Poslednji krug (za ovaj put)?
Rezime: osnovni rezultati i okolnosti lokalnih izbora u Srbiji od 2.juna 2024:
- Vladajuća stranka SNS sa koalicionim partnerima odnela je ubedljivu pobedu u Beogradu i većini ostalih gradova i opština u Srbiji. Ovim je potvrđena neupitna dominacija predsednika Srbije A. Vučića političkom scenom u Srbiji,
- Opozicija je postigla relativan uspeh u manjem broju mesta kao što su grad Niš, Čačak i neke centralne beogradske opštine,
- Rezultat izbora je dobrim delom posledica podela u bivšoj koaliciji „Srbija protiv nasilja“, tj. neučešća na beogradskim izborima od strane dela opozicionih stranaka. Ovo je uticalo na značajno smanjenje izlaznosti glasača (pretežno onih iz opozicije) posebno u Beogradu ali i drugde u Srbiji,
- I pored određenih kozmetičkih promena u odnosu na izbore u decembru 2023, izbori su i ovaj put održani u uslovima širokih zloupotreba i manipulacija od strane vlasti, kao i potpune dominacije nad medijskom scenom A. Vučića i njegove stranke,
- U načelu, ovo su bili poslednji izbori u Srbiji pre 2027. godine. Ipak rovita politička i društvena scena u Srbiji i široke sumnje u nepristrasnost državnih institucija (izborna tela, pravosuđe i dr) predstavljaće osnov za društveno nezadovoljstvo, nestabilnost i interne krizne situacije u budućnosti.
Drugog juna 2024. godine u Srbiji su održani lokalni izbori u 89 mesta, uključujući gradske izbore (na nivou grada u celini, kao i gradskih opština) za Beograd, Novi Sad i Niš. U Beogradu se radilo o ponovljenim izborima, nakon neuspešnih izbora u decembru 2023. godine koji nisu dali jasnu većinu u gradskom parlamentu, dok se u svim ostalim slučajevima radilo o redovnim izborima.
Rezultati izbora su potvrdili apsolutnu dominaciju političkom scenom vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) predvođene proedsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, što nije bilo neočekivano nakon podele unutar glavne proevropske opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja“ koja se raspala krajem aprila o.g.
U okolnostima niže izlaznosti glasača SNS sa koalicionim partnerima osvojio je apsolutnu većinu u gradovima Beograd (52,8%) i Novi Sad (53,1%), kao i u najvećem broju od 88 opština u kojima su održani lokalni izbori. Opozicione liste su imale delimičan uspeh samo na nekoliko mesta, kao što su grad Niš (SNS i opozicija su osvojili praktično isti broj mesta u gradskoj skupštini), Čačku i nekim centralnim beogradskim opštinama.
Okolnosti izborne kampanje
Izbori za grad Beograd, koji je predstaljao dominantan ulog u kampanji, odlučeni su suštinski već krajem aprila 2024 godine, kada se koalicija SPN raspala gotovo na dve ravne polovine – na deo stranaka koje su smatrale da zbog širokih zloupotreba od strane vlasti i kratkih rokova za sprovođenje preporuka međunarodnih, posmatrača ODHIR-a ne postoje uslovi za organizovanje beogradskih, pa time i ostalih lokalnih izbora pre jeseni ove godine, i drugog dela SPN, koji je odlučio da učestvuju na izborima uz određene manje ustupke koje su u međuvremenu dogovorili sa predstavnicima vlasti.
Bojkot beogradskih izbora (ali ne i ostalih lokalnih izbora u Srbiji) najavili su Stranka slobode i pravde-SSP (D. Đilas), Srbija Centar (Z. Ponoš), Zajedno (N. Zelenović), kao i desna koalicija (koja nije bila deo ranije koalicije SPN) NADA – Nova DSS/PUPS (M. Jovanović).
S druge strane, na izbore su odlučile da izađu sledeće stranke iz ranije koalicije SPN: Zeleno-levi front (M. Lazović i D. Veselinović), Narodna srpska stranka (M. Aleksić), Demokratska straanka (Z. Lutovac) i Pokret slobodnih građana (P. Grbović). One su izabrale novi koalicioni naziv „Biram borbu“.
Izbornom kampanjom, koja je imala daleko manji intenzitet nego tokom prošlog decembra dominirao je nastavak spora oko izbornih uslova, zbog kojih je opozicija i prošlogodišnje parlamentarne i beogradske izbore proglasila nepoštenim i „pokradenim“.
I pored određenih, više kozmetičkih mera koje su u međuvremenu preduzele vlasti na liniji preporuka ODHIR-a, kao i nedovršenih dogovora sa strankama opozicije bivše koalicije SPN koje su odlučile da učestvuju na izborima, neki posmatrači su i ove izbore ocenili kao nepoštene i izmanipulisane od strane vlasti. S druge strane, predstavnici vlasti su i ove, kao i prethodne izbore označili potpuno čistim i poštenim, organizavane u skladu sa međunarodnim standardima.
U preliminarnoj izjavi ODHIR-a čiji su predstavnici prisustvovali izborima (što je retka praksa za lokalne izbore) ponovljene su, s jedne stane ranije primedbe na izborne uslove, uz neke pozitivne ocene, s druge strane. „Lokalni izbori održani 2. juna su dobro sprovedeni, biračima su ponuđene različite političke alternative, ali se razlog za zabrinutost javio zbog široko rasprostranjenih pritisaka na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe državnih resursa i medija koji su favorizovali vladajuću koaliciju što je negativno uticalo na izborni proces.“
Predstavnici srpske NVO koja se redovno bavi izborima „CRTA“ istakli su da se ovi izbori: „ne mogu smatrati slobodnim i poštenim“ i da su se izbori završili „poražavajuće po vladavinu prava“. Izbori su „proizašli iz izbornog procesa koji je bio ispod standarda za demokratske izbore„, i koji između ostalog obuhvataju pritisak na glasače, kupovinu glasova, masovnu zloupotrebu javnih resursa i dr.
Pokret nezavisnih intelektualaca ProGlas, koji je u poslednje vreme agitovao za popravaljanje izbornih uslova, istakao je da je „ovakvim ‘izborima’ de facto ukinuto Ustavom zagarantovano biračko pravo i obesmišljena ideja demokratske smenjivosti vlasti“ i da je „“Srbija potonula u režim lične vlasti Aleksandra Vučića“.
Nakon optužbi da su na nekim mestima gde su rezultati bili tesni, predstavnici vlasti preko noći promenili biračke zapisnike, dajući prednost SNS-u (Niš, Novi Beograd), pokret Kreni – promeni (Savo Manojlović) predložio je da cela opozicija vrati mandate u Beogradu, Nišu kao i u republičkom parlamentu.
Pobednici i gubitnici izbora
Nema sumnje da je apsolutni pobednik ovih izbora vladajuća stranka SNS, koja je ovaj put u Beogradu, kao i u ostalim mestima nastupala u širem frontu, zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije (I. Dačić), Sprskom radikalnom stranko (V. Šešelj) kao i desetak drugih manjih grupacija, među kojim su i donedavno desničarska opoziciona partija „Zavetnici“ Milice Đurđević Stamenkovski, koja je u međuvremenu postala i ministarka u novoj srpskoj vladi. SNS je osvojio većinu od 89 lokalnih opština (sa izuzetkom mesta u kojima većinu čine manjinske zajednice, poput Mađara, Albanaca, Bošnjaka i sl).
Iako se radilo o lokalnim izborima, kampanja Aleksandra Vučića, čije ime je bilo u vrhu svih lokalnih lista njegove stranke, zasnivala se dobrim delom na isticanju ekonomskih uspeha i investicionih rezultata, kao i na „nacionalnim temama,“ poput velike propagandno-diplomatske akcije vezane za pitanje borbe protiv usvajanja razolucije o komemoraciji genocida u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, zalaganja za interese Srbije u kontekstu prijema Kosova u Savet Evrope i drugim temama zasnovanim na propagandi o „odbrani Srbije“ od raznih, najčešće nedefinisanih spoljnih neprijatelja. Vučić je održao samo nekoliko izbornih mitinga (Novi Sad, Niš) procenjujući da su njegove aktivnost i konfuzija na opoziciji, uključući i demoralizaciju birača opozicije i očekivani pad izlaznosti (koji pogoduje disciplinovanoj SNS) dovoljni za uspeh. U periodu od 5 meseci, Vučić je imao preko 100 javnih obraćanja na TV mrežama, što je postalo njegov glavni način propagande prema javnosti.
Podela SPN-a je izazvala neku vrstu tihe borbe za liderstvo unutar opozicije, posebno kada je u pitanju pozicija Dragana Đilasa (nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, predvodnika SSP i ledera opozicije sa najvećim resursima i najrazvijenijom organizacijom) koji se najenergičnije zalagao za bojkot beogradskih izbora (SSP je, s druge strane, učestvovao na izborima u drugim mestima). Pad izlaznosti oko preko 10% u Beogradu (ukupno oko 200.000 glasača nije ovaj put izašlo na beogradske izbore u odnosu na decembar 2023), kao i u drugim mestima u Srbiji, pokazao je da Djilas (uz stranke koje su ga podržale) i dalje ima znatan uticaj kod opozicionih birača.
S druge strane, novostvorena koalicija preostala od SPN – „Biram borbu“, predvođena M. Lazovićem, D. Veselinovićem i M. Aleksićem pretrpela je fijasko u Beogradu, zauzevši tek treće mesto sa 12,5% glasova, iza pokreta „Kreni – promeni“ nezavisnog kandidata, mladog pravnika i aktiviste Save Manojlovića koji se do sada nikada nije učestvovao na izborima (osvojio 17,6%).
Može se stoga konstatovati da su nova lica koja predvode novoformirane pokrete ili grupe građana, poput Save Manojlovića u Beogradu ili hirurga Dragana Milića u Nišu (koji se takođe prvi put kandidaovao i osvojio 24,5% glasova u Nišu, ispred koalicije stranaka bivše SPN), pored SNS postigli najznaćajniji uspeh na junskim lokalnim izborima.
Posebno karakterističan je neuspeh opozicije u drugom po veličini gradu Srbije Novom Sadu, gde su zajednički izašle sve opozicione stranke bivše koalicije SPN i to zajednički sa desnom koalicijom NADA. Međutim, i u Novom Sadu, pad izlaznosti je bio sličan kao i u Beogradu, dok je SNS osvojio 53% u odnosu na 24% za udruženu opoziciju (bivši SPN) i oko 10% za Kreni-promeni (Savo Manojlović).
Zaključak: teško očekivano smirenje političke scene ili predah pred nove bure?
U Srbiji su se od aprila 2020. godine do juna 2024. godine u četiri navrata održani razne izborne kampanje (plus jedan referentum za promene Ustava), što je uticalo na ocenu da je vladajući SNS na čelu sa A. Vučićem u permanentnoj izbornoj kampanji. Ovaj put, ipak postoji mogućnost da nakon oštrih sukoba oko izbornih uslova tokom prošlogodišnje zime i ovogodišnjeg proleća dođe do bar privremenog smirivanja političke scene, što bi možda iz raznih razloga odgovaralo i vlastima i opoziciji. Činjenica da je deo opozicije učestvovao na lokalnim izborima (uključujući i one beogradske) omogućuje vlastima SNS-a da lakše legitimizuju izborni proces pred međunarodnim činiocima.
Aleksandar Vučić je objavio da će prvi naredni izbori biti oni predsednički i parlamentarni, predviđeni za 2027. godinu. U međuvremenu, vlasti najavljuju „veliki ekonomski skok“, što uključuje realizaciju velikih investicionih projekata, posebno u Beogradu, pod nazivom „Ekspo 2027“ (izgradnja novog sajma, nacionalnog stadiona, prve linije metroa, novog mosta itd) kao i širenja prostora velikog građevinskog projekta „Beograd na vodi“ i na prostor starog Sajma (koji bi trebalo da bude većim delom srušen). Zbog ovih planova (koje prate i optužbe o ogromnoj korupciji) pitanje zadržavanja vlasti na nivou Beograda bilo je posebno važno za vladajuće strukture.
Bez obzira na generalni neuspeh opozicije da ugrozi aktuelanu vlast, može se konstatovati da je Srbija ušla u novu fazu politizacije društva, nakon perioda letargije koju je podstakao i bojkot parlamentarnih i lokalnih izbora od strane opozicije u 2020. godini. Turbulencije unutar opozicije, kao i pojava pregrupisavanja, nastajanja novih stranaka i pokreta, kao i pojava novih lidera, podrazumeva i određeni period „sleganja prašine“ izazvane prethodnim izbornim ciklusima.
Sve komponente opozicije – bilo da su učestvovale ili ne na beogradskim izborima – uključujući i nove lidere, poput Save Manojlovića, Dragana Milića i dr – ukazuju na nepoštene izborne okolnosti kao jednu od osnovnih poluga održanja vladajućih struktura. U celini, stepen neregularnosti na izborima u Srbiji kao posledica sve autoritarnije vlasti se tokom svakog izbornog ciklusa stalno povećava, što neće pomoći smirivanju političkih odnosa. Borba za demokratizaciju srpskog društva i protiv apsolutne dominacije jednog vođe i jedne stranke će se nastaviti, a možda, shodno raznim faktorima, i intenzivirati – zavisno i od najčešće nepredvidivih društvenih i političkih zbivanja.
PRILOG:
GLAVNI REZULTATI LOKALNIH IZBORA U BEOGRADU, NOVOM SADU I NIŠU
BEOGRAD
(izlaznost 46,5% prema 56,4% u decembru 2023)
- Lista A. Vučić oko SNS i koalic.partnera: 52,8% (64 mandata)
- Kreni -promeni (Savo Manojlović) 17,6% (21 mandat)
- Biramo Beograd – Zeleno levi front 12,2% (14 mandata)
NOVI SAD
(izlaznost 49,3% prema 59,8% u dec.2023 na parlament. izb)
- Lista A. Vučić oko SNS 53,1%
- Udruženi za slobodan N. Sad 24%
- Kreni promeni 9,7%
NIŠ
(izlaznost 48,6% prema 58% na parlament izb. u dec. 2023)
- Lista A. Vučić oko SNS 49,2 (30 mandata)
- Dr Dragan Milić 27,2% (16 mandata)
- Branimo Niš 17,9 (10 mandata)
- Kreni promeni 4,4% (2 mandata)