Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji: mogući ishodi postizborne krize
Rezime
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, zakazani za 25. oktobar 2026. godine, održavaju se u uslovima izražene političke polarizacije, nakon dugotrajnih studentskih protesta i zahteva za institucionalnom odgovornošću, borbom protiv korupcije i unapređenjem vladavine prava. Posle više od decenije autoritarne vlasti A. Vučića i SNS, rezultati ovih izbora nisu sasvim izvesni, iako je prema većini anketa SNS u izvesnoj prednosti. Izborno nadmetanje između vladajuće koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom i studentske izborne liste odvija se u uslovima neravnomernih političkih i medijskih resursa, uz otvorena pitanja u vezi sa izbornim uslovima, biračkim spiskom i poverenjem u izborni proces. Konačan odnos snaga zavisiće, između ostalog, od izlaznosti, mobilizacije neopredeljenih birača i rezultata manjih izbornih lista. Scenario izborne krađe takođe nije isključen. Postoji mogućnost sukobljavanja i pojava nasilja.
Nezavisno od raspodele glasova i mandata, izbori ne moraju dovesti do konačnog razrešenja. Osporavanje rezultata, teškoće u formiranju parlamentarne većine ili nestabilnost eventualne nove vlade verovatno će produžiti političku krizu, a možda dovesti i do ponavljanja izbora u kraćem ili srednjem roku.
Uvod
Za 25. oktobar 2026. godine zakazani su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, koji će se održati u uslovima visoke napetosti i duboke podeljenosti u društvu. Ovo će biti peti vanredni parlamentarni izbori od 2012. godine, kada je na vlast u Srbiji došla Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem (u proseku izbori su se održavali svake dve do tri godine). Međutim, dok su prethodni izbori održavani na inicijativu samih vlasti, kao način da se u nekoj vrsti vanrednih okolnosti održi politička kontrola, sadašnji izbori su rezultat pritiska nastalog nakon studentskih protesta, uzrokovanih nesrećom u Novom Sadu 1.11.2024. godine (pad nadstrešnice na železničkoj stanici pri čemu je poginulo 16 osoba) i zahteva javnosti za odgovornost javne vlasti i bolje funkcionisanje pravosudnih i drugih institucija.
Zahtev za izbore je upućen od strane studentskog pokreta još u maju 2025. godine, ali se oni održavaju tek godinu i po kasnije, u momentu kada je vladajuća struktura procenila da su se okolnosti u društvu nešto popravile i kada smatraju da postoji mogućnost da rezultat bude za njih povoljan.
Izborna kampanja, učesnici i mogući rezultati
Izbori su raspisani 9. septembra 2026. godine i na njima je prijavljeno ukupno 18 izbornih lista. I pored velikog broja lista, ispitivanje javnog mnenja pokazuju da dominiraju samo dve liste – vladajuća SNS i kandidati studentske liste (SL). Različita ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da se biračko telo uglavnom podelilo na samo dva protivnička tabora (vlast i studenti) za koje će glasati možda ukupno od 85% do 90% glasača. Po prvi put nakon više od decenije, konačni rezultat izbora, odnosno pobednik nije unapred siguran. Ovakva bipolarna ili „referendumska atmosfera“ ne pogoduje ostalim učesnicima, od kojih su se neki, posebno u okviru opozicionih stranaka, povukli iz izborne trke, pozivajući svoje simpatizere da glasaju za SL.
Imajući u vidu ogromne resurse (finansije, mediji i propagandni aparat, organizacija, kontrola državnih institucija i dr) vladajući SNS u dosadašnjoj kampanji ima izvesnu prednost i prema anketama može da postigne do oko 45% glasova ili i nešto više. Kao i do sada, kampanja SNS je uglavnom koncentrisana na A. Vučića – „kandidata za premijera“ – koga svakodnevno prate na desetine novinarskih ekipa i koji se redovno pojavljuje u specijalnim TV emisijama, obećavajući ekonomski napredak, investicije, nova radna mesta i porast standarda. Potencijalnu, ali teško odredivu (u procentima glasova) prednost SNS predstavlja i mogućnost korišćenja različitih oblika manipulacija organizacijom i odvijanjem izbora, od direktnih pritisaka na glasače (npr. onih koji su u javnim preduzećima ili zaposleni u javnim službama, korisnici socijalne pomoći itd) pa do institucionalnih vidova manipulisanja, kako se to već pokazalo u vezi sa organizacijom biračkih mesta u dijaspori (povećan broj glasačkih mesta u Republici Srpskoj – BiH gde SNS očekuje dobar rezultat i smanjen broj u Zapadnoj Evropi i u SAD i Australiji i pored velikog porasta prijava i dr) ili vremena glasanja (po prvi put će građani preko okeana biti primorani da glasaju u skladu sa srednjoevropskim vremenom, tj. noću).
Poseban sistemski problem su neuređeni birački spiskovi na kojima su npr. preminula lica, odseljeni i dr. zbog čega fiktivni broj birača dostiže ukupan broj stanovnika u Srbiji (oko 6,5 miliona procenjenih stanovnika i skoro isto toliko upisanih na biračkom spisku).
Kampanja SL je uglavnom zasnovana na inovativnim spotovima i terenskom delovanju („studenti u svakom selu“, kampanja vrata do vrata) i velikim skupovima po gradovima koji su daleko bolje posećeni od Vučićevih, spontaniji i puni pozitivne energije. Studentske kolone (pešaci, biciklisti i sl) u prolasku kroz Srbiju imaju za cilj da se susretnu na centralnom skupu u Beogradu 22. oktobra. Procenjuje se da bi studentska lista mogla preći 40% glasova dok će pitanje u kojoj meri će se približiti ili izjednačiti sa vodećim SNS zavisiti i od dodatne mobilizacije neopredeljenih glasača u poslednjim nedeljama kampanje. Kandidati studentske liste su uglavnom univerzitetski profesori, prosvetni i javni delatnici, bez većeg političkog iskustva. Relativno nejednak kvalitet pojedinih studentskih kandidata se pokazuje učešćem na TV javnim debatama, u kojima njihovo političko neiskustvo pada u oči.
Sve ostale, manje liste, mogle bi imati probleme da prođu cenzus – posebno u slučaju očekivane vrlo visoke izlaznosti. Manji partner vladajuće stranke je SPS koji predvodi jedan od srpskih političkih „veterana“ Ivica Dačić. SPS bi i pored unutrašnjih potresa, mogao da dostigne cifru od 5% i čime bi kao i do sada da igrao ulogu glavnog koalicionog partnera SNS. U nastojanju da pojača svoje šanse I. Dačić je tokom kampanje otišao u Moskvu, imajući u vidu proruske stavove jednog dela srpske javnosti. A. Vučić je takođe obezbedio direktnu podršku V. Putina lično, koji je javno izjavio da se nada da će Vučić postati novi premijer.
Manje stranke opozicije su morale da podnesu pravi „cunami“ pritisaka, odnosno zahteva da odustanu od učešća na izborima u korist SL u uslovima „referendumske atmosfere“. Najveći broj stranaka iz tzv. proevropske grupacije stranaka je odlučio da se povuče sa izbora (Demokratska stranka – DS, Zeleno levi front ZLF, Pokret slobodnih građana -PSG, Narodni pokret Srbije NPS). Samo su dve stranke – Stranka slobode i pravde (SSP) D. Đilasa i Srbija Centar (SRCE) Zdravka Ponoša, zajedno sa bivšim gradonačelnikom Inđije G. Ješićem (Solidarnost) formirali koaliciju „Evropska Srbija“ i ostale u izbornoj trci. One imaju skromne, iako ne potpuno nerealna šanse da pređu cenzus od 3%.
Od ukupno 18 podnesnih izbornih lista, sedam se odnose na nacionalne manjine, kod kojih je prag cenzusa znatno niži. Neke od njih su redovni partneri vladajuće koalicije (Mađari, Bošnjaci).
Procenjuje se da su bar pet lista tzv. „fantomske“ liste, formirane uz podršku vlasti kako bi obezbedile većinu SNS u izbornim komisijama i drugim telima koja prate izbore. Među njima, poseban kuriozitet predstavljaju ruske (dve) i grčka manjinska lista, iako Srbija istorijski ili po popisu uopšte nema rusku ili grčku nacionalnu manjinu.
Mogući scenariji: šta mogu doneti predstojeći izbori
Iako je na jednom izbornom skupu A. Vučić izjavio da će pobediti „sa 500.000 glasova razlike“, reč je pre o izbornom sloganu i mobilišućem pozivu, a ne o realnoj proceni. Izbori će biti održani u uslovima visoke napetosti. Rizik od političkog nasilja je realan jer je podstaknut od vladajuće stranke čiji je cilj da zaplaši jedan deo potencijalnih opozicionih glasača kako bi ostali kod kuće. Nasilni incidenti su se dešavali i na ovogodišnjim lokalnim izborima (mart 2026).
Izborno veče
Može se pretpostaviti da će A. Vučić ponoviti standardni postupak u izbornoj večeri i lično (mnogo pre izborne komisije) proglasiti svoju pobedu. Nije stoga nemoguće da će predstavnici SL nastojati da preduprede ovakav razvoj događaja sa sopstvenom ranim saopštavanjem pobede. Nije isključena i pojava većih nepravilnosti tokom samog izbornog dana koje bi ugrozile integritet celog izbornog procesa i dovele u pitanje konačne rezultate. U najmanju ruku, može doći do većeg broja žalbi, kao i ponavljanja izbora na jednom broju biračkih mesta, kako se to već i ranije dešavalo.
U naelektrisanoj atmosferi „razvlačenje“ formalnog proglašenja rezultata (u očekivanju ponovljenih izbora na nekim biračkim mestima) može da uspori formiranje buduće vlade, kao i da dovede do preklapanja postizbornih aktivnosti u vezi sa izborima za Narodnu skupštinu, s jedne strane, sa kampanjom za predsedničke izbore, s druge strane. Predsednički izbori, koji još nisu raspisani trebalo bi da se održe krajem decembra ove godine. Prethodni izbori za NS održani su 17.12.2023, a konačni rezultati su objavljeni tek 12.01.2024 (uz žalbe opozicije Ustavnom sudu o kojim su ni do danas nije raspravljao).
Dešavanja tokom izbornog dana i kontekst proglašenja rezultata znatno će uticati na percepciju legitimiteta i integriteta izbora. Prisustvo brojnih posmatračkih misija (ODIHR, parlamentarne skupštine OEBS-a, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta i dr) i njihovi stavovi takođe će uticati na pitanje legitimiteta izbornih rezultata.
Politika vlasti Srbije nakon izbora
U slučaju jasne i značajne pobede SNS, vlast će verovatno nastojati da što pre formira vladu i autoritarnim merama stabilizuje političku situaciju. Ovo je bitno imajući u vidu i kampanju za izbor predsednika RS koja predstoji. U slučaju SNS može se očekivati kontinuitet dosadašnje unutrašnje i spoljne politike uz još represivnije mere kada je u pitanju odnos prema medijima, NVO, univerzitetu i sl. Čak i ukoliko dođe do osporavanja rezultata izbora i odlaganja formiranja nove vlade, može se očekivati da će A. Vučić nastojati da i u takvim okolnostima produži svoju dominaciju na srpskoj političkoj sceni. On će nastaviti da u ulozi „de facto“ izabranog premijera koristi autoritet i postojeću kontrolu nad državnim aparatom, kao i neformalnim grupama svojih „lojalista“.
S druge strane, nije potpuno nemoguće da SL dobije relativno veći broj glasova (i mesta u parlamentu) od SNS – što i dalje ne bi automatski obezbedilo preuzimanje vlasti. Neizvesnost prelaska cenzusa malih opozicionih stranaka i nejasni stavovi manjinskih stranaka posebno bi uticali na dalje okolnosti, tj. eventualno formiranja alternativne vlasti.
Najmanje verovatan scenario je onaj „mađarski“, tj. jasno postignuta većina od strane opozicionih lista (SL, ES i AD), prihvatanje takvih rezultata i povlačenje sadašnje većine u opoziciju. Vučić i SNS eventualni gubitak vlasti unapred predstavljaju kao „poraz Srbije“ i nacionalnu katastrofu. Stoga je scenario mirne tranzicije između SNS-a i SL – a teško zamisliv, iako ne i sasvim nemoguć.Eventualna pobeda studentske liste (sa ili bez koalicionih partnera) nosiće veću neizvesnost u pogledu delovanja nove vlade, imajući u vidu neodređenost studentskog programa, koji je pre svega usmeren na kratkoročne mere demokratizacije, oslobođanje pravosuđa i drugih institucija od uticaja politike, borbu protiv korupcije i oslobađanje medija. Sam sastav SL i politički kontekst verovatno će značiti i relativnu nestabilnost i kratkoročnost buduće koalicije.
U celini, postoji visok rizik da izbori ne dovedu do rešenja tekuće političke krize, nego da predstavljaju samo etapu u njenom produžavanju. Tesni i osporavani rezultati parlamentarnih izbora mogli bi izazvati produbljenu krizu koja bi rezultirala ozbiljnijim reakcijama međunarodnih činilaca i protisak da se ponove izbori u relativno kratkom roku. U ovakvom razvoju događaja, moguće je zamisliti i formiranje neke vrste „prelazne vlade“ ili „vlade nacionalnog spasa“ čiji bi jedini zadatak bio da pripremi izbore u kako-tako normalnijim uslovima.
PRILOG
Ilustrativni sled postizborne krize: jedan od mogućih scenarija narednih dešavanja
1.Vučić objavljuje „ubedljivu“ pobedu,
2. Predstavnici SL i domaći posmatrači (CRTA i dr) objavljuju da su zbog nefer uslova i krađe rezultati nelegitimni. SL i opozicione stranke odbijaju da priznaju rezultate.
3. SL i ES podnose veliki broj žalbi i obraćaju se institucijama (izbornoj komisiji, sudovima, Ustavnom sudu sl) koje su pod kontrolom SNS i koje potvrđuju stavove SNS,
4. Međunarodni posmatrači iznose niz primedbi u vezi sa odsustvom poštenih i pravednih izbornih uslova,
5. SL i druge opozicione stranke odbijaju da uđu u skupštinu i pozivaju na proteste,
6. SNS formira „krnju“ Skupštinu sa koalicionim partnerima i manjinskim strankama,
7. Vučić i SNS nastavljaju da vladaju u još represivnijim uslovima,
8. Održavaju se decembarski izbori za izbor predsednika, gde pobedu odnosi kandidat studenata i opozicije, što ne utiče na izvršnu vlast (Vučićevu vladu),
9. Politička kriza se produbljava. Srbija ulazi u fazu dublje izolacije u Evropi,
10. Nakon održavanja svetske izložbe „Expo“ (maj – avgust 2027) Vučić pod međunarodnim pritiskom prihvata održavanja novih izbora.