- Srbija u krizi i međunarodni odnosi Aleksandra Vučića
Sa produžavanjem političke krize obeležene masovnim protestima i studentskim blokadama svih državnih fakulteta i univerziteta u Srbiji koje traju već šest meseci, postepeno raste i pažnja međunarodne javnosti – posebno one evropske, oko stanja u Srbiji i daljih koraka vlasti. Izborom nove vlade, pritiskom na profesore da se obnovi rad univerziteta i propagandnim akcijama u zemlji usmerenim na promociju ekonomskih projekata (priprema izložbe Ekspo 27, izgradnja autoputeva i sl) Aleksandar Vučić, bez obzira na proteste, nastavlja „politiku kontinuiteta“, tvrdeći da je studentska „obojena revolucija“ pri kraju. Možda je najbolja ilustracija krize u kojoj se nalazi Srbija slika „kampa“, tj. grupe šatora koji su iznikli u organizaciji simpatizera vlasti (tzv. „ćaci“ studenti) na glavnom trgu Beograda između zgrada predsedništva i Narodne skupštine, koji već više od mesec dana blokiraju saobraćaj u centru prestonice.
Režim najavljuje „diplomatsku ofanzivu“ u čijem centru je promocija međunarodnih „uspeha“ u vidu kontakata sa značajnim međunarodnim činiocima, uključujući vrhovne predstavnike EU, SAD, Rusije i Kine. Međutim, neuspeh Vučićevog puta u SAD (početak maja) čiji cilj je bio neformalni susret sa Trampom (Aleksandar Vučić je prekinuo posetu zbog navodnih zdravstvenih problema), kao i učešće na paradi u Moskvi na dan pobede 9 maja (na poziv Putina) ponovo čine aktuelnim pitanje spoljnopolitičke orjentacije režima, odnosno iskrenosti opcije članstva u Evropskoj uniji.
Marta Kos u Beogradu – diplomatija kao politička ekvilibristika
Poseta komesarke za proširenje EU Marte Kos (29-30. april) došla je u osetljivom momentu karakterističnom po napetostima u društvu, nepostojanju dijaloga i jednoj vrsti otklona koji i vlast i opozicija pokazuju prema EU. S jedne strane, Vučić javno tvrdi da određene snage u nekim zemljama EU aktivno podržavaju proteste (koje on naziva „obojena revolucija“). U nekoj vrsti šizofrene propagande, vlasti istovremeno na zatvorenim sastancima ubeđuju predstavnike EU da iza zahteva studenata stoje proruske snage (ili službe), što ilustruju činjenicom da se ne protestima ne nose zastave EU ili država članica (na protestima dominiraju skoro isključivo zastave Srbije).
S druge strane dobar deo studenata, organizacija civilnog društva (OCD) i opozicije smatra da EU „zatvara oči“ pred ponašanjem vlasti i ne pruža dovoljnu, čak ni verbalnu podršku protestima koji u suštini predstavljaju zahteve za demokratijom, pravnom državom, borbom protiv korupcije i oslobađanju medija. Iako se vlasti uglavnom čuvaju od prekomerne upotrebe sile, upotreba zvučnog topa protiv mirnih demonstranata 15.3.2025. godine izazvala je rekacije predstavnika Saveta Evrope i Suda za ljudska prava (koji je doneo „privremenu meru“ prema Srbiji).
U ovakvoj atmosferi, poseta Marte Kos je imala za cilj da pomogne popuštanju napetosti u društvu i obnovi realnog dijaloga između Evropske komisije i predstavnika srpskih vlasti. Istovremeno Kos je uputila poruku podrške demokratskim i proevropskim pokretima u Srbiji (organizacijama civilnog društva, opoziciji, studentima…) ističući da se „zahtevi studenata poklapaju sa onim što od Srbije očekuje u EU“. Treba podsetiti da proces pregovora o pristupanju Srbije Uniji praktično ne napreduje još od kraja 2021. godine. Krajem prošle godine predsedavajuća zemlja (Mađarska) pokušala je unutar Saveta EU (u komitetu Saveta EU za proširenje – COELA) da obezbedi otvaranje klastera 3 (što je zvanični predlog Evropske komisije u poslednje tri godine). Ipak, nije došlo do napretka, delimično i zbog erupcije krize i protesta u Srbiji (koji traju od novembra 2024. godine).
Nastojeći da deblokira proces pregovora, vlada Srbije je početkom decembra 2024. godine dostavila Savetu EU „non-pejper“ sa spiskom ciljeva i mera koje bi trebalo da preduzme. U dokumentu se navode kao glavni ciljevi: realizacija „prelaznih merila“ za poglavlja 23 i 24 (vladavina prava) do sredine 2025. godine, kao i potpuno usklađivanje propisa Srbije sa aquis communautaire (pravne tekovine Unije) do kraja 2026. godine, a u perspektivi zavšetka pregovora. Kao konkretne tekuće mere koje će preduzeti, Srbija je navela obaveze preuzete tzv. Reformskom agendom: izbor članova nadzornog tela za medije – REM, usklađivanje oko izbornih uslova u Srbiji sa preporukama ODHIR (od toga zavisi i prijem dela sredstava EU namenjenih Srbiji iz „Plana rasta za Zapadni Balkan“). Osim toga, obećano je veće usklađivanje sa merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (pitanje deklaracija i sankcija prema Rusiji), usklađivanje vizne politike sa EU, završetak gasnog intekonektora sa Bugarskom, kao i konstruktivno ponašanje u dijalogu sa Prištinom.
Iako ni tokom prvih meseci ove godine većina gornjih mera nije realizovana (sa izuzetkom interkonektora sa Bugarskom i nekih mera vizne politike), one su predstavljajle teme konkretnih razgovora srpskih vlasti i predstavnika EU u poslednjem periodu. Prema dostupnim informacija, razgovori M. Kos sa predsednikom Vučićem su vođeni u teškoj atmosferi. Vučić je kasnije na društvenim mrežama objavio da je „zadovoljan“ razgovorom i obećao nastavak aktivnosti sa ciljem pristupanja Uniji. Istovremeno, ponovio je da će prisustvovati paradi u Moskvi 9. maja. Sličan je po sadržaju bio i razgovor komesarke sa novim premijerom Macutom, kao i sa drugim srpskim zvaničnicima.
M. Kos je imala nekoliko susreta sa OCD, studentima, kao i sa predstavnicima parlamentarne opozicije koji su uglavnom ostavili povoljan utisak na sagovornike. U razgovorima, Kos je pozvala OCD i opoziciju da se vrate u proces dijaloga sa vlastima oko teme pristupanja EU. U krugovima njenih sagovornika ocenjeno je da je ostavila utisak o dobrim namerama, posvećenosti i da dobro poznaje i razume situaciju.
Najviše kritike u srpskoj opozicionoj javnosti izazvao je kratak susret M. Kos sa tzv. „studentima koji žele da uče“, tj. onoj (vrlo maloj) grupi studenata koji podržavaju vlasti i što je očigledno bio gest da se odobrovolji Vučić.
Osim što je komesarka za proširenje Marta Kos prvi put posetila Beograd, tokom narednih nedelja obavljene su i posete predsednika Evropskog saveta Antonia Košte i visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas (11.-12.maj). Pažnja briselskih institucija za stanje u Srbiji iskazuje se i novom rezolucijom Evropskog parlamenta (koju je pripremio hrvatski poslanik Picula) u okviru ocene napretka zemalja kandidata (6. maj). Posebnu pažnju izaziva i studentska delegacija „ultramaratonaca“, koji bi nakon studenata – biciklista koji su posetili Strasbur, učestvovali u debati Odbora EP za ljudska prava u Briselu (14.maj).
Vučićeva poseta Moskvi
Vučić je već nekoliko puta najavio, kako u zatvorenim razgovorima tako i javno, da će se odazvati pozivu ruskog predsednika Putina da prisustvuje paradi 9. maja povodom obeležavanja 50 godina od pobede u II svetskom ratu. Kontekst približavanja Trampa i Putina, odnosno SAD i Rusije u okviru pregovora o miru u Ukrajini – što podržavaju i tzv. „suverenisti“ u EU (Orban u Mađarskoj i Fico u Slovačkoj) – odgovara Vučiću. Ipak, on je upozoren od strane visoke predstavnice K. Kalas, kao i predstavnika nekih država članica (Estonija) da bi prisustvo u Moskvi moglo da ima posledice po stavove država članica kada je u pitanju proces pristupanja Srbije Uniji.
U okviru teškoća u unutrašnjoj politici, Vučić nastoji da svojim međunarodnim nastupom potvrdi navodni uspeh svoje spoljne politike i time ojača položaj i popularnost kod svojih, većinom „proruskih“ i „protrampovskih“ glasača. On put u Moskvu objašnjava pragmatičnim razlozima (pregovori sa Rusijom o ceni gasa, pitanje statusa Naftne industrije Srbije – NIS koja je kao ruska filijala pod pretnjom sankcija SAD). S druge strane, Vučiću ne bi odgovarala ni potpuna blokada u pregovorima sa EU.
Iako u jačanju ličnih odnosa sa Trampom i Putinom Vučić vidi veću šansu za održavanje svoje značajno poljuljane popularnosti nego u napretku u pregovorima sa geopolitički „oslabljenom“ EU, njegov izbor neće biti sasvim lak i simbolično će pokazati u kom pravcu se realno kreće spoljna politika Srbije.
Iako bitno oslabljen, Vučićev lični autokratski režim se održava poput boksera koji je pretrpeo jake udarce, ali nije pao i nastavlja da se bori u ringu. Taj „bokser“ ne prihvata poraz na poene, a druga strana nema snagu da mu zada odlučujući nakaut.
U studentskim krugovima raste popularnost ideje da se zahtevaju vanredni izbori na kojim bi možda učestvovala i neka posebna studentsko-akademska lista (koju bi eventualno podržala i opozicija). Možda bi vanredni izbori, održani pod nadzorom ODHIR i EU, bili način da se završi produžena borba u „ringu“ između studenata i vlasti i da se bar delimično vrati normalnost u politički i društveni život u Srbiji.
Autor teksta: Forum za evropski Balkan