Autor članka: Prof dr. Duško Lopandić, podpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji
Teorija “crnog labuda” govori o nepredvidivim događajima koji izbijaju neočekivano a ostavljaju dubok trag na dalja zbivanja među ljudima, kako se to vrlo upečataljivo nedavno desilo u Srbiji, nakon teških zločina – tragedija – trećeg maja u beogradskoj osnovnoj školi “Ribnikar” (deset žrtava), a zatim samo dva dana kasnije prilikom masovnog ubistva kod Mladenovca (ponovo najmanje deset žrtava). Ove tragedije su, između ostalog, izazvale veliki društveni šok koji se transformisao u proteste “Srbija protiv nasilja” koji su u Beogradu i brojnim gradovima u Srbiji okupili na desetine hiljada ljudi. Neka od ovih protestnih okupljanja bi se mogla uporediti i sa najmasovnijim demonstracijama u postsocijalističkoj Srbiji, uključujući i one koje su 5. oktobra 2000. godine dovele do gobitka vlasti tadašnjeg predsednika S. Miloševića. Ipak, istorija se nikad ne ponavlja na isti način, a današnja Srbija i pored nekih sličnosti poput autokratske i netolerantne vlasti, nije Srbija iz vremena Miloševića.
Prof dr. Duško Lopandić, podpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji
Političko stanje u Srbiji: da li su vikend protesti „obojena revolucija“ kako tvrdi Vučić
U uslovima sve većih tenzija i neizvesnosti u Evropi uslovljenih ukrajinskim ratom, ozbiljnih ekonomskih izazova kao i eskalacicije napetosti u odnosima Beograda i Prištine, najnovije političke tenzije u Beogradu navode na pitanje u kom smeru će evoluirati srpska politička scena. Nepredvidivost i neizvesnost do koje je dovela pojava “crnog labuda” u načelu nemaju neko pravilo oko raspleta, kako se to može zaključiti i povodom ove najnovije konfrontacije između društvenih snaga Srbije koje oličavaju, s jedne strane autoritarni populistički predsednik Aleksandar Vučić, a sa druge strane, anonimni građnski protestanti iza kojih većinski stoji parlamentarna proevropska opozicija.
Vlasti su na tragediju reagovale pozivom građanima za dobrovoljnu i anonimnu predaju svih vrsta oružja, kojeg po tradiciji u Srbiji ima jako puno – dobrim delom nelegalnog – tako da je do 8. juna u policijskim stanicama prikupljeno 62.800 komada oružja. Školska godina je odlukom predsednika “zaduženog za sve“ (Vučić u ovoj oblasti nema nikakve ustavne nadležnosti) završena u opštoj konfuziji dve nedelje pre normalnog roka. S druge strane, vlasti su do sada u potpunosti ignorisale osnovne zahteve protesta “Srbija protiv nasilja”, koje se odnose na promene medijske scene (smena članova regulatornog tela za elektronske mediije – REM, oduzimanje nacionalnih frekvencija prorežimskim TV stanicama “Pink” i “Hepi”, kažnjavanje tabloida poput “Informera”, “Alo” i dr koji šire lažne vesti i govor mržnje i sl), kao i preuzimanje političke odgovornosti i smene nekih ministara u vladi Ane Brnabić (na meti je prvenstveno Vučiću blizak ministar policije Gašić). Jedino je za sada minister prosvete Branko Ružić, podneo ostavku, što je objasnio kao čin moralne odgovornosti. To je navodno izazvalo bes predsednika Vučića, koji je Ružiću prebacio da nije tražio njegovu prethodnu saglasnost (Ružić je inače član SPS-a koji je manjinski partner u Vladi sa SNS-om).
Dok se vikend protesti za sada nastavljaju nesmanjenim poletom, Vučić, koji je ove skupove proglasio pokušajem “obojene revolucije”, računa na postepeni gubitak njihove prvobitne energije, neminovno osipanje učesnika dolaskom letnjih odmora, kao i uobičajenim taktikama skretanja pažnje javnosti na nove krizne teme (poput Kosova) kao i na sopstvene inicijative, od kojih su se neke, kao što je bio tzv. “kontramiting” (održan 26.maja) pokazale krajnje neubedljivom.
Vladavina Vučića zasnovana na populizmu
Vučić je nakon višegodišnjih najava, ustupio mesto formalnog predsednika vladajuće partije SNS M. Vučeviću, podpredsedniku vlade i ministru odbrane (što je bila ustavna obaveza još nakon stupanja na mesto predsednika pre pet godina), ali je istovremeno najavio do kraja juna pokretanje nove političke inicijative – “Narodni pokret za državu”. Samo ime novog pokreta najavljuje nastavak vladavine zasnovane na populizmu i kvazi-ideologiji dopadljivosti “na svaku stranu” (stranka catch -all) kakvu je do sada imao i SNS.
Srpski predsednik je u cilju smirivanja javnosti takođe objavio i mere finansijske podrške koje se svode na još jednu seriju “bacanja novca iz helikoptera” raznim kategorijama stanovništva (mladi roditelji, penzioneri, radnici u zdravstvu i prosveti, odnosno dodatno oko 900 miliona evra na teret budžeta) kako je to već postalo uobičajeno u periodima društvenih kriza, ili uoči organizacije novih vanrednih izbora, o čemu se u Srbiji već naveliko govori.
Ekonomska pitanja direktno utiču na standard, raspoloženje i očekivanja birača
Iako su trenutne političke tenzije donekle uzdrmale vlast što se za sada vidi u nekim pokazateljima blagog pada popularnosti vladajućeg SNS-a i u pojedinačnim pojavama “dezertiranja” nekih od poznatijih pripadnika vladajuće elite (npr. bivša ministarka energetike Z. Mihajlović, član GO SNS Šormaz, minister privrede Basta), osnovno pitanje od kog će, verovatno zavisiti i odluka o organizovanju izbora (lokalni izbori bi prema redovnom kalendaru trebalo da se održe naredne godine, a njima će verovatno biti dodati i vanredni parlamentarni izbori) biće stanje srpske ekonomije koje, naravno direktno utiče i na standard, raspoloženje i očekivanja birača.
Nakon relativno solidnih rezultata ostvarenih u uslovima pandemije, Srbija je tokom prošle i ove godine ušla u period novih ekonomskih izazova i teškoća. Rast BNP je tokom prošle godine opao na 2.3%, dok se za ovu godinu predviđa najviše rast od oko 1,6%. Pri tome, inflacija i dalje dostiže najviše procente u Evropi (oko 15%). Najnovije mere podele “novca iz helikoptera” verovatno će dodatno negativno uticati na mogućnost značajnijeg smanjenja inflacije tokom ove godine.
Dok se strana direktna ulaganja i dalje drže na zavidnom nivou (4,4 mlrd.evra u 2022), a energetski sektor se donekle oporavio, ove godine su zabeleženi slabiji rezultati u građevinarstvu koje već duže vreme predstavlja jedan od motora sprskog rasta. S druge strane, prisutni su i problemi u poljoprivredi (garantovane cene, snabdevenost, podrška seoskim gazdinstvima i sl) koji vrlo lako mogu da poprime i političke konotacije, kako se pokazalo i tokom poslednjih protesta zemljoradnika koje je Vučić požurio da umiri posebnom finansijskom “injekcijom.”
U drugom dijelu analize prof. dr. Duška Lopandića, podpredsednika Evropskog pokreta u Srbiji, koji će na sajtu Foruma za evropski Balkan (FEB) biti objavljen 5.jula, čitajte o porastu napetosti na Kosovu i aktuelnom procesu evropske integracije Srbije.
