Na izborima za nacionalni parlament Srbije održanim 17. decembra 2023. godine koalicija „Srbija protiv nasilja“ (SPN) je osvojila 24,3% glasova (65 od 250 mandata) što je najbolji rezultat jedne opozicione grupe na nacionalnim izborima u periodu nakon 2012. godine, kada je sadašnja vladajuća garnitura (predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i Ivicom Dačićem, predsednikom SPS) došla na vlast. U međuvremenu u periodu od nešto više od jedne decenije, izbori za nacionalni parlament su održani čak četiri puta (od čega tri puta vanredni) – tj. u proseku skoro svake dve godine: 2014. g, 2016, 2020 i 2022. godine. Prethodni najbolji rezultat opozicione koalicije bio je aprila 2022. godine, kada je koalicija „Ujedinjeni za pobedu Srbije – Marinika Tepić“ osvojila 14% glasova.
Iako su prethodni izbori pokazali da vladajuća partija SNS predvođena populističkim vođom Aleksandrom Vučićem i dalje dominira, rezultati koalicije „Srbija protiv nasilja“ predstavlja neusumnjiv uspeh na izborima održanim u, za opoziciju, vrlo nepovoljnim uslovima potpune medijske kontrole od strane vlasti, zloupotrebe javnih resursa u korist vladajuće stranke i velikog broja izbornih neregularnosti. Ovo posebno, ako se ima i relativni uspeh opozicije na izborima za grad Beograd (održanim u isto vreme) gde vladajuće stranke nisu uspele da formiraju većinu, pa je najavljeno da će ovi izbori (koji su bili posebno okarakterisani ozbiljnim izbornim zloupotrebama zbog organizovanog prebacivanja većeg broja birača iz unutrašnjosti u Beograd) biti ponovo održani u junu 2024. godine (po treći put od 2022. godine).
U nastavku, osvrnućeno se na osnovne karakteristike koalicije „Srbija protiv nasilja“, koja -predstavlja koaliciju proevropskih građanskih stranaka centra i levice. Takođe osvrnućemo se i na stanje „desnog spektra“ partijske ponude u Srbiji, gde opozicione stranke nisu uspele da realizuju širu koaliciju na prošlim izborima. Koliki je potencijal ovih grupa da ozbiljno ugroze postojeću vlast? Najzad, ukazaćeno na odnos spoljnih činilaca – u prvom redu EU i SAD – u odnosu na politička kretanja u Srbiji i stanje u opoziciji.
Kako je nastala kolacija ‘Srbija protiv nasilja’?
Koalicija „Srbija protiv nasilja“ nastala je kao posledica istoimenih protesta koji su organizovani u Beogradu i drugim gradovima Srbije nakon dva masovna ubista početkom maja 2023. godine koja su potresla zemlju i koji su bili povod za zahteve za smene pojedinih ministara kao i oslobođenje nacionalnih medija od čvrste kontrole od strane vlasti (ništa od toga nije ostvareno). Nakon najave parlamentarnih izbora kao posledice političke krize, zaključen je izborni sporazum desetak opzicionih partija i udruženja, medju kojima su: Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Zeleno – levi front R. Lazovića, narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića, Srbija centar – SRCE Z. Ponoša, Demokratska stranka Z. Lutovca, Pokret slobodnih građana P. Grbovića, Ekološki ustanak A. Jovanovića Ćute i „Zajedno“ N. Zelenovića.
Dragan Đilas – ‘korporativni’ političar
Koaliciju predvodi najveća grupacija Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Djilasa, koja je i u prethodnom sazivu bila najznačajnija opoziciona stranka u Narodnoj skupštini. Pragmatičan političar, nekadašnji vođa Demokratske stranke, Đilas je uspešan poslovni čovek (mediji i komunikacije) i bivši gradonačelnik Beograda (2008-2013). On već godinama predstavlja jedan od glavnih predmeta negativne kampanje medija koji su pod kotrolom vlasti, pa zbog toga najčešće deluje iz „pozadine“ ostavljajući PR prostor manje napadanim članovima svoje stranke (Marinika Tepić, Borko Stefanović). Kritičari mu, između ostalog, prebacuju manjak ideologije i preveliki pragmatizam (SSP je članica evropske socijaldemokratije) i nedovoljan politički „instinkt“ koji se ogleda i u činjenici da, navodno, stranku vodi kao da se radi o kompaniji. Đilas je ipak uspeo da u koaliciji SPN okupi širok front građanskih proevropskih stranak stranaka, od zelenih do desnog centra.
Organizacija Ne davimo Beograd iz pokreta prerasla u političku partiju
Prvi na listi na nedavnim izborima bio je Radomir Lazović, predvodnik stranke „Zeleno- levi front“. Radi se o grupaciji koja je pre nekoliko godina izrasla iz protesta protiv velikih urbanističkih projekata Aleksandra Vučića – navodno legla korupcije i pranja novca – u centru Beograda („Beograd na vodi“). Ovaj pokret je objedinio mlađe ljude, kao i razne leve i zelene pokrete pod prvobitnim nazivom „Ne davite Beograd“. On ima poseban značaj u samom glavnom gradu, dok je manje vidljiv u provinciji. Lazović (drugi vođa stranke je Dobrica Veselinović) je postigao korektnu saradnju sa partijama centra i umerene desnice u okviru koalicije „Srbija protiv nasilja“, iako je tokom ranijih izbora njegov pokret uglavnom izlazio samostalno, odnosno u savezu sa manjim levičarskim grupama.
U ovoj koaliciji su najzad i dve stranke centra i umerene desnice, koje su nedavno formirane oko dvojice vođa koji su tokom 2022. i 2023. godine napustili „Narodnu stranku“ nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. Stranku „Srbija centar“ predvodi nekadašnji šef generalštaba vojske Srbije Zdravko Ponoš, koji je kao predsednički kandidat 2022. godine bio na drugom mestu sa solidnih 18,8% glasova. „Narodni pokret Srbije“ predvodi mladi i harizmatični Miroslav Aleksić koji je bio (uz M. Tepić) jedan od dva nosioca liste SPN na poslednjim izborima. Aleksić, uz Lazovića, D.Veselinovića („Zeleno levi front“), Pavla Grbovića („Pokret slobodnih građana“) predstavlja novo, mlado lice i osveženje srpske opozicije. Treba, najzad pomenuti da je ćlanica koalicije SPN i nekada vodeća „Demokratska stranka“, koja je nakon niza internih raskola jedva opstala na političkoj sceni i koja po vodstvom Zorana Lutovca nije pokazala poseban potencijal da autonomno (izvan koalicije) povrati bar deo od nekadašnjeg uticaja.
Koalicija ‘Srbija protiv nasilja’ saglasna u ključnoj stvari: treba pružiti otpor protiv SNS režimu
Koalicija „Srbija protiv nasilja“ za sada nema nikakav zajednički programski dokument. U novoizabranom parlamentu nastupa u šest odvojenih parlamentarnih grupa što neće doprineti njenoj kohezija, ali nije nužno ni negativno. Njen osnovni zajednički politički imenitelj je otpor protiv SNS režima, a kratkoročno borba za postizanje poštenih izbornih uslova. Šefovi stranaka u koaliciji održavaju redovne nedeljne sastanke kao glavni oblik koordinacije, što za sada, u uslovima praktično neprekinute (post)izborne krize (najavljeni su novi izbori za grad Beograd 2. juna, koje će slediti i lokalni izbori u oko dve trećine opština u Srbiji) predstavlja dovoljan kohezioni faktor ove koalicije.
Šta se posle izbora dogodilo sa desno usmjerenim strankama u Srbiji?
Za razliku od građanske opozicije, stranke desne, nacionalne/nacionalističke opozicije nisu uspele da se uoči decembarskih izbora okupe u jedinstvenu koaliciju koja bi, prema istraživanjima imala potencijal da ostvari oko 15% glasova. Ovome je dosta doprineo uticaj vlasti, posebno posredstvom svojih „krtica“ u opoziciji, poput stranke „Zavetnici“ (javna je tajna da je formiranje ove stranke bilo „potpomognuto“ delovanjem državnih službi). Desna opozicija je stoga išla na izbore u „tri kolone“, među kojima dve nisu uspele da dostignu cenzus od 3% („Narodna stranka“ Vuka Jeremiča i koalicija „Dveri/Zavetnici“). Relativno solidan rezltat (5,16%) ostvarila je koalicija „NADA“ koju čine „Nova DSS“ Miloša Jovanovića u savezu sa „Pokretom obnove Kraljevine Srbije“ (V. Mihajlović).
Nova DSS je nastala iz Demokratske stranke Srbije nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Predvođena je mladim pravnikom Milošem Jovanovićem koji se većinom oslobodio „stare garde“ rukovodstva povezanog sa Koštunicom. Jovanović- koji insistira na „odbrani po svaku cenu Kosova kao ustavnog dela suverene Srbije“- nakon poslednjih izbora taktički se približio koaliciji „SPN“ što je otvorilo i špekulacije o mogućem širem savezu svih opozicionih snaga (građanske levice, centra i nacionalne desnice) na predstojećim ponovljenim izborima za grad Beograd.
Najveće iznenađenje izbora: Ko je Branimir Nestorović i ko su njegovi glasači?
Jedno od iznenađenja poslednjih izbora bio je uspeh novoosnovane populističke stranke „Mi – Glas iz naroda“ kontraverznog doktora Branimira Nestorovića, čije se formiranje i bar delimični uspeh pripisuje i diskretnoj medijskoj i drugoj podršci iz pozadine od strane vlasti. Stranka „Mi“, pretežno nacionalističke i proruske orijentacije je osvojivši 4.8% time poremetila odnose na desnici i sprečila neke druge partije desnice da pređu cenzus, čime je pomogla dominaciji vladajućeg SNS. Međutim, odmah nakon izbora, došlo je unutar stranke do podele u pitanju saradnje sa vladajućim SNS, posebno u pogledu podrške za formiranje vlasti u glavnom gradu. Teško je predvideti kako će se ponašati 13 članova parlamenta na listi stranke „Mi“ imajući u vidu njihove interne podele (nakon konstituisanja novog parlamenta formirali su dve parlamentarne grupe), ali se može očekivati da će ta grupacija većinom biti bliža vlastima nego opoziciji.
‘Srbija protiv nasilja’ uspela da nađe sagovornike u institucijama EU
Nakon dugotrajnih protesta u 2023. godini, izbora i postizborne krize, čini se da se energija velikih protesta protiv vlasti u javnosti dobrim delom smanjila. U ovim uslovima, jedan od pozitivnih rezultata opozicije je uspeh u mobilizaciji nekih međunarodnih činilaca, poput Evropskog parlamenta (EP). EP je oštrom rezolucijom usvojenom velikom većinom poslanika, početkom februara 2024. godine izrazio razočarenje uslovima pod kojim su organizovani decembarski izbori kao i zbog odstupanja Srbije od demokratskih standarda koji se očekuju od zemlje kandidata za članstvo u EU. EP je pozvao na međunarodnu istragu i aktvno uključivanje Evropske komisije (tj. slanje posebne misije), posebno kada su u pitanju sprovođenje preporuka iz izveštaja misije OEBS/ODHIR i Venecijanske komisije, kao i širi kontekst vladavine prava u Srbiji (u duhu nekadašnjeg. „Izveštaja Pribe“ za S. Makedoniju).
U ovom okviru, „Srbija protiv nasilja“ je uspela da uspostavi odgovarajući dijalog sa predstavnicima država i institucija EU i da se profiliše kao ozbiljnija alternativa (na duži rok) Vučićevom režimu. Ipak, s druge strane, vidljiv je oprez zapadnih predstavnika- u prvom redu SAD ali i država članica EU i njenih institucija – sa ciljem da zadrže dijalog sa vladajućim režimom i podstaknu njegovu spremnost za kooperaciju. Naime, Aleksandar Vučić je dugo vremena smatran za jedinog relevantnog sagovornika u Beogradu, naročito kada je u pitanju pitanje rešavanja odnosa Beograda i Prištine. U međuvremenu, naročito zbog odnosa u pitanju reakcija na rat u Ukrajini i sankcija prema Rusiji, vlast u Beogradu je donekle kompromitovala svoje međunarodne pozicije, što je u kombinaciji sa izbornim krizama smanjilo spremnost zapadnih država da nastave da bezuslovno podržavaju beogradsku „stabilokratiju“. Ipak, i dalje su primetne razlike u zvaničnim reakcijama pojedinih evropskih država, uključujući i, na primer, suprotnosti između zvaničnog Berlina (koji je bio među najkritičnijim prema izbornim događajima u Srbiji) i zvaničnog Pariza (koji je uglavnom ignorisao postizbornu krizu).
Nova izborna kampanja za Beograd je počela
Može se zaključiti da je – dok postizborna kriza i dalje traje a nova izborna kampanja za juni 2024. godine već započinje (posebno kada je u pitanju kampanja od strane SNS) – srpska opozicijja ostvarila nekoliko pozitivnih taktičkih koraka u pravcu dobijanja medjunarodne podrške, ali da se za sada ne radi o dramatičnom preokretu. Zapadni partneri su svesni realnih slabosti građanske opozicije (poput organizacionih, ideoloških i drugih) kao i relativne krhkosti koalicije „Srbija protiv nasilja“, s jedne strane, kao i nejasnoća kada se radi o (za zapadne zemlje) u stavovima opozicije u nekim bitnim pitanjima, poput prihvatanja i primene francusko-nemačkog plana o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine). Osim toga, Vučić je u poslednjem periodu napravio niz taktičkih koraka kojim bi „odobrovoljio“ zapadne činioce (fleksibilnost u dijalogu Beograd-Priština, učešće na samitu u Tirani zemalja Zapadnog Balkana sa Zelenskim gde je u rezoluciji oštro osuđena Rusija, pomeranje beogradskih izbora na 2.juni 2024) čime je ublažio i amortizovao pritisak zapada, posebno SAD.
Opozicija je izašla sa nekoliko ključnih zahteva kao preduslova za učešće na najavljenim izborima (sređivanje izbornih lista, pristup javnom medijskom servisu -TV i primena preporuka ODHIR-a) pa još nije sasvim sigurno da će ti izbori biti održani i pod kojim uslovima, imajući u vidu nejasne odgovore od strane vlasti. Grupa poznatih intelektualaca pod firmom ProGlas (koja je u prethodnom periodu agitovala za porast izlaznosti birača na izborima) pokrenula je novu kampanju za poštene izbore (pod nazivom „Fer-ka“). S druge strane A. Vučić je najavio formiranje nadpartijskog „Pokreta za narod i državu“ u koji bi bile uključene sve provladine snage i pojedine javne ličnosti, uključujući i SPS I. Dačića i desnu stranku „Zavetnici“ Milice Đurđević Stamenkovski (koja je do izbora igrala ulogu opozicije).
Može se smatrati da je vlast režima Aleksandra Vučića na nacionalnom nivou i dalje neupitna, ali da će ona biti pod novim ispitom već u junu ove godine na ponovljenim izborima za vlast u glavnom gradu. Opozicioni blok još uvek pati od niza slabosti posebno kada se radi o sadržini proaktivnog izbornog programa, boljoj organizovanosti, realnom nedostatku resursa, kao i suviše „reaktivnom“ ponašanju koje se uglavnom svodi na oponiranje i kritike delovanja vlasti.
Za sada, nije bilo novijih ispitivanja javnog mnjenja koja bi pokazala da li je i u kojoj meri, postizborna kriza eventualno uticala na promene u šansama pojedinih strana, čiji će rezultati, (ukoliko opozicija uopšte prihvati da učestvuje), kao i u prethodnim gradskim izborima, verovatno biti vrlo tesni.