Marta Kos svoju kolekciju šampionskih medalja obogatila je za još jednu. Ovaj put u novoj disciplini, za buđenje Europske Komisije iz zimskog sna o proširenju na Balkanu.
Poruke komesarke Kos javnosti u Srbiji da ih razume i da se njihovi zahtevi podudaraju sa onima koje vlastima u Srbiji iznela Evropska unija, da sada imamo mogućnost koja se pojavljuje jednomu generaciji, a to je da dovršimo ujedinjenje Evrope, da ono što (u EU) tražimo je blizu onoga što traže ljudi na ulicama, te da je Srbiji mesto u EU, ne nekada u dalekoj budućnosti, već uskoro, pažljivo su čitane i shvaćene u cijelom regionu kao naznake i putokazi aspirantima na članstvo u EU, ne samo u Srbiji.
Komentari o zastoju pregovaračkog procesa u Srbiji ili o blokadi početka pregovora o članstvu u Bosni i Hercegovini ukazuju na jasno razumijevanje razloga u te dvije zemlje-kandidatkinje. Ali pitanje koje se na kraju tih analiza postavlja, obično se završava na retoričkoj enigmi: šta bi konkretno EU ili Evropska Komisija mogli da urade da se pregovori o članstvu ove dve zemlje ponovo aktiviraju ili započnu?
Geopolitički interes EU u regionu očito nije dovoljan uslov za uređenje novog koncepta i „nove metodologije“ proširenja. Traži se postizanje većeg stepena povjerenja EU u iskrenu predpristupnu namjeru kandidata, ali u još većoj mjeri garancije unutrašnje političke konsolidacije i političkog okvira za stabilnost ustavnog uređenja i funkcionalnost nekorumpirane i odgovorne javne uprave.
Neformalno, radije u kuloarskim opservacijama nego u zvaničnim analizama, bižim non paper konceptu, u opciji su dva pristupa: postizanje političkog okvira i konsolidovanog pravnog uređenja i poretka kao uslov prije početka pregovora, ili početak pregovora radi postizanja ovih uslova tokom pregovora. Dosadašnja iskustva ostaju u zoni dileme koji koncept je manje realan, a koji više naivan?
U međuvremenu, Evropska Komisija se izjašnjavala prilično sterilno, povremenim saopštenjima bez naročite suštinske dodane vrijednosti, a u periodima zaoštrene tenzije u Srbiji ili u BiH poručivano je da EU sa zabrinutošću prati situaciju i poziva aktere na dijalog….Diplomatski manir i kurtoazno uvažavanje sagovornika (ili neki možda ozbiljniji bilateralni razlog?) pozivom na večeru Ursule von der Leyen Aleksandru Vučiću nije u javnosti prepoznat niti pozdravljen kao gest otvaranja nekog novog, više optimističkog poglavlja u odnosima sa EU. Pažnja javnosti u Srbiji više je bila okrenuta ka studentima, omladini, profesorima, narodu, poljoprivrednicima, akademskoj zajednici i omladini na ulicama u svim gradovima u Srbiji.
Istovremeno, Milorad Dodik je sasvim posvećen svojoj agendi, notorno poznatoj koliko i vulgarnoj, sa velikim arsenalom prostačkih poruka poslanih EU, a ne samo sunarodnicima i komšijama koji ne razumiju njegovu „proročku misiju“, a svoje diplomatske manire obznanio je i protjerivanjem pod policijskom prijetnjom njemačke ministrice Luhrmann iz Banjaluke, a sada i brutalnim rasističkim uvredama austrijskoj ministrici inostranih poslova Meinl Reisinger.
Komentar da je Marta Kos „došla, vidjela i otišla“ radi pune tačnosti i korektnosti treba dopuniti i konstatcijom da je i čula, zapamtila, a zatim i sasvim direktno i precizno poručila kakav je njen stav i za šta će se zalagati ne samo u Evropskoj Komisiji, nego i u komunikaciji sa vlastima u Srbiji. Poruke Marte Kos nepogrešivo se odnose i na Bosnu i Hercegovinu.
Komentar da su poruke Marte Kos uvijene u diplomatski manir valja također upotpuniti zapažanjem da je komesarka Kos principijelno ponovila stavove EU o proširenju, ali i veoma jasno prepoznala stanje i javni interes društva u Srbiji i masovni protest velikog dijela javnosti u Srbiji sa ozbiljnim zahtevima za obračun sa korupcijom i anomalijama u javnom sektoru. Ni u jednom od ova dva segmenta – o stavovima EU i prepoznavanju socijalne stvarnosti u Srbiji – gđa Kos nije odstupila od pune korektnosti, kategorički ostajući pri stavovima EU, ali je demonstrirala ličnu energiju i unijela više nadanja za očekivanja da će EU od birokratskog jezika najzad napraviti otklon i progovoriti konkretnije i sa realnim kursom. Najzad, proces proširenja i pregovori o članstvu su ipak manje u sferi diplomatskog opštenja, a znatno više u vodama tehničkih i ekspertskih pregovora.
Izjavom da EU ne može pregovarati o članstvu sa nekim ko podriva ustavno uređenje jasno je poručeno g. Dodiku, ali i BiH da stav Marte Kos nije „last call“ ali jeste vrlo ozbiljno upozorenje i Dodiku i BiH. BiH da konačno imenuje glavnog pregovarača bez obzira na Dodikove paradoksalne i neozbiljne ultimatume da pregovarač mora biti neko iz njegovog šešira istovremeno sa ponavljanjem stava da članstva u EU i od pregovora „nema ništa“ a BiH da se odluči da li će i dalje imenovanje glavnog pregovarača i početak pregovora biti samo predmet za medijske obračune u formi „novinske patke“ i za uzvratne salve Dodiku, ili će se posvetiti reformama za kojima vapi ta državna zajednica i konačno razumijeti da najveći dio javnosti u BiH u velikoj mjeri i dalje želi integrisanje u EU.
Dodikovi komentatori, u nedostatku osnova za ozbiljnije prigovore, u medijima su naglašavali stav komesarke Kos o opoziciji u Republici Srpskoj kao korpusu spremnom za deblokadu europskih pregovora kao neutemeljen , čudeći se da gđa Kos kao osoba iz bliske Slovenije u tolikoj mjeri „ne poznaje prilike u BiH.“ Da nije reč o komentarima diktiranim Dodikovom neposrednom potrebom i nalogom, smatrali bi se za diletantske ili u najmanju ruku amaterske. Marta Kos je svojim izjavama o BiH upravo pokazala da je odlično obaviještena i u javnost je plasirala sasvim tačne procjene.
Jednako korektna, diplomatski i politički sasvim dosljedna, preciznim jezikom i formulacijama, gđa Kos je na press konferenciji sa novoizabranim predsednikom Vlade Srbije g. Macutom, javno uputila suštinske, ponekom u vlasti i ne baš prijatne poruke šts EU očekuje od Srbije na putu ka povratku pregovorima o članstvu i vremenskom okviru, sa jasnom konstatacijom da ono što građani Srbije na ulicama traže od vlasti u Srbiji, traži i EU.
Čini se da Marta Kos zaista unosi novu, drugačiju energiju u portfolio komesara za proširenje EU. Njeni prethodnici su često bili ograničeni birokratskom pragmom trome i za „širu sliku“ manje spremnom strukturom Europske Komisije. Neki od prethodnika su imali iskrene i dobre namjere za pridobijanje balkanskih lidera (Olli Rehn), dobre namjere, ali loš metod rada (Stefan Fuele), drugi su bili u raskoraku između EU politike i nacionalnog stava zemlje iz koje dolaze (Oliver Varhelyi).
Marta Kos zadržava dobre i iskrene namjere, ali prilično hrabro investira svoj politički refleks i ne štedi ni sebe ni javnost nazivajući prave stvari pravim imenom. Da li će tim metodom pridobiti i Evropsku Komisiju onako kako je pridobila javnost u balkanskom regionu, radi izrade novog koncepta i metodologije proširenja, primjerenih sadašnjem globalnom i regionalnom trenutku, ili se izlaže karijernom riziku probijanjem zvučnog zida na Balkanu i u vrhovima Komisije, ostaje da se vidi. U ovom poluvremenu, odigranom posjetom Balkanu, rezultat je na njenoj strani. Tu je i odgovor šta bi EU Komisija mogla da uradi i pridobije balkanske kandidate. Pitajte Martu Kos.
Pripremio: Forum za evropski Balkan