IZ IZVEŠTAJA EVROPSKE KOMISIJE
O POLITICI PROŠIRENJA I NAPRETKU ZEMALJA KANDIDATA ZA ČLANSTVO U EU
Evropska komisija je objavila redovni godišnji izveštaj o politici proširenja EU i napretku pojedinih država kandidata ili potencijalnih kandidata za članstvo u EU – ukupno njih deset[1], od kojih šest sa Zapadnog Balkana.
U nastavku ćemo ukazati na deset opštih tačaka iz izveštaja Evropske komisije o politici proširenja, kao i po tri o napretku svake od zemalja Zapadnog Balkana.
I Deset opštih zaključaka iz Izveštaja
- Proces pregovora o proširenju EU je tokom poslednjh godina dobio na ubrzanju. Prema oceni same Evropske komisije (EK), ovo je prvi put od početka prošle decenije da je proširenje EU postalo realna opcija koje bi moglo da se realizuje tokom ovog mandata EK (koji se završava 2029).
- Možda nikada kao u poslednjem periodu tema proširenja nije imala u prvom redu geopolitički karakter i prioritet. U tom kontekstu, proces proširenja ima dve dimenzije: s jedne strane geopolitičko zaokruživanje EU (Zapadni Balkan), ali, s druge strane i u prvom redu rešavanje budućnosti Ukrajine, kao zemlje koja je pod udarom agresije ruskog imperijalizma, a time i pitanja buduče podele i granica između „Evrope“ (tj. EU) i Rusije (položaj Moldavije i zemalja na Kavkazu).
- Bez obzira na gornji imperativ, pregovori o proširenju se i dalje u prvom redu zasnivaju na pojedinačnim zaslugama u reformama i pripremi članstva svake zemlje pojedinačno (merit -based aproach). Drugim rečima, nastavlja se tempo pregovora nazivan„regata“, odnosno ne predviđa se kolektivno – grupno uključivanje u članstvo (npr. svih zemalja ZB) kako se to desilo 2004. godine.
- U sklapu analize reformi zemalja kandidata, EK u prvom redu i dalje insistira na „osnovnim uslovima“ (fundamentals) u okviru čega na temama poput vladavine prava, demokratije, borbe protiv korupcije, slobode medija i sl[2]. Kao novi pristup EK posebno ukazuje na mogućnosti unošenja odredbi u buduće ugovor o članstvu sa „zaštitnim klauzulama“ od nazadovanja novih članica u pitanjima poput vladavine prava i održavanja dinamike reformi.
- Imajući u vidu prethodnu tačku, u izveštaju i izjavama visokiih predstavnika EU pravi se razlika između pojedinih država kandidata kada se radi o ritmu njihovog dosadašnjeg napretka u pristupnim pregovorima. Tako se, kada se radi o ispunjenju uslova oko „osnova“ (posebno vladavina prava) i dinamike reformi u celini, s jedne strane izdvajaju dve grupe kandidata: oni „napredniji“ – Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina – a sa druge strane, zemlje koje u raznim aspektima ili stagniraju ili nazaduju, poput Severne Makedonije, Srbije, BiH, kao i Kosova, a naročito Gruzije i Turske (pregovori sa ove dve poslednje zemlje su faktički zaustavljeni, dok u slučaju Kosova oni nisu ni otpočeli).
- Evropska komisija daje dve vrste ocena: ukupan stepen pripremljenosti neke zemlje za članstvo u EU, kao i napredak u konkretnoj godini u odnosu na prethodnu.
Ako se posmatraju ocene EK zemalja sa Zapadnog Balkana, prema napretku između 2024 i 2025. godine po poglavljima najveću dinamiku u pojedinim poglavljima zabeležila je Crna Gora (napredovala u 12 poglavlja), zatim Albanija (napredak u šest poglavlja), pa Kosovo (tri poglavlja). Srbija, S. Makedonija i BiH su napredovale samo u po jednom poglavlju.
- Uz opšti pristup pregovorima o proširenju sa svakom zemljom pojedinačno, Evropska komisija paralelno naglašava i metodu tzv. „faznog – postepenog pristupa“ (gradual approach) evropskoj integraciji (posebno jedinstvenom tržištu) svih zemalja kandidata. Ovaj pristup je za ZB primenjen i u okviru Plana rasta (Reformske agende) za oblasti kao što su telekomunikacije (roming), bankarstvo (platni promet – SEPA), carinski mehanizmi, energetika, poljoprivreda, zdravstvo, transport, odbrana i dr. Bitno je takođe da EK naglašava da „postepeni pristup nije zamena za proširenje“.
- Kada su u pitanju privreda i sredstva finansijske podrške zemljama ZB, Evropska komisija ocenjuje uglavnom pozitivno privredni rast koji se kretao između 4,4% rasta BNP godišnje (Kosovo) i 2,6% (u slučaju BiH). Uz predpristupne fondove (IPA), Komisija posebno insistira na novom Programu reformi i rasta za ZB (ukpno 6 milijardi evra do kraja 2027) kod kog se primenjuje drugačiji pristup (u odnosu na IPA) – tj. odobravanje sredstava je direktno uslovljeno pojedinim koracima u oblasti reformi. I ovde je vidljiva podela na dve grupe zemalja na ZB – jedna grupa zemalja je već otpočela da koristi deo sredstava (Crna Gora, Albanija i S. Makedonija) dok u slučaju druge grupe primena PRR kasni već godinu dana, u prvom redu zbog političkih ili institucionalnih razloga (Srbija, BiH i Kosovo).
- Pitanje regionalne saradnje zemalja ZB ima važno mesto u celokpunom pristupu EK prema državama kandidatima. U ovoj oblasti, EK nije mogla da tokom prethodnog perioda ukaže na značajnija poboljšanja, ističući i dalje važnost prevazilaženja bilateralnih sporova (Srbija-Kosovo, S. Makedonija – Bugarska i dr). Pozitivnija je situacija na planu ekonomske regionalne saradnje (zajedničko tržište, RSS, transport, digitalna tranzicija i sl).
- Perspektiva proširenja posebno zavisi od sposobnosti EU da ostvari interne reforme u nekim važnim pitaninjima kao što je način odlučivanja u institucijama Unije (pitanje primene konsensusa u donošenju odluka u pitanjima poput spoljne politike, odbrane i dr). U ovom okviru, izveštaj EK ne sadrži nikakve inovativne predloge. EU se još uvek nalazi u fazi duboke političke neizvesnosti u pogledu sopstvenih usmerenja i budućnosti. EK je najavila objavljivanje analiza koje se odnose na efekte proširenja na pojedine poltike EU (budžet, regionalna politika, poljoprivreda i dr). Debata o narednom višegodišnjem finansijskom programu EU (budžetu) za period 2028-2034. imaće posledice i po stanje procesa proširenja.
II Specifični zaključci koji se odnose na pojedine države kandidate sa ZB
Tehnički posmatrano, ukupan stepen pripremljenosti za članstvo pojedinih država (po ocena poglavlja) je prema svakoj zemlji sledeći: Crna Gora (3,45), Srbija (3,12), Severna Makedonija (3,1), Albanija (2,9), Kosovo (2,11) i BiH (1,7).
Kada je reč o političkim kategorijama (nezavisno pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda govora), najviša prosečna ocena je kod Crne Gore (3,25) i Albanije (3), dok je u slučaju Srbije 2,25.
U nastavku ukazujemo na po tri naznačajnija zaključka iz izveštaja EK za pojedine zemlje ZB.
- Crna Gora
Crna Gora je otvorila sva poglavlja i do sada zatvorila četiri poglavlja. EK smatra da je realistična ambicija vlade u Podgorici da završi pregovore do kraja 2026. godine kako bi postala članica EU tokom 2028. godine.
EK posebno insistira na nastavku reformi u oblasti osnovnih kriterija, odnosno vladavine prava (pravosuđe), borbi protiv korupcije, slobodi medija, kao i viznoj politici.
EK je najavila pripremu delova budućeg ugovora koji se odnose na završna pitanja u pregovorima, poput finansijskih uslova i institucionalnog konteksta ulaska Crne Gore u članstvo EU.
- Albanija
Albanija je tokom samo dve godine pregovora u toku 2024 i 2025. godine nadmašila Srbiju čiji pregovori traju preko decenije, otvorivši pet klastera, odnosno 28 poglavlja. EK je potvrdila realnost ambicija albanske vlade da zatvori pregovore do kraja 2027. godine kako bi postala članica EU do 2030. godine.
EK je posebno naglasila potrebu da se nastave reforme u oblasti vladavine prava (realizacija prelaznih merila, neophodna za zatvaranje poglavlja) kao i borbe protiv organizovanog kriminala.
Posebno je ukazano na potrebu boljih komunikacija između partije na vlasti i opozicije.
- Srbija
U Srbiji je došlo do usporavanja reformi i polarizacije društva.
EK traži od Srbije da izvrši demokratke promene, preokrene zastoj ili nazadovanje u oblastima poput pravosuđa, slobode izražavanja i obrazovanja i potvrdi geopolitičku orijentaciju ka EU.
EK je takođe potvrdila raniji stav o spremnosti Srbije da otvori klastet 3 (predlog koji se ponavlja još od 2021. godine).
- Severna Makedonija
EK očekuje da će Severna Makedonija realizovati obećane ustavne promene (uključivanje bugarske manjine u ustav) kako bi mogli biti nastavljeni pristupni pregovori.
Očekuju se dodatne mere u oblastima vladavine prava – pravosuđa i borbe protiv korupcije.
- Bosna i Hercegovina
Politička kriza, posebno povezana sa pitanjima Republike Srpske, usporila je proces otpočinjanja pregovora sa EU.
I dalje se očekuje ispunjenje preporuka EK još iz oktobra 2022. godine, kako bi došlo do preduzimanja daljih koraka u pregovorima.
Pitanja koja bi trebalo da se urgentno reše povezana su sa državnom upravom, izbornim i ustavnim reformama i određivanjem koordinatora za IPA kao i glavnog pregovarača za pregovore sa EU.
- Kosovo
EK je ukazala na problem unutrašnjih političkih odnosa koje karakterišu problem funkcionisanja institucija nakon izbora, kao i retorika koja produbljuje podele.
Očekuje se nastavak reformi u oblastima vladavine prava i slobode izražavanja.
Takođe se ističe potreba smanjenja tenzija na severu (u srpskim sredinama), kao i miran transfer lokalnih vlasti u toj oblasti.
[1] Zvanični kanidati za člnastvo u EU sa Zapadnog Balkana koje su formalno ušle u postupak pregovora o članstvu su Crna Gora, Albanija, Srbija, Severna Makedonija i BiH. Kosovo, koji nije priznato od strane pet država članica EU, potencijalni je kandidat. Osim njih, kandidati su i Moldavija, Ukrajina, Gruzija i Turska.
[2] U „osnove“ spadaju i reforma javne uprave kao i stanje tržišne ekonomije, ali ova pitanja nemaju prioritet (za sada).