REZIME
U Srbiji su najavljeni vanredni parlamentarni izbori za kraj oktobra ove godine. Ovo su možda prvi izbori u poslednjih desetak godina u kojima se pobeda SNS-a ne može smatrati unapred izvesnom. Aleksandar Vučić ulazi u predstojeće parlamentarne izbore sa značajnom prednošću u organizaciji, resursima i političkom iskustvu. S druge strane, nezadovoljstvo prema vlastima od strane većeg dela javnosti je i dalje veliko. Studentski pokret je postao dominantna opoziciona snaga i prema delu istraživanja javnog mnjenja predstavlja ozbiljnog izazivača SNS-u, ali tek treba da pokaže da protestnu energiju i društvenu podršku može da pretvori u efikasnu izbornu organizaciju i održivu političku alternativu. Istovremeno, opoziciona scena ostaje fragmentisana. Tradicionalne opozicione stranke ostaju „stegnute“ između pritiska vlasti i političke distance studentskog pokreta, još uvek bez jasnog dogovora o široj izbornoj koaliciji koja bi mogla da nastupi sa realnim ambicijama za ambiciozniji izborni rezultat.
Uvod
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će vanredni parlamentarni izbori biti održani krajem oktobra, navodeći 18. ili 25. oktobar kao moguće datume. Time je odgovorio na dugotrajne špekulacije i sopstvene brojne najave o mogućem terminu izbora. O izborima se u Srbiji diskutuje već više od godinu dana (od maja 2025), kada su predstavnici studentskog pokreta („studenti u blokadi“) zatražili da se zbog političke krize hitno organizuju vanredni parlamentarni izbori. Vučić nije direktno odbacio ovaj zahtev, ali je odluku odlagao, čekajući, s jedne strane, da se smanji ogromna protestna energija koja je potresala Srbiju tokom 2025. godine, a s druge da konsoliduje svoje „trupe“ i ponovo preuzme političku inicijativu.
U poslednjih nekoliko nedelja SNS na čelu sa predsednikom države angažovao se u izuzetno intenzivnoj predizbornoj kampanji. Samo tokom prve polovine avgusta 2026. godine Vučić je imao 64 TV direktna uključenja, koja prenose nacionalni i kablovski kanali, i obišao više od 30 mesta u zemlji.
Te posete imale su klasični oblik funkcionerske kampanje: predsednik je, u kontekstu izbora, najavljivao različite ekonomske i socijalne mere i programe za pojedine regione i lokalne zajednice, iako je za njihovu realizaciju formalno nadležna Vlada. Slično ponašanje imali su i drugi visoki funkcioneri SNS-a. Paralelno je usvojen rebalans budžeta, čime je vlast dobila dodatni prostor za distribuciju sredstava različitim kategorijama stanovništva uoči izbora („novac iz helikoptera“).
Najava izbora stoga nikoga nije iznenadila. Ipak ostaje pitanje da li su Vučićevi protivnici — pre svega studentska lista i parlamentarna opozicija — organizaciono i politički spremni (i u kojoj meri) da odgovore na kampanju SNS-a.
Prognoze iz ispitivanja javnog mnjenja
Tokom proteklih meseci objavljeno je nekoliko istraživanja koja pokazuju da rezultat izbora može biti prilično neizvestan. Pad poverenja u predsednika države i druge državne institucije bio je tokom 2025. godine veoma izražen. U međuvremenu, intenzivna i neprekidna Vučićeva kampanja očigledno je doprinela stabilizaciji podrške vladajućoj stranci i njenim koalicionim partnerima.
Prema istraživanju „Faktora plus“ iz juna 2026. godine, SNS bi osvojio 47,1 odsto glasova, dok bi zajedno sa SPS-om, koji je imao oko 5 odsto, vladajući blok osvojio oko 52 odsto. Studentska lista bila bi druga najjača politička snaga sa 30,7 odsto glasova. Parlamentarna građanska opozicija imala bi ukupno oko 8,2 odsto, dok bi desna opozicija bila oko nivoa cenzusa.
S druge strane, istraživanje CRTA-e iz juna pokazalo je znatno drugačiju sliku. Među opredeljenim biračima Studentska lista imala je 44,9 odsto, SNS 35,7 odsto, a SPS 3,8 odsto. Istovremeno, 12 odsto ispitanih bilo je politički neopredeljeno, dok je 9 odsto izjavilo da neće glasati. Stranke parlamentarne opozicije sve ukupno (koje su za sada podeljene) mogle bi da dostignu oko 10%.
Najnovije istraživanje NSPM-a iz jula takođe pokazuje neizvesnu izbornu utakmicu: Studentska lista imala je 39,6 odsto, a SNS 37,5 odsto, dok je oko četvrtine ispitanih ostalo neopredeljeno. Prema ovom istraživanju, SPS je bio na 4,9 odsto, dok je nekoliko opozicionih lista bilo u zoni cenzusa.
Ove razlike između istraživanja pokazuju koliko je teško proceniti stvarni odnos snaga. One takođe potvrđuju da je Studentska lista postala ozbiljan izborni izazivač SNS-u, ali i da rezultat u velikoj meri može zavisiti od ponašanja neopredeljenih i od toga kako će različite opozicione grupacije izaći na izbore. U svim istraživanjima postoji značajan broj ispitanih koji se nisu izjasnili ili ne znaju za koga bi glasali. Ova grupa može imati odlučujući uticaj na konačan rezultat, koji će, kao i uvek, biti i posledica same kampanje.
U političkim porukama Aleksandra Vučića i medija bliskih vlastima, međutim, najavljuju se očekivanja da bi vladajuća koalicija mogla da osvoji oko 60 odsto poslaničkih mesta. Ove procene, bez obzira na njihov očigledni cilj — mobilisanje sopstvenih glasača i demoralizacija protivnika — ne treba sasvim potcenjivati. Vučić je i ranije pokazivao da će izbore raspisati tek kada proceni da ima ozbiljne šanse da ponovo osvoji vlast.
Stanje u opoziciji i mogućnosti eventualnih koalicionih saveza
Osnovna karakteristika izbornih okolnosti u Srbiji nakon velikih protesta iz 2025. godine proizlazi iz činjenice da je tzv. studentski pokret postao glavni opozicioni činilac i da, prema većini istraživanja, ima potencijal da dobije najviše glasova među grupacijama koje su protiv aktuelne vlasti.
Jedan od osnovnih stavova studentskog pokreta od samog početka protesta bio je da neće ulaziti u izbornu koaliciju sa klasičnim opozicionim partijama. Kao posledica masovnosti i dugotrajnosti protesta, kao i specifičnog pristupa i aktivnosti, studentski pokret je postao svojevrsni politički „brend“ na koji građani uglavnom pozitivno reaguju. Međutim, pokret i dalje nema jasno identifikovane vođe i zadržava relativno netransparentnu strukturu bez klasične organizacije. Sistem odlučivanja je „plenumski“, odnosno zasnovan na neposrednom učešću svih zainteresovanih studenata. Izborna platforma studentskog pokreta još nije objavljena. Za sada se zasniva na opštim zahtevima za odgovornost vlasti, borbi protiv korupcije i kriminala, za izgradnju jače i odgovornije pravne države, za veću socijalnu pravdu i promociju patriotizma i opštih nacionalnih i državnih interesa.
Studenti još nisu objavili ni spisak kandidata za izbore, odnosno „studentsku listu“ sa 250 kandidata za Narodnu skupštinu. Lista neće biti sačinjena od predstavnika samih studenata, već od javnih ličnosti koje će odrediti studentski plenumi, prema posebnoj metodologiji. Među potencijalnim kandidatima pominju se profesori, stručnjaci i druge javne ličnosti koje do sada nisu bile neposredno politički angažovane, poput npr. rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića (koji neformalno važi za prvog kandidata na studentskoj listi). Treba imati u vidu i da je studentski pokret, koji je proistekao iz širokog talasa društvenog nezadovoljstva, u ideološkom smislu prilično heterogen. Posebne razlike postoje u pogledima na EU, Kosovo, odnose sa Rusijom i sl. To bi u nekom trenutku moglo da dovede i do njegovog cepanja, mada su studenti do sada uspeli da očuvaju jedinstvo.
Kada je u pitanju klasična stranačka opozicija, nju možemo podeliti u nekoliko grupa. U okviru parlamentarne opozicije postoje, s jedne strane, stranke umerenog centra, odnosno građanska proevropska opozicija, a s druge strane desna opozicija. Treću, uslovnu grupaciju čini vanparlamentarna opozicija, odnosno različiti pokreti poput „Kreni-promeni“ i drugih.
Može se pomenuti i tzv. „lažna“ opozicija — brojne sitne stranke populističkog ili desnog profila koje formalno nastupaju kao kritičari vlasti, ali koje su formirane uz diskretnu podršku vlasti i suštinski se ponašaju kao pomagači režima.
Pripremio tim Foruma za Evropski Balkan
Nastavak sledi…