U Srbiji se istorija ponavlja na čudan način. Naime i Slobodan Milošević (2000) i Boris Tadić (2012) skratili su svoje predsedničke mandate kako bi time ubrzali i osvojili očekivanu parlamentarnu većinu – i onda izgubili na izborima. Sada se to desilo i sa najvećim „manipulatorom“ izbornog procesa A Vučićem, čiji je predsednički mandat isticao tek u maju 2027. godine. Nakon sedam uzastopnih pobeda na predsedničkim ili parlamentarnim izborima od 2013. godine, A. Vučić je ovaj put doživeo spektakularan poraz.
Ključni elementi izbornog „cunamija“, odnosno visoke pobede Studentske liste (SL) i iznenađujuće visokog poraza liste A. Vučića i njegovog brzog priznanja da je izgubio izbore u Srbiji su sledeći:
- Izuzetno visoka izlaznost glasača od formalno oko 70% a praktično (imajući u vidu neuredno stane biračkih spiskova) iznad 80%;
- Velika podrška glasača Studentskoj listi koja je bila „referendumskog karaktera“ (SL je dobila skoro 53% glasova) u odnosu na SNS (39%) – dakle preko 13% razlike – što je mnogo više od onog što je bilo koja od prognoza predviđala kao moguću prednost SL (najveća razlika na jednu ili drugu stranu u prognozama je bila oko 5%, dok je najveći broj predviđanja ukazivao na tesan rezultat);
- Uz dve glavna učesnika: SL koja će imati apsolutnu većinu od 140 poslanika (od ukupno 250 poslanika u NS) i SNS sa 103 poslanika, u NS su ušle samo stranke manjina (Mađari sa 3 poslanika, Bošnjaci sa 2 poslanika i 1 poslanik albanske manjine),
- Veliki uspeh SL ima različite razloge, uključujući i konstantno visoku popularnost studentskog pokreta u srpskoj javnosti, izuzetno efikasnu i maštovitu kampanju zasnovanu na inovativnim, mladalačkim i emotivnim porukama, veliku podršku svih slojeva društva, uključujući univerzitet i kulturne predstavnike, s jedne strane, odnosno izuzetnu nepopularnost autoritarnog režima A. Vučića ogrezlog u korupciji i kriminalu nakon 14. godina vlasti;
- Referndumski „cunami“ je zbrisao sve ostale, tradicionalne učesnike u političkoj borbi, tj. klasične političke stranke, bilo da se radi o koalicionim partnerima režima (SPS Ivice Dačića, naslednika S. Miloševića), bilo o opozicionim strankama, od kojih se većina povukla pre izbora u korst SL, dok je koalicija „Evropska Srbija“ doživela debakl. Nijedna od brojnih lista (od ukupno 18) osim manjinskih, nije prešla cenzus;
- Razlika u glasovima je bila tolika da ni tradicionalni mehanizmi izbornog manipulisanja koje je primenjivao SNS u ovom slučaju nisu bili dovoljni. Na odluku A. Vučića da u ranoj fazi postizborne večeri prizna težak poraz (uz optužbe na račun činilaca iz EU i „duboke države“ u SAD, uticali su i upozorenja i pritisci koji su počeli pristizati iz inostranstva. Vučiću su upućeni javni ali i ili neobjavljene pozivi iz SAD, zemalja EU, kao i od strane bivšeg mađarskog premijera Orbana.
Ovim je srpsko društvo na demokratski i miran način i velikom većinom iskazalo odlučnost da se najzad otarasi autoritarnog sistema koji je stvorio Aleksandar Vučić i da Srbija uđe u novu političku epohu. Za sada je rano govoriti o političkoj budućnosti Vučićeve SNS koju je njen vođa najavio kao centar opozicije budućoj vladi.
Šta se može oekivati u kraćem roku kao posledica pobbede SL?
- Promena političkog odnosa snaga će sigurrno relatiivno brzo uticati da neke od institucija sistema (poput pravosuđa i organa reda i sl) počnu da funkcišu više u skladu sa zakonom a manje po želji poražene SNS klike koja će još neko vreme ostati na vlasti. Period do konstituisanja nove vlasti može trajati nekoliko meseci (u roku od mesec dana od proglašenja rezultata izbora konstituiše se NS koja ima ustavni rok od 3 meseca da izabere vladu).
- U međuvremenu, očekuje se da će za kraj decembra biti raspisani i predsednički izbori (za sada se kao glavni potencijalni kandidat SL za predsednika pominje profesor hemije Radomir Saičić, koji – kao i ostali kandidati SL – do sada nije bio uključen u politiku);
- Nepostojanje jasnog vođstva u okviru SL, o kojoj odlučuju studentski „plenumi“, a na kojoj su uglavnom profesori i javne ličnosti, daje malo indikacija o mogućem sastavu buduće vlade Srbije. Može se pretpostaviti da će okosnicu vlade činiti profesori i stručnjaci koji su pružali tehničku pomoć za izradu izbornog programa Studentske liste (među kojima su ugledi ekonomist i bivši guverner Centralne banke Dejan Šoškić i dr);
- Sastav i političke poruke SL su šaroliki i imali su sveobuhvatan (catch all) karakter i imaju malo jasnih naznaka o budućem smeru nove vlade. Kratki izborni program SL (11 tačaka) usmeren je na podršku pravnoj državi i borbi protiv korupcije, promociji obrazovanja kao i određenim koracima socijalnog karaktera;
- Na spoljnopolitičkom planu, buduća vlada SL će uticati na relaksaciju i poboljšanje odnose sa susedima i doneti određeno ubrzanje kada se radi o procesu saradnje i pregovora sa EU (u planu SL govori se o ispunjenju “IBAR-a“ tj. poglavlja 23 i 24, što je prelazna tačka ka zatvaranju ostalih pregovaračkih poglavlja sa EU). EU će bez sumnje biti potrebna i kao podrška budućoj vladi radi prevazilaženja eventualnih ekonomskih, fiinansijskih i budžetskih problema Srbije u novim uslovima. S druge strane, pojedini rpedstavnici SL su se izjašnjavali za održanje referenduma o daljim pregovorima sa EU i odbacili ideju uvođenja sankcija Rusiji.
- Relativno konforna većina koju je postigla SL može omogućiti nešto duže trajanje prve naredne vlade, koja će ipak u prvom redu imati tranzitoran karakter.
Velikom pobedom Studentske liste politička kriza koja trajala poslednjih godina Vučićeve vlasti je najzad prevaziđena, ali ovo ne znači da će stabilnost biti automatski obezbeđena. Srbija ulazi u period specifične tranzicije kao i u još nekoliko skorih izbornih ciklusa (predsednički izbori, a u 2027. godini verovatni i novi lokalni izbori), koji će, uz očekivane ekonomske turbulencije, uticati na političku nestabilnost i krhku situaciju.
Pripremio tim Foruma za evropski Balkan, autor fotografije Emilija Knezevic, licenca pa CC BY 4.0.