Rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji se mogu rezimirati na sledeći način: vladajuća SNS je potvrdila svoju dominaciju; građanska opozicija (koalicija “Srbija protiv nasilja”) je napredovala u biračkom telu, ali ne dovoljno da direktno ugrozi vlast SNS; veliki gubitnici izbora su manji Vučićev partner SPS (Ivice Dačića) kao i manje stranke nacionalne desnice; uz pad SPS, najveće iznenađenje je uspeh nove stranke kontravezrnog dr Nestorovića.
Rezultat neizvesnih izbora za grad Beograd je, kao i pre godinu dana, ostao nerešen, ali uz brojne optužbe od strane opozicije i sumnje o regularnosti glasanja. I pored održanih izbora, tenzije i politički sukobi u srpskom društvu će se nastaviti i produbiti u narednom periodu.
Podatak o preliminarnim troškovima tokom mesec dana izborne kampanje pojedinih stranaka sam po sebi dobro ilustruje nejednakosti na političkoj sceni Srbije uoči parlamentarnih i lokalnih izbora održanih 17.12.2023: dok je vladajuća SNS prijavila 4,5 miliona evra izdataka glavna opoziona koalicija „Srbija protiv nasilja“ imala je 82.000 evra ili oko 54 puta manje predizbornih ulaganja. Ali i navedeni troškovi SNS su samo vrh ledenog brega svih materijalnih, medijskih i drugih propagandnih resursa koji su angažovani od strane vlasti u toku kampanje, poput gotovo isključivog pojavljivanja na nacionalnoj TV (sa izuzetkom predizbornih debata), raznih oblika „funkcionerske kampanje“ (npr. svečano otvaranje novih delova autoputa ili fabrika sa stranim investicijama i sl), kao i masovnog „bacanja novca iz helikoptera“ (tj. distribucija jednokratne pomoći) raznim kategorijama stanovništva (penzioneri, samohrane majke, studenti i td) koji su procenjenina na ukupno na oko pola milijarde evra u toku poslednjeg polugodišta. Dominantu ulogu u kampanji je u celini imao sam predsednik A. Vučić, fokusiranom agresivnom propagandom ubeđivanja neodlučnih, uključujući i svakodnevno – nekada i više puta na dan – i višesatno pojavljivanje na kanalima nacionalne televizizije.
Sve ove okolnosti najviše podsećaju na izbore u autoritarnim režimima trećeg sveta, uključujući i različite forme izbornih neregularnosti (od pritiska na zaposlene u javnim ustanovama da glasaju za vladajuću stranku, preko ucena socijalno zavisnih kategorija do direktnog plaćanja glasova, falsifikovanja izbornih zapisnika i td). U tome je najnoviji skandal činjenica organizovanog prijavljivanja fiktivnih prebivališta za hiljade „novih“ stanovnika Begrada, kako b se pojačao izborni kapacitet stranke na vlasti.
Vladajući SNS je potvrdio dominantan položaj
Vladajuća SNS je uspela da na decembarskim izborima za nacionalni parlament odnese ubedljivu pobedu (oko 47% glasova). SNS je tako sama osvojila aspolutnu većinu u Narodnoj skupštini RS (SNS će imati preko polovine – 130 – od ukupno 250 mesta u parlamentu).
I pored pomenutih složenih okolnosti, savez građanskih, proevropskih i zelenih stranaka „Srbija protiv nasilja“ osvojio je 23% i 65 parlamentarna mesta. Iako nije postignut očekivani (i najavljivani) maksimum ove koalicije od oko ili preko 25%, ovo ipak predstavlja najbolji rezultat jedne opozicione grupacije od dolaska A. Vučića i I. Dačića na vlast od pre jedne decenije (2012) pa time dobar osnov za dalju političku borbu.
Najveći pojedinačni gubitnik ovih izbora je stranka Ivice Dačića SPS koja je od 12% iz 2022 na ovim izborima svedena na 7%, što je najlošiji rezultat ove stranke tokom desetogodišnjeg vladajućeg saveza Vučić-Dačić. Najveći deo glasača SPS je očigledno preuzeo Vučićev SNS što je i razlog porasta SNS u odnosu na prethodne izbore (kada su osvojili 44%).
Lista „NADA“ koju vodi naslednik stranke (DSS) nekadašnjeg premijera V. Koštunice, građanski desni političar Miloš Jovanovića, osvojila je 4,8% glasova.
Najveće iznenađenje izbora, uz neuspeh SPS, je uspeh populističke liste koju je predvodio dr Branimir Nestorović „Mi – glas iz naroda“ i koja je nastala tek uoči samog raspisivanja izbora, pre par meseci. Nestorović, bivši pulmolog, predstavlja medijsku ličnost poznatu po kontraverznim izjavama na temu efikasnosti vakcina i raznih „teorija zavere“. Njegov rezultat (oko 5% glasova) uticao je da nekoliko desnih lista („Zavetnici-Dveri“, Narodna stranka i dr) ne dostignu census od 3% glasova, tako da će u srpski parlament, uz stranke nacionalnih manjina (koje imaju mnogo niži cenzus) ući predstavnici ukupno samo pet izbornih lista. Iako nagli nastanak i uspon Nestorovićeve liste mnogi posmatrači pripisuju podršci od strane vlasti, ostaje da se u praksi vidi da li će se Nestorović priključiti vladajućoj grupaciji, kako to mnogi očekuju, što bi imalo poseban značaj za konsitutisanje većine u skupštini grada Beograda.
Bitka za Beograd se nastavlja
Mnogo tešnji rezultat izneđu vlasti i opozicije očekivao se za Beograd – što se i desilo – ali bez očekivanog preokreta, odnosno pobede opozicije u trci za mesto gradonačelnika i većinu u gradskoj skupštini. Kao i prilikom izbora 2022. godine, ni ovaj put rezultati glasanja nisu dali jasnog pobednika.
Prema procenama, Vučićev SNS je osvojio 39,3% glasova na nivou grada Beograda, „Srbija protiv nasilja“ 34,3%, lista NADA 6%, lista dr Nestorovića 5,4% i Dačićev SPS 4,8%. Odnos mandata u gradskoj skupštini (ukupno 110) između vlasti i opozicije trenutno je 54 prema 50, dok bi ulogu jezička na vagi mogla da odigra za sada neopredeljena lista dr Nestorovića, sa njihovih 6 mandata.
Izborni dan u Beogradu je još jasnije nego u udaljenijim mestima ilustrovao sve oblike izbornih manipulacija koje režim primenjuje kako bi postigao što povoljniji rezultat. Prema izjavi renomirane srpske organizacije za praćenje izbora CRTA „ Zbog obima i vrsta izbornih zloupotreba u Beogradu zaključujemo da rezultati beogradskih izbora ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u njemu…na devet procenata biračkih mesta za beogradske izbore zabeležene su nepravilnosti koje su neposredno kompromitovale izborne rezultate na tim biračkim mestima“. CRTA je takođe istakla: „Rezultati beogradskih izbora ostaće sporni u slučaju da izostane odlučna reakcija institucija u pravcu identifikovanja konkretnih osoba i mehanizama putem kojih su vršene koruptivne radnje u cilju preoblikovanja izborne volje građana.“
Opoziciona koalicija „Srbija protiv nasilja“ krajem izborne večeri iznela je optužbe na ceo izborni postupak, ističući posebno da neće priznati rezultate izbora u Beogradu. Posebno je konstatovano masovno dovoženje glasača iz BH (Srba iz Republike Srpske) tokom izbornog dana. Tvdi se da je od polovine ove godine oko 40.000 novih glasača fiktivno regostrovalo prebivalište i upisano u biračke spiskove u Beogradu. Opozicioni glasači su pozvani na protest, a dvoje nosilaca liste „Srbija protiv nasilja“ (Marinika Tepić i M. Aleksić) stupilo je u štrajk glađu sa zahtevom da se beogradski izbori u celini ponište, odnosno ponove. Isto veče, predsednik Vućić je odbacio zahteve opozicije, ali je istakao da bi izbori u Beogradu mogli biti još jednom ponovljeni ukoliko se ne postigne jasna vladajuća većina u skupštini grada.
Zaključak: Srbija između protesta i (još jednih) izbora?
U narednim danima glavna tačka političkih sukoba će biti pitanje izbora u Beogradu, oko čega će tenzije biti nastavljene. Iako su izbori potvrdili da A. Vučić uspeva da i dalje dominira političkom scenom i da njegova vladajuća pozicija uglavnom nije uzdrmana, oni su potvrdili i realnost Srbije kao podeljenog društva, kao i sve dubljeg difuznog nezadovoljstva u stanovništvu (u prvom redu zbog ekonomske situacije kao i pojave raznih vidova nejednakosti među građanima). Imajući u vidu da će redovni lokalni izbori za oko polovinu opština u Srbiji biti organizovani u junu 2024. godine, to će se neka vrsta stalne „izborne kampanje“ u kakvoj se Srbija nalazi već duže vreme, biti produžena i tokom naredne godine.