deset mesta iznosio je 247.985, što predstavlja oko 3,8% od ukupnog broja birača u Srbiji. Treba imati u vidu da su ovi izbori održani u manjim opštinama u kojima deo glasača predstavlja i seosko stanovništvo koje u načelu glasa nešto drugačije od stanovnika velikih gradova.
Kontekst kampanje i atmosfera na izborima
Izborna kampanja je protekla u uslovima „nesimetrične konkurencije“, u okviru koje su predstavnici vlasti vodili tzv. funkcionersku kampanju (korišćenje državnih funkcija i resursa za kampanju), koju ODIHR smatra protivnom poštenim uslovima izbora. Prema izveštajima organizacije „CRTA“, od raspisivanja izbora u 10 pretežno malih mesta zabeleženo je više od 300 aktivnosti najviših državnih funkcionera (predsednik i članovi vlade). SNS je održao čak i centralnu izbornu konvenciju u Beogradu, gde je Vučićev govor prenosilo istovremeno 40 nacionalnih i lokalnih TV stanica. Nosioci vlasti su imali tri puta više izbornih aktivnosti od drugih aktera, što takođe ukazuje na značaj i resurse koje je vlast dala ovim izborima.
U celini, dan izbora je protekao u atmosferi napetosti, uz nekoliko ozbiljnijih nasilnih incidenata u nekoliko mesta, na što su ukazali i strani posmatrači (Savet Evrope, Evropska komisija i dr). Uz to zabeleženi su različiti oblici zloupotreba: brojne fantomske liste, problem biračkih spiskova, kupovina glasova, dovođenje glasača, zloupotreba institucije glasanja van biračkog mesta i dr.
Glavni rezultati i utisci sa izbora su sledeći:
- izlaznost je dostigla ukupno oko 58%, što predstavlja relativno visoku cifru za lokalne izbore,
- predstavnici vlasti (SNS i koalicione stranke) osvojili su većinu glasova u svih deset mesta. U dva mesta ta pobeda je bila ubedljiva (oko 70% u Lučanima i Kladovu), dok je u ostalim mestima pobednička lista oko SNS osvojila oko 50% (Aranđelovac) ili nešto niže od 50% (Kula, Bor),
- u najvećem broju mesta relativna podrška vlastima SNS (uključujući i koalicione partnere) bila je primetno manja u odnosu na prethodne izbore (parlamentarni izbori krajem 2023. godine i lokalni izbori u 2022. godini), u razmacima između 10% i 20%. (izuzetak su Kladovo i Lučani, gde je podrška SNS koaliciji nešto porasla),
- posmatrano u apsolutnim ciframa, broj glasača za vladajuću koaliciju uglavnom je bio na nivou broja glasača iz ranijih lokalnih ili nacionalnih izbora (2022. i 2023). Porast izlaznosti u odnosu na prethodne izbore uglavnom je pomogao opozicionim listama da povećaju broj svojih glasača – kako u apsolutnim brojevima, tako i u procentima;
- opozicija je u različitim mestima nastupala u različitim formatima, zavisno od lokalnih okolnosti, kao i stepena uticaja studentskog pokreta ili uglednijih građana. U pojedinim sredinama na izbore su izašle samo studentske liste koje su formalno bile podržane od strane stranaka opozicije. U nekim drugim slučajevima opozicione stranke i studenti su nastupali zajednički – na istoj listi. Najzad, zapaženi su i primeri gde su studenti i opozicija formirali različite liste. Ove razlike više su bile rezultat lokalnih prilika (npr. mesta bez aktivnih studenata ili bez prisustva opozicije) nego neke „centralne“ strategije usmeravane iz Beograda,
- razlike u finalnim rezultatima vlasti i opozicionih lista u najvećoj meri proizilazile su iz razlika u lokalnim situacijama (tradicija podrške vlastima ili opoziciji, stanje ekonomije i drugih društvenih trendova i sl).
Perspektive nacionalnih izbora su i dalje neizvesne
U zaključku, možemo konstatovati da su rezultati delimičnih lokalnih izbora ostavili nadu i vlastima i opozicionom frontu (studenti, opozicione stranke i dr) da se bore za pobedu na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima.
S jedne strane, Vučić je u odnosu na 2025. godinu, kada je bio pod ogromnim pritiskom, konsolidovao svoju stranku i biračku bazu – ali se nije vratio na one nivoe podrške i popularnosti koje je postizao ranije. Iako sa znatno manjom razlikom u procentima nego pre par godina, Vučić i dalje pokazuje da dominira kada su u pitanju izborni rezultati. Međutim, postavlja se ozbiljno pitanje u kojoj meri je ova formalna dominacija SNS posledica sve većih i raznovrsnijih oblika izbornih manipulacija.
S druge strane, opozicioni front je ohrabren činjenicom što trendovi podrške idu u njegovu korist. Optimisti u opoziciji se nadaju da bi glasanje na nacionalnom nivou (u većim gradovima i mestima opozicija i inače ima bolje rezultate nego u manjim mestima, predgrađima ili selima) – bez obzira i na zloupotrebe i manipulacije izbornog procesa – moglo dovesti do promene vlasti.
Vučić je u poslednjim obraćanjima najavio parlamentarne izbore za sredinu ili za kraj godine. Njegova reakcija delimično potvrđuje utisak da su ovi izbori predstavljali određeno ohrabrenje za vladajuću stranku – ne toliko zbog porasta popularnosti (što se nije desilo), koliko zbog strukturnih problema na drugoj, opozicionoj strani, koju karakterišu fragmentisanost, ograđivanje studentskog pokreta od opozicionih stranaka, odnosno nepostojanje koordinacije na strani opozicionog fronta posmatranog u celini.
Lokalni izbori nisu uticali na smanjenje napetosti u srpskom društvu. Naprotiv, samo par dana nakon izbora, nenajavljeni upad policije u zgradu Rektorata Beogradskog univerziteta (radi navodnog ispitivanja jednog slučaja studentskog samoubistva) izazvao je nove velike proteste u Beogradu. Može se predvideti da će polarizacija u društvu nastaviti i da će organizacija nacionalnih izbora predstavljati poseban izazov za vlast SNS. Osim okolnosti u srpskom društvu, na dalju dinamiku krize i najavu izbora u Srbiji verovatno će uticati i rezultati izbora u Mađarskoj, imajući u vidu jake veze V. Orbana i A. Vučića i druge okolnosti.
Udruženje svih protivnika režima (studentske liste i stranaka) na budućim izborima vrlo je malo verovatno. Lista za parlamentarne izbore koju bi podržali studenti u blokadi (koju biraju studenti između njihovih profesora i javnih ličnosti koje nisu angažovane u opozicionim strankama) još nije objavljena. S druge strane, parlamentarne stranke opozicije pokazale su određenu spremnost da se međusobno udruže u izborni blok (stvorena je za sada proevropska „koordinacija“ nazvasna EU 5), ali taj proces je još uvek u početnoj fazi.
Srbija više ne može da se smatra zemljom u kojoj se organizuju slobodni i pošteni izbori. Ove okolnosti mogu voditi daljim sukobljavanjima, kao i neizvesnostima tokom samih parlamentarnih izbora (nasilje i mogućnost nepriznavanja rezultata). Nekoliko međunarodnih institucija koje prate stanje demokratije u svetu u svojim poslednjim izveštajima Srbiju je ocenilo još niže nego do sada. Prema izveštaju Freedom House-a, Srbija je na najnižem mestu po nivou političkih sloboda u regionu, kao i među najnižima (posle Rusije, Turske, Belorusije i Ukrajine) u Evropi. Prema najnovijem izveštaju Bertelsmann fondacije, Srbija više nije „ograničena demokratija“, nego „umereno autokratski režim“.
Politička kriza u Srbiji se nastavlja dok zemlja oscilira između sve represivnijih mera režima i pokušaja nekih domaćih i stranih faktora da se trend polarizacije i sukobljavanja u društvu nekako ublaži.