U aktuelnom, vrlo izazovnom, ratovima koji se, nažalost, vode – dodatno usloženom, geopolitičkom trenutku u kome se čitav svet nalazi, promišljanja na teme koje nemaju globalni značaj mogu se, na prvi pogled, učiniti nedovoljno važne, niti inspirativne. Taj privid da je ono što je u domenu politike ili ekonomije, a ima bilateralni ili regionalni značaj, u ovom trenutku manje važno, naročito ako se ni na koji način ne može dovesti u vezu sa onim dešavanjima na koja je usmerena pozornost najšire međunarodne zajednice, samo je potvrda koliko je vreme u kojem se čovečanstvo danas nalazi kompleksno i kako pretnje i rizici po svetski mir i po ljudsku zajednicu u celini potiskuju na marginu sve ostalo, ostalo ali ne i manje suštinski važno, a što, zapravo, na nekakvom mikro planu, čini budućnost civilizacije i život ljudi u toj budućnosti.
Jedan od takvih primera bi mogli biti i trenutni odnosi Republike Slovenije i Republike Srbije u svojoj ukupnosti – politički, diplomatski, ekonomski, kulturni i svi drugi – pri čemu nije na odmet istaći i činjenicu da od svih država nastalih posle raspada SFRJ Slovenija i Srbija imaju najmanje otvorenih i/ili po nekom od osnova spornih pitanja, što svakako bitno određuje i kvalitet, vrstu i obim odnosa između ove dve države u ovom trenutku.
Upravo stoga, ovaj kratak tekst sam i naslovio – Sličnost različitosti – uveren da upravo iz onoga što ova i ovakva sintagma implicira i Slovenija i Srbija mogu, i moraju, imati i vrlo povezanu, u svakom smislu, zajedničku budućnost, ne ograničavajući je nijednom odrednicom koja svedoči o, evidentnom, postojanju razlika.
Realno sagledavanje nas, uvažavajući napred navedeno, upućuje na početne parametre. Slovenija je članica EU i NATO, sa bruto nacionalnim dohotkom koji, prema raspoloživim podacima, trenutno iznosi oko 88% evropskog proseka, sa dobro razvijenom putnom i drugom infrastrukturom i vrlo povoljnim geografskim položajem, sa privredom u kojoj se, doduše, osećaju uticaji globalne recesije i inflacije, ali koja je i dalje vrlo vitalna, fleksibilna i globalno konkurentna, bez obzira na konstantnu potrebu za radnom snagom (što je jedno od osnovnih obeležja svake privrede u EU), pre svega u uslužnim delatnostima, i sa potencijalima u mnogim oblastima i granama ekonomije koji se mogu, i sigurno hoće, dodatno razvijati. Nadalje, kada je politički aspekt u pitanju, Slovenija je parlamentarna demokratija, sa jakim, razvijenim i nezavisnim institucijama i pravnim poretkom koji je u najvećoj mogućoj meri usklađen sa pravnim tekovinama EU, bez otvorenih pitanja na međunarodnoj sceni (izuzimajući spor oko Piranskog zaliva sa Hrvatskom, u kojem je, podsećanja radi, Srbija pružala podršku slovenačkom stavu o rešenju; spor je, u međuvremenu, ulaskom Hrvatske u EU i u Šengen zonu, uz postupak arbitraže, izgubio na važnosti) i, kao takva, respektabilna članica mnogih međunarodnih tela i organizacija, što joj, uz naglašenu političku stabilnost, donosi i određenu dozu uticaja i mogućnosti da svoje političke stavove artikuliše uz minimum nužnih kompromisa.
S druge strane, Republika Srbija je vojno i politički neutralna država, sa podjednako dobrim ekonomskim i političkim odnosima sa svetskim centrima moći i na Istoku i na Zapadu, ali i sa zemljama tzv.“trećeg sveta“, sa ekonomijom koja je u konstantnom rastu, sa finansijama koje su bazirane na zdravim osnovama, sa stalno rastućim bruto nacionalnim dohotkom i vrlo privlačna stranim investitorima, o čemu svedoči i ukupan iznos direktnih stranih investicija koje iz godinu u godinu beleže uvećanje i prednjače u regionu.
Takođe, Srbija je zemlja-kandidat za članstvo u EU, strateški opredeljena za tu vrstu integracija, bez obzira na otežavajuću okolnost koju ima na tom putu, očitovanu u nerešenom pitanju Kosova i Metohije, ali sa politički i delatno jasno izraženom željom da to pitanje rešava isključivo dijalogom, u skladu sa odredbama međunarodnog pravnog poretka, ali i nacionalnim i državnim interesima koje Srbija ima. Srbija je iskreno i svestrano posvećena regionalnoj saradnji i jačanju svih regionalnih inicijativa koje imaju za cilj da zemlje nečlanice EU, okupljene pod nazivom Zapadni Balkan, što pre ispune sve uslove za punopravno članstvo u zajednici evropskih država, uz uvažavanje svih različitosti i specifičnosti koje karakterišu unutrašnju politiku svake zemlje, pri čemu insistira na stavu da stabilnost i dijalog, međusobno uvažavanje i jednak tretman predstavljaju suštinske modalitete u tom procesu.
U konkretnom slučaju, kada su odnosi Slovenije i Srbije u pitanju, više je nego očigledno da su naše sličnosti po mnogim bazičnim stvarima daleko važnije i pretežnije u međusobnoj saradnji od sasvim razumljivih i različitim faktorima nekada ranije određenih i/ili aktuelnim odnosima determinisanih različitosti. Slovenija je važan regionalni ekonomski partner Srbije, sa stanovišta investicija i trgovinske razmene, a Srbija je, svojom veličinom i brojnošću stanovništva, bitno tržište za slovenačke proizvode. Postoje brojni primeri zajedničkog rada, mešovitih kompanija, zajedničkog nastupa na trećim tržištima, pogotovo onim van EU, na kojima je Srbija tradicionalno prisutna.
Ekonomska saradnja, bazirana na međusobnom uvažavanju i zajedničkim interesima takođe je dobra osnova za razvoj i dodatno produbljivanje svih drugih odnosa – političkih, kulturnih, pa zašto da ne – i onih u okviru pitanja bezbednosti, kroz zajedničko suprotstvaljanje svim izazovima, rizicima i pretnjama sa kojima se kao države, ali i delovi regiona, ili region u celini, susrećemo ili možemo susresti u budućnosti.
Različitosti koje postoje mogu biti izvor novog kvaliteta najšire saradnje, do koje je potrebno doći kroz proces dijaloga, usaglašavanja, pronalaženja kompromisnih rešenja i spremnosti da se uvaže tuđi, pojedinačni interesi, interesi svake od strana, u meri u kojoj je moguće efikasno ih inkorporirati u zajedničke ciljeve i interese – u zajedničkoj budućnosti. Verujem da su donosioci odluka i kreatori politika i u Sloveniji i u Srbiji svesni svih benefita koje takav pristup donosi građanima obeju zemalja, kao što verujem i da će vreme koje je pred nama sve naše današnje razlike pretvoriti u buduće sličnosti.
Autor: Zoran Đorđević, srpski političar