BLAGOSLOV ILI PREKLETSTVO?
Nakon neuspeha srpske opozicije da na beogradskim i lokalnim izborima u junu ove godine bar delimično uzdrmaju vlast SNS i predsednika RS Aleksandra Vučića (deo opozicije je bojkotovao izbore čime je automatski olakšao izborni uspeh vladajućoj stranci, dok je deo opozicije koji je učestvovao na izborima – bez obzira na nepovoljne izborne uslove – praktično potvrdio legitimimitet pobednika iz koalicije SNS/SPS) na vrh političke agende i društveno-političkih sporova u Srbiji vratila se stara-nova tema pod kodnim nazivom Rio Tinto, odnosno pitanje odnosa prema eksploataciji velikih nalazišta litijuma.
Sa politikom borbe protiv klimatskih promena u Evropi i svetu i stalnim rastom proizvodnje litijumskih baterija (za elektične automobile, telefone i dr) pitanje ekploatacije retkih metala, poput litijuma postalo je svetski značajna tema. EU je u aprilu 2024. usvojila Akt o kritičnim retkim sirovinama u kom je najavila razne mere podsticaja kako bi se obezbedila odgovarajući stepen ekploatacije i snabdevanja retkih sirovina, što će obuhvatiti i zemlje partnere.
U septembru 2023. godine predstavnici Evropske komisije i Vlade Srbije potpisali su pismo o namerama sa ciljem jačanja saradnje u oblastima industrijskih lanaca vrednosti kod kritičnih sirovina i električnih automobila (kao i u industriji keramike, stakla, maziva i mnogim drugim granama industrije). U julu 2024. godine Vlada RS i Evropska komisija zaključile su medijski veoma publikovani Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti sirovina. Partnerstvo je podržala i Vlada Nemačke, čiji je kancelar Oskar Šulc prisustvovao ceremoniji potpisivanja u Beogradu. Glavni konkretni produžetak ovog aranžmana predstavlja projekt eksploatacije litijuma u okviru kontraverznog projekta Jadar.
Litijum u Srbiji
Priča o nalazištima litijuma u Srbiji počinje 2004. godine kada je u dolini Jadra, okolini Loznice, zapadna Srbija, otkriven novi mineral nazvan jadarit koji je u prvo vreme postao međunarodno poznat zbog njegove neobične, iako slučajne (hemijske) sličnosti sa fiktivnim „kriptonitom“ iz filma o Supermanu. Međutim, pravi značaj jadarita se sastoji u činjenici da sadrži litijum i bor, dva elemanta sa širokom upotrebom, uključujući i proizvodnju sve traženijih litijumskih baterija. Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude, dolina rečice Jadar je rangirana kao jedno od najznačajnijih ležišta litijuma na svetu. Još od otkrića jadarita sa čim je biva povezana britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto, najavljivana je mogućnost eksploatacije litijuma. Prema novijim podacima, Srbija raspolaže sa oko 1,5% za sada poznatih rezervi ovog lakog metala, što je 11. mesto na svetu i treće u Evropi (nakon Nemačke i Češke). Litijum je proglašen za potencijalno „zlato“ ili „naftu XXI veka“ za Srbiju od strane raznih predstavnika vlasti, uključujući predsednika Aleksandra Vučića.
Kompanija Rio Tinto, koja se do sada nije bavila eksploatacijom rude litijuma, najavila je da bi ulaganje u Srbiji vredelo oko 2,5 milijardi dolara što bi obuhvatalo eksploataciju i preradu rude (u okviru podzemnog rudnika i fabrike za preradu). Radi se o izuzetno moćnoj kompaniji koja deluje u 35 država na raznim kontinentima i čiji se prihodi procenjuju na 10 milijardi dolara godišnje. Prema tvrdnji kompanije, radilo bi se o jednoj od najvećih grinfild investicija za eksploataciju litijuma u svetu. U tom cilju, Rio Tinto je na osnovu odobrenja Vlade Srbije tokom prošle decenije sproveo opsežan program istraživanja i otkupa zemlje od seljaka u području Jadra. Između Vlade Srbije i kompanije Rio Tinto potpisan je 2017. godine „memorandum o razumevanju“ radi realizacije projekta Jadar. Projekt je trebalo da počne 2023. godine a prozvodnja litijuma 2027. godine. Projekt Jadar bi tokom očekivatnog životnog veka rudnika od 40 godina proizveo 2,3 miliona tona litijum-karbonata, što bi ovu kompaniju uvelo među deset najvećih proizvođača ovog proizvoda u svetu.
Suprostavljeni narativi i otpor projektu Jadar
Od same najave, projekt „Jadar“ se susreo sa velikim otporom lokalnih stanovnika, ekoloških pokreta, pojedinih stručnjaka kao i šire javnosti u Srbiji, što je dovelo i do velikih protesta tokom 2021. i 2022. godine. Argumenti protiv projekta obuhvataju opasnost od zagađenja podzemnih i rečnih voda, negativan uticaj eksploatacije otrovne rude i raznih kiselina na zdravlje stanovništva, degradaciju zemljišta i uništavanje potencijala proizvodnje hrane u tom poljoprivrednom kraju. U zoni budućeg rudnika litijuma živi oko 20.000 ljudi, iako uticaj podzemnog rudarenja na njihov svakodnevni život i aktivnosti (poljoprivreda) ne mora da u većini slučajeva bude direktan. Uz ovo, pojedini ekonomisti koji kritikuju ceo projekt, ukazuju da žrtvovanje prirode i poljoprivrede „nije vredno rizika“ za Srbiju jer bi državni budžet, prema sadašnjim cenama litijuma, iz rudne rente prihodovao tek skromnih 31 miliona evra godišnje. Poznata je i tradicionalno loša reputacija kompanija Rio Tinto kada se radi o tretiranju životne sredine i uslova života lokalnog stanovništva u oblastima rudne eksploatacije (Madagaskar, Južna Australija, Papua Nova Gvineja, Indonezija, Kamerun, Namibija i dr).
Protesti protiv projekta Jadar otpočeli su u septembru 2021. godine i za neposredan povod su imali usvajanje izmene Zakona o referendumu i Zakona o eksproprijaciji koje su tumačene kao uvod u sprovođenje projekta. Proteste su organizovale različite ekološke organizacije među kojima su najagilniji bili „Ekološki ustanak“ Aleksandra Jovanovića Ćute (koji je kasnije bio i član koalicije „Srbija protiv nasilja“ na parlamentarnim izborima) i „Kreni-promeni“ mladog aktiviste i pravnika Save Manojlovića, ka i lokalna organizacija „Ne damo Jadar“ i druge. Tokom nekoliko meseci, protesti su postajali sve masovniji i delimično nasilni, što je uključivalo i blokiranje puteva (kroz Beograd i dr) i pruga. U decembru 2021. godine predsednik A. Vučić je odlučio da se povuku sporni Zakoni, dok je istovremeno opština Loznica ukinula prostorni plan koji je uključivao izgradnju rudnika litijuma u okviru projekta „Jadar“. Vučić je, međutim, više puta isticao da je zaustavljanje projekta „Jadar“ bila „greška“ i „glupost“ koje je proihvatio pod pritiskom. Vlada Srbije je sa svoje strane u januaru 2022. godine formalno stopirala projekta Jadar i poništila sva dokumenata zaključena sa kompanijom Rio Tinto. Pokret „Kreni promeni“ je uz ovo dodatno prikupio i preko 30.000 potpisa u okviru tzv. „građanske inicijative“ sa ciljem usvajanja zakona o trajnoj zabrani eksploatacije litijuma. Ova inicijativa međutim nije uzeta u obzir od strane Narodne skupštine (zahtev sa potpisima je navodno „nestao“).
Kompanija Rio Tinto (odnosno lokalna kompanija koja se zove Rio Sava) je i nakon formalnog prekida saradnje sa Vladom RS, nastavila sa istraživanjima, otkupom zemljišta o lokalnih meštana i pripremom neophodnih planskih dokumenata poput npr. procene uticaja ekploatacije litijuma na okolinu. Istovremeno, kompannija Rio Tinto je navodno najavila i mogućnost pokretanja arbitraže protiv Srbije sa zahtevom za nadoknadu ulaganja i izgubljene dobiti. Međutim do arbitraže do sada nije došlo.
Novi okolnosti u julu 2024. godine
Pokazalo se da aktivnost kompanije „Rio Tinto“ nisu biile uzaludne. Srpske vlasti su nakon završetka junskih izbora u samo nekoliko dana, u pravnom praničkom „blickrigu“ naglavce orkenula pravnu situaciju nastalu ranijom blokadom projekta „Jadar“ iz 2022. godine. U prvom koraku, Ustavni sud RS je 11. jula 2024. godine poništio uredbu vlade RS iz 2022. godine kojom je bio zaustavljen projekt (tada je poništena uredba o posebnom prostornom planu za „realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar). Zatim je samo nekoliko dana kasnije Vlada RS donela novu uredbu kojom je sve vraćeno u stanje pre protesta iz 2021. i 2022. godine, odnosno omogućen je nastavak projekta „Jadar“.
Kao treći korak, kako smo već naveli, sredinom jula 2024. godine Beograd je posetio nemački kancelar Šolc koji je podržao, s jedne strane zaključenje Memoranduma o saradnji u oblasti strateških sirovina između Vlade Srbije i Evropske komisije, a s druge strane realizaciju projekta Jadar. I srpska vlada a i proedstavnik Evropske komisije najavili su da će ovaj rudarski projekt predstavljati značajan podsticaj srpskoj privredi. Navedeno je da bi eksploatacija litijuma iz projekta Jadar iznosila oko 58.000 tona godišnje i omogućila snabdevanje 17% potreba evropske automobilske industrije (odnosno ekvivalent za potrebe 1,1 miliona električnih automobila). Evropski komesar zadužen za pitanje sirovina Ševčovič izneo je procenu da će realizacija projekta „Jadar“ podstaći direktno ili indirektno otvaranje 21000 radnih mesta u Srbiji. Srpske vlasti su istovremeno obećale da će u saradnji sa EU i Nemačkom nastojati da rigorozno prate primenu ekoloških standarda. Ističu da će otvaranje rudnika litijuma predstavljati „skok u budućnost“. Predsednik Aleksandar Vučić je objavio da Beograd neće dozvoliti izvoz više od 12-13 odsto sirovina iz litijuma (ostatak bi trebalo da napusti zemlju prerađen u obliku katoda, baterija odnosno ugrađen u elektirčne automobile). Predstavnici srpske Valde su objavili da bi rudarenje litijuma moglo da poveća BDP-u Srbije sa tri odsto, a ako mu se dodada lanac proizvodnje fabrika baterija onda bi rast bio 8% dok bi sa fabrikama elektirčnih automobila BDP mogao da skoči i za 15% BDP.
Kompanija Rio Tinto je objavila „Radni nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu“ u kom je nastojala da pokaže da će uticaj rudnika litijuma na životnu sredinu biti ograničen i da će najveći rizici, koji se odnose na eventualno zagađivanje podzemnih voda ili rečnog sliva (Jadra-Drine-Save i td) biti onemogućeni.
Procena budućih zbivanja: ka novoj političkoj krizi?
Najava eksploatacije litijuma je veoma nepopularna u javnosti Srbije. Prema istraživanju javnog mnjenja samo četvrtina ispitanika (25,6%) podržava plan Jadar, dok je protiv plana preko polovine upitanih (55,5%). Iako se može očekivati da pod uticajem državne medijske propagande prva navedena cifra bude povećana, otpor projektu od strane ekoloških aktivista i lokalnih stanovnika biće žilav i imaće široku podršku opozicije i velikog dela javnosti. Može se očekivati da će ekološke teme u narednom periodu u neku ruku biti prioritet na političkom nebu Srbije, jer su ostala pitanja privremeno utišana sa završetkom decembarskih-junskih izbora (uključujući i „umrtvljivanje“ od strane režima oko pregovora Beograd-Priština).
Srpska opozicija je dobila priliku da se nakon izbornog razočarenja „vrati“ na scenu. Aleksandar Vučić je optužen da „rasprodaje resurse i zemlju“ zarad ostanka na vlasti kao i da vlasti u trci za profitom nisu ni tehnički ni efektivno u stanju da kontrolišu multinacionalnu kompaniju i niti da kontrolišu negativne ekološke i druge posledice izgradnje rudnika litijuma.
Spor oko eksploatacije litijuma po kombinaciji emotivnih i interesnih elemenata donekle podseća na nekadašnji veliki „sudar volja“ koji se odnosio na Vučićevo nastojanje da i pored otpora javnosti (i bez obzira na formalno-pravne i urbanističke prepreke) po svaku cenu progura projekt „Beograd na vodi“ (2016. godine i kasnije). Sukob sa javnim mnjenjem i političkim aktivistima Vučić je tada u suštini dobio (o čemu svedoči blok gusto raspoređenih oblakodera uz obalu Save) što je utvrdilo trend arbitrarnosti i autoritarnosti koji je nastavljen i pojačan narednih godina.
Sa podrškom EU i Nemačke, Aleksandar Vučić je trenutno ojačao svoju međunarodnu poziciju, ali to ne mora nužno da važi i za unutrašnju situaciju. Poseta na visokom nivou iz Nemačke donekle je predstavljala iznenađenje, imajući u vidu oštre kritike nemačkog odnosa prema Srbiji koje su poslednjih meseci dolazile iz Beograda (naročito povodom nemačkog „mešanja“ u ocene ispravnosti nedavnih izbora u Srbiji, kao i povodom rezulucije GS UN o Srebrenici kojoj je SRN bila jedan od sponzora). Ipak u slučaju litijuma obe strane su pokazale krajnji pragmatizam. Beograd ukrašen zastavama SRN i EU još jednom pokazao spretnost u brzim političkim zaokretima i sposobnost spoljnopolitičke „igre na više stolica“ (između EU, Rusije, SAD, Kine i dr). Projekt „Jadar“ kao i najava novih sredstava iz EU povodom „Plana rasta za Zapadni Balkan“ kao da su obnovili mlaki proevropski entuzijazam srpskih vlasti, koje najavljuju zaokruživanje internih reformi za članstvo u EU do 2027. godine. Ipak, radi se prvenstveno o nastavku uobičajenog spoljnopolitičkog „žongliranja“ u čijem centru je nastojanje da se produži ostanak na vlasti.
Kada je u pitanju unutrašnja situacija, predsednik Vučić je povodom pitanja eksploatacije litijuma pozvao na stručni i društveni „dijalog“ i obećao da će se lično baviti pitanjem poštovanja ekoloških standarda. Ovo deluje kao jeftini populizam u okolnostima kada je projekt „Jadar“ već dobio politički i formalni podsticaj. Sukobi oko projekta Jadar verovatno neće biti samo medijski i verbalni. Oni bi vrlo lako mogli prerasti u neke fizički aktivnije oblike borbe, odnosno nasilje, kako je to poznato i iz ranijeg perioda, poput blokade saobraćajnica ili možda pogona za proizvodnju, što bi s druge strane moglo dovesti i do energičnije intervencije snaga reda. Ipak, imajući u vidu političku konsolidaciju režima nakon dve runde izbora krajem 2023 i tokom 2024. godine (parlamentarnih i lokalnih) malo je verovatno da će protesti ovaj put značajnije uticati na ponašanje vlasti. Predsednik Vučić raspolaže sa dovoljnim iskustvom kontrole ovakve vrste protesta i sukoba, kao i resursima (propaganda, finansije, ministarstva sile i dr) kojima može da ograniči proteste.
Analiza Foruma za evropski Balkan