Novi premijer
Nakon ostavke prethodne vlade Srbije premijera Miloša Vučevića (28.1.2025) kao posledica nasilja nad učesnicima studentskih protesta u Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 6. aprila odredio za mandatara Đuru Macuta, lekara i univerzitetskog profesora. Macut koji se do pre nekoliko meseci nije bavio politikom, odnosno nema nikakvo političko iskustvo, podržao je Vučićevu inicijativu o formiranju “Pokreta za narod i državu”, kao neke vrste političkog udruženja koje bi uz Vučićev “SNS” u uslovima duboke političke krize u zemlji trebalo da okupi i druge političke snage i nezavisne eksperte koje podržavaju postojeću vlast.
Nova vlada
Macut je formalno (a u suštini Aleksandar Vučić) 14.4. predložio sastav nove vlade koja bi se mogla nazvati nekom vrstom rekonstrukcije dosadašnje vlade jer je od 30 predloženih ministara njih 20 i do sada bilo u prethodnoj vladi. Osim toga, većina važnijih ministara je zadržala svoje resore poput finansija (S. Mali), odbrane (B. Gašić), unutrašnjih (I. Dačić) i spoljnih poslova (M. Đurić), rudarstva i energetike, privrede, zdravlja, javnih ulaganja i dr. Vladu i dalje čine dosadašnja koalicija SNS M. Vučevića i SPS Ivice Dačića uz još neke manje koalicione partnere, dok su četvoro ministara – uz premijera – članovi najavljenog “Pokreta za narod i državu.”
U novoj vladi nisu ostala neka poznatija imena srpske politike pout bliskog saradnika Aleksandra Vučića – Aleksandra Vulina, političara sa bliskim vezama sa Moskvom, koji se zalaže za prekid pregovora sa EU i približavanje Srbije organizaciji BRIKS. Ovo ipak ne predstavlja drastičniji signal oko promene srpske spoljne politike (odnosno najavljivanog jasnijeg okretanja ka zapadu) imajući u vidu da je u vladi ostao poznati privrednik sa bliskim vezama sa Rusijom N. Popović (ministar bez portfelja). S druge strane, u vladi nije zadržana prof. Tanja Miščević, poznati ekspert za pitanja evropske integracije čiji resor je preuzeo manje poznati Vučićev saradnik Nemanja Starović. Ipak, ne treba očekivati promenu u retorici vlasti u Beogradu koja će, kao i do sada, ponavljati da je strateški cilj Srbije ulazak u EU, ali sa malo konkretnih koraka u tom pravcu.
Najveće kontraverze u izboru ministara u novoj vlasti izazvao je izbor Dejana Vuka Stankovića za ministra prosvete. Stanković je poznati komentator koji se redovno pojavljuje na provladinim medijima i koji se prethodnih meseci zalagao za oštre mere prisile prema „studentima u blokadi“ i profesorima koji ih podržavaju. Ovo postavljenje, kao i postavljenje antievropskog aktiviste B. Bratine za ministra informisanja i komunikacija (snimljenog pre par godina kako pali zastavu EU) tumači se kao najava za moguće oštrije represivne mere prema učesnicima studentskih protesta koji potresaju Srbiju još od kraja novembra prošle godine.
Dalja očekivanja u razvoju političke krize u Srbiji
Sastav nove vlade koja je već nazvana „vladom kontinuiteta“ ukazuje da Vučić ne namerava da menja dosadašnju politiku kada su u pitanju protesti i koja se sastoji od kombinacije mera dobijanja na vremenu, smirivanja i konfrontacije (sa elementima uobičajene propagande i represije) u očekivanju da će protesti izgubiti na intenzitetu.
Nedavno organizovani skup u Beogradu koji je održala vlast (13.5) okupio je uz sve mere državnog „podsticaja“ oko 6-8 puta manje učesnika nego veliki protest u istom gradu organizovan od strane studenata i održan 15.3. U međuvremenu, samo u toku prošle nedelje u Srbiji je organizovano preko 400 manjih protesta u gotovo svim mestima države, uključujući i politički osetljiv i vrlo značajan skup nekoliko hiljada studenata i građana u Novom Pazaru, na kome se odigrala do sada retko viđana manifestacija solidarnosti između sandžačkih studenata i studenata iz ostatka Srbije. Tokom poslednjih nedelja došlo je i do izvesnog političkog pomeranja studentskih „plenuma“ na kojima je, nakon više meseci, po prvi put započela diskusija o načinima zamene sadašnjeg režima, odnosno o formiranju prelazne ekspertske vlade. Ovo predstavlja korak ka stavovima koje zastupaju opozicija i nezavisni stručnjaci („proGlas“) o potrebi formiranja prelazne vlade kao preuslova za organizovanje poštenih i slobodnih izbora. Ipak, studenti su i dalje podeljeni o tom pitanju. Postoji i dalje visoka doza nepoverenja koju iskazuju prema bilo kojim dosadašnjim političkim činiocima (bilo da su vlast ili opozicija, pa čak i aktivističke organizacije civilnog društva).
Aleksandar Vučić je ostao uporan u svojoj oceni da njegovu vlast ugrožava „obojena revolucija“ podržana iz insostranstva. U praksi, javna podrška iz inostranstva je uglavnom upućena samom Vučiću (mađarski i slovački premijeri Orban i Fico, vlasti u Moskvi i Pekingu i dr). Iako Vučić nije sasvim siguran u punu kontrolu državnog represivnog aparata, posebno u slučaju ozbiljnijih nereda i nasilnih sukoba, on i dalje u dobroj meri kontroliše državni aparat, institucije prisile, kao i finasijsko-ekonomske tokove, medije i druge oblike propagande.
U celini, tokom poslednjih meseci krize, može se oceniti da je vlast u Beogradu dodatno oslabljena i da je i dalje gubi na podršci građana i na popularnosti. Ipak, ne vidi se način na koji bi se ogromna energija studentskih i građanskih protesta mogla preliti u artikulisanu političku sferu. Stoga je najverovatniji scenarij za naredne mesece produženje krize u različitim oblicima i sa različitim intenzitetom i oscilacijama. U tom kontekstu, mala su očekivanja da će nova vlada Srbije duže trajati. Aleksandar Vučić je već pomenuo da bi naredni izbori za Narodnu skuštinu mogli biti organizovani već 2026. godine (redovni predsednički i parlamentarni izbori su predviđeni za 2027. godinu).