Dana 17. decembra 2023. godine uveče, nakon objavljivanja prvih procena rezultata parlamentarinih i lokalnih beogradskih izbora, predstavnici koalicije “Srbija protiv nasilja” objavili su da ne priznaju rezultate izbora koji su u velikoj meri bili neregularni, što je između ostalog, obuhvatalo kupovinu glasova, pritisak na glasače, a posebno nezakonitu “migraciju” više desetina hiljada glasača iz unutrašnjosti Srbije i inostranstva (BiH) na beogradsku izbornu listu. Ovim su izborni rezultati, prema mišljenju predstavnika opozicije (ali i nekih posmatrača, poput NVO “Crta”), posebno u Beogradu, izmenili pravu volju građana. Zatraženo je ponavljanje izbora na svim nivoima nakon revizije izbornih lista.
Prema zvaničnim rezltatima, na parlamentarnim izborima SNS je osvojio 46,7% glasova, dok je lista “Srbija protiv nasilja” (SPN) osvojila 23,7%, dok su sledeći bili SPS (6,55%) i “Novi DSS” (5%). Na izborima za grad Beograd, SNS je po zvaničnim podacima osvojio 39% glasova, praćen SPN (34,6%), “Nada” (DSS) – 6%, “MI- glas iz naroda” (5,4%) i SPS 4,7%.Spor oko regularnosti izbora nastavljen je žalbama opozicije nadležnim institucijama (izborne komisije, upravni i ustavni sud), ali bez rezultata. Predsednik Vučić i predstavnici njegove stranke SNS izjavljivali su da “izbori nikada nisu bili čistiji” i da je prijavljen vrlo mali broj nepravilnosti u zapisnicima kontrolora tokom izbora.
Protesti oko decembarskih izbora su se, međutim, nastavili tokom novogodišnjih praznika i kasnije, što je obuhvatilo ulične proteste, štrajk glađu nekih od vođa opozicije (poput jedne od nosilaca liste “Srbija protiv nasilja” Marinike Tepić), podnošenje žalbi sudovima, kao i delovanja i apela opozicije upućenim međunarodnim institucijama.
Do izbora kritične i međunarodne posmatračke misije
Preliminarni stavovi različitih međunarodnih posmatračkih misija o decembarskim izborima bili su dosta kritični. Misija ODHIR (OEBS) je konstatovala da je izborni dan protekao relativno mirno, ali uz pojedinačne pojave nasilja, prijave neregularnih dešavanja na biračkim mestima, kao i navode o prevozu glasača koji bi glasali za vladajuću stranku na lokalnim izborima. Kao najznačajnija pitanja naveli su žalbe o kupovini glasova, prebacivanje (migracija) birača iz drugih mesta, zastrašivanje i pritisak na galsače i zloupotrebu državnih resursa u predizbornoj kampanji. Ozbiljne primedbe su izneli i posmatrači misija Saveta Evrope i EU, dok su u ime EU posebnu izjavu dali visoki predstavnik za spoljnu politiku i komesar za proširenje. Oni su izrazili „zabrinutost zbog načina kako se odvijao izborni proces“ koji „zahteva opipljivo unapređenje i dalju reformu“ uz očekivnaje da će nadležni nacionalni organi na transparentan način ispitati verodostojne prijave o nepravilnostima, uključuje i navode vezane za lokalne izbore u Beogradu“. Nemački MIP je izjavilo da su izborne nepravilnosti u Srbiji o kojima su izvestile međunarodne posmatračke misije „neprihvatljive“ za zemlju koja je kandidat za Evropsku uniju (EU)“.
S druge strane, bilo je i umerenijih reakcija. Pojedini strani predstavnici izrazili su realtvno neutralne i oprezne stavove o izborima, u čemu su prednjačili ambasador SAD u Beogradu (K. Hil), a u jednoj meri i izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta V. Bilčik.
Predstavnici vlasti su dosta nervozno i sa nipodaštavanjem komentarisali negativne primedbe stranih kao i domaćih posmatrača. Organizacija „Crta“ koja je napravila dokumentovanu analizu o tzv. „migracijama“ (manipulacije sa registrovanjem birača iz unutrašnjosti Srbije za izbore u Beograd) glasača, optužena je od strane premijerke Brnabić da „destabilizuje Srbiju i pokušava da ugrozi ustavni poredak“. Predsednik Vučić optužio poslanike Saveta Evrope i EP iz Austrije da su „krali glasove u okviru sopstvene stranke, a došli su da nam kroje pamet“. Vučić je u decembru 2023. godine najavio i poseban „elaborat“ ili pismo o tome kako se jedna „strana sila“ mešala u izbore (pretpostavlja se da je mislio na Nemačku), ali je kasnije izgledao odustao od ovakve vrste zaoštravanja.
O izborima u Srbiji bilo reči i na međunarodnom nivou
Uz nastavak protesta opozicije u Srbiji, rasprava oko okolnosti izbora u Srbiji nastavila se i u međunarodnim institucijama. Tako je u Evropskom parlamentu održana vrlo kritična rasprava na ovu temu 17. januara 2024. godine, nakon čega je najavljena i posebna rezolucija (za 8.2). Većina predstavnika vodećih partijskih grupa (EPP, SD, liberali, zeleni) su iznosili rezerve i kritike prema načinu na koji su se organizovali izbori u Srbiji, dok su razumevanje za srpsku vlast uglavnom iskazali predstavnici stranaka iz grupa ekstremne desnice („Identitet i demokratija“) i iz mađarskog Fideša.
Na dalje reakcije na međunarodnom nivou, a posebno od strane pojedinih država, u velikoj meri će uticati ton i sadržaj finalnog izveštaja ODHIR, koji se, međutim, u načelu objavljuje tek nakon nekoliko meseci od održavanja izbora.
Srpska opozicija je objavila da će borbu za ponavljanje izbora u demokratskim i regularnim uslovima nastaviti u tri pravca: protestima u okviru institucija, uključujući i novi saziv Narodne skupštine koja bi trebalo da se konstituiše 6. februara; vaninstitucionalnim (uličnim i slično) protestima, kao i delovanjem prema međunarodnim činiocima.
Šta u stvari traži opozicija?
U svom pismu upućenom decembra 2023. godine insticijama EU i državama EU, predstavnici stranaka koalicije ‘Srbija protiv nasilja’ su zatražili sledeće:
– Da se ne prihvate rezultati parlamentarnih i lokalnih, posebno beogradskih izbora, dok se ne završi međunarodno ispitivanje njihove regularnosti,
– Da se do 15. februara napravi izveštaj o neregularnostima izbora koji bi se sproveo pod nadzorom OEBS, Saveta Evrope i Evropske komisije,
– Da se formira posebno međunarodno telo za verifikaciju, u koje bi na paritetnoj osnovi ušli predstavnici vlasti i opozicije, kao i predstavnici glavnih partijskih grupa u Evropskom parlamentu, a čiji cilj bi bio nadzor nad sprovođenjem preporuka organizacija koje su izvršile kontrolu izbora (ODHIR, CRTA i dr) u cilju pripreme novih izbora.
Predstavnici demokratske opozicije iz koalicije „Srbija protiv nasilja“ u kontaktima sa stranim predstavnicima, posebno ukazuje na potrebu da se prestane sa politikom popuštanja stabilokratskom režimu u Beogradu koji je tokom poslednjih izbora napravio još jedan korak u pravcu urušavanja demokratskih načela i pretvaranja državnih institucija u produženu ruku vladajuće stranke. Proevropska opozicija ukazuje da bi odgovarajuće reakcije iz EU imale pozitivan efekat na pozitivnije stavove prema EU građana Srbije koji su već dugi niz godina razočarani politikom ignorisanja ili saradnje evropskih institucija u odnosu na vlasti u Srbiji koje pokazuju sve veći stepen autokratije, ali i otvorenog otklona od evropskih demokratskih vrednosti. Ukazuje se da bi ukoliko ne dođe do ozbiljnijih reakcija, postojala i opasnost od pojačane prakse nameštanja izbora šire u regionu, a posebno u BiH i Crnoj Gori, imajući u vidu mogućnost „prebacivanja, odnosno posuđivanja odgovarajućeg broja glasača“, kako se to ovaj put desilo uz podršku Dodikove stranke u Republici Srpskoj SNS-u za izbore u Beogradu.
Početkom februara nastavljena je neka vrsta postizbornog manevrisanja između vlasti i opozicije kada je u pitanju dinamika i način konstituisanju Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno skupštine grada Beograda. Vlasti su zakazale formiranje NS RS za 6.2.2024, odnosno dva dana pre glasanja o izborima u Srbiji u Evropskom parlamentu. Iako je bilo manjinskih stavova u opoziciji sa predlogom da se bojkotuje formiranje Skupštine, većinski stav u koaliciji SPN je da opozicione stranke prihvate osvojene mandate a da se zatim nastavi sa raznim oblicima protesta, bojkota i opstukcije unutar i izvan NS (jedan od argumenta se odnosi na informisanje javnosti, tj. stanovništva; pošto se sednice NS direktno prenose na nacionalnoj televiziji RTS – na kojoj opozicija suštinski nema gotovo nikakav pristup – smatra se da bi učešće na sednicama NS moglo da pomogne da se širem delu stanovništva objasne stavovi opozicije i pruže informacije o izbornim krađama, o čemu je na medijima pod kontrolom vlasti bilo vrlo malo reči).
Kada je u pitanju konstituisanje skupštine Grada Beograda (gde se tvrdi da su izborne manipulacije imale najveće efekte, odnosno promenile pobednika) još nije jasno da li će dosadašnja vladajuća koalicija SNS-SPS imati većinu za izbor gradonačelnika (za šta im formalno nedostaju dva mesta). Najverovatnija je mogućnost da će vlast privući nekoliko odbornika iz novoformirane stranke dr Nestorovića „Mi“, čiji se nagli uspon na decembarskim izborima pripisuje indirektnoj podršci od strane vlasti.
Stigma ‘ukradenih izbora’ ostaje
Umesto zaključka, može se konstatovati da će unutrašnja politička situacija u Srbiji ostati nestabilna, bez obzira na relativno visoku prednost (apsolutna većina) koju vladajuća stranka ima u nacionalnom parlamentu. Stigma „pokradenih izbora“ od strane vlasti ostaće prisutna i u narednom periodu, posebno imajući u vidu da bi već u junu o.g. trebalo da se održe i lokalni izbori za veći broj gradova i lokalnih vlasti u kojima u decembru 2023. godine nisu održani izbori (među njima Novi Sad, Niš, opštine u gradu Beogradu i dr). Organizacija ovih izbora će, međutim, biti pod velikom senkom zbivanja na izborima u decembru 2023. godine i zavisiće od modaliteta eventualnog dogovora oko osnovnih zahteva opozicije koji se mogu verovatno svesti na pitanje kontrole izbornih lista, s jedne strane, i mogućnosti pristupa nacionalnom TV kanalu (RTS) sa kog su opozicioni stavovi praktično proterani.
Nakon epizode sa izborima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom stilu najavio „okretanje u budućnost“ i novu fazu investiranja i ekonomskog razvoja Srbije povezanu sa organizacijom izložbe Ekspo 27 u Beogradu, koja koincidira sa krajem njegovog predsedničkog madata (2027). Najavio je da će nova vlada Srbije biti formirana brzo i da do 2027. godine više neće biti vanrednih izbora (što je do sada bio skoro redovan slučaj tokom poslednje decenije). U tom smilsu, za vlast je posebno bitno i zadržavanje direktne kotrole nad gradom Beogradom, na čijem prostoru će biti usmerena većina investicija za Ekspo 27. Vlast i dalje rapolaže sa svim instrumentima medijske, institucionalne i finansijske kontrole, kao i apsolutnom većinom u novom parlamentu, tako da je u velikoj prednosti u odnosu na opoziciju kada se radi o ubeđivanja većeg dela srpskog stanovništva u narativ o „nikad čistijim izborima“.
S druge strane, vlastima ne odgovara produženje interne političke krize koja se svodi na pitanje legitimiteta, imajući posebno u vidu i spoljnopolitičke okolnosti, pritiske i tenzije. I dalje je prisutna napeta situacija u odnosima sa Kosovom, odnosno odsustvo suštinskog napretka u tzv. dijalogu Beograda i Prištine, bez obzira na formalno usvajanje „sporazuma na putu normalizacije“ iz Brisela i Ohrida (iz 2023). U tom smislu, Vučić je u svojim poslednjim izjavama počeo donekle indirektno da menja potpuno rigidan stav u pogledu mogućnosti da Srbija prihvati predloge međunarodnih tela oko promena nekih izbornih uslova (prvenstveno za naredne, a ne za već organizovane izbore).
Unutrašnja politička dinamika u Srbiji će u narednom periodu u dobroj meri zavisiti i od narednih koraka od strane međunarodnih institucija u vezi sa primedbama srpske opozicije oko decembarskih izbora, uključujući i sadržaj očekivanog izveštaja ODHIR-a. U tom okviru, osnovno pitanje će se odnositi da li će i u kojoj formi biti odgovoreno na zahtev opozicije da se formira specifično međunarodno anketno telo (pravnog ili političkog tipa) koje bi eventualno posredovalo u pravcu traženja rešenja pitanja izbornih uslova, posebno imajući u vidu organizovanje predstojećih lokalnih izbora u junu 2024. godine (kada bi se eventualno mogli još jednom -treći put u dve godine- ponoviti i beogradski izbori).