Analiza bezbednosne situacije u Srbiji danas: Paralela između 1999. i 2024. godine

Autor: Zoran Đorđević, političar i član stručnog saveta Foruma za evropski Balkan

Situacija u Srbiji krajem 2024. godine pokazuje zabrinjavajuće sličnosti sa pritiscima i spoljnim
uticajima kojima je zemlja bila izložena tokom NATO agresije 1999. godine. Dok je pre 25 godina međunarodna zajednica koristila vojnu silu kako bi Srbiju oslabila, danas su metode znatno sofisticiranije – hibridni rat se vodi kroz medije, informacionu propagandu, ekonomske pritiske i političku manipulaciju. Jedan od ključnih mehanizama ovog savremenog pritiska je zloupotreba studentskih protesta, koji su postali instrument destabilizacije zemlje. Kao i u ranijim slučajevima „obojenih revolucija“ širom sveta – od Ukrajine i Gruzije do Belorusije i Slovačke – studenti se koriste kao pokretačka snaga koja se preusmerava na ostvarenje političkih ciljeva koji ne dolaze iz njihovih redova, već se oblikuju u inostranim centrima moći. Analizirajući događaje iz 1999. i dešavanja u 2024. godini, možemo primetiti da, iako oružana sredstva više nisu uključena, ključne tačke destrukcije ostaju iste:

Napadi na državne institucije
Dok su NATO avioni pre 25 godina bombardovali ministarstva, komunikacione centre i vojne
objekte kako bi destabilizovali sistem vlasti, danas se sličan cilj postiže putem informacionog rata
i propagande – vladajuće strukture su meta optužbi za autoritarnost, dok se institucije
pokušavaju potkopati kroz orkestrirane proteste i dezinformacije.
Napadi na medije i informacione centre
Uništenje RTS-a 1999. bilo je deo strategije za ukidanje alternativnog narativa. Danas, pritisak na
nacionalne medijske kuće dolazi kroz kampanje zastrašivanja, blokade i negativne kampanje na
društvenim mrežama, dok strani i prozapadni portali forsiraju određene političke narative.
Onemogućavanje komunikacije i saobraćaja
Ako su 1999. bombardovani mostovi kako bi se paralizovalo funkcionisanje zemlje, danas se isto
postiže tako što se ključne saobraćajnice i gradske zone blokiraju masovnim demonstracijama,
čime se stvara osećaj haosa i nesigurnosti.
Pritisak na vlast i politički sistem
Dok je vojna agresija 1999. imala krajnji cilj rušenje tadašnje vlasti, danas se isti cilj postiže kroz
upotrebu nevladinih organizacija, opozicionih grupa i studentskih pokreta, koji se koriste kao
sredstvo pritiska kako bi došlo do političkih promena koje odgovaraju spoljnim akterima.
Mnogi se danas pitaju kako se to studenti zloupotrebljavaju? Taj fenomen zloupotrebe studenata
u političke svrhe nije nov. Oni su meta organizovanih kampanja uticaja, psiholoških manipulacija
i podsticani su na radikalizaciju kroz sledeće mehanizme:
Psihološka manipulacija i medijska propaganda
Kroz društvene mreže i nevladine sektore, studentima se stvara percepcija da su oni ključna snaga promene, dok se istovremeno kroz dezinformacije i fabrikovane krize izaziva nezadovoljstvo i osećaj besa.
Finansijska i logistička podrška iz inostranstva
Pojava stranih donacija usmerenih na organizaciju protesta pokazatelj je da su studentske
demonstracije deo šire strategije uticaja spolja. Ovakvi primeri već su viđeni u ukrajinskom
Majdanu 2014. godine i drugim obojenim revolucijama.
Protesti kao paravan za širu destabilizaciju
Iako studenti mogu delovati s iskrenim namerama u borbi za svoja prava, iza njihovih pokreta
često stoje akteri čiji interes nije boljitak studenata već podrivanje institucija i stvaranje političke
nesigurnosti.
Povezanost sa stranim obaveštajnim strukturama
Istraživanja su više puta pokazala da određene opozicione grupe i nevladine organizacije u Srbiji
imaju direktne veze sa stranim ambasadama i obaveštajnim strukturama koje finansiraju
kampanje destabilizacije.
S obzirom na jasne pokazatelje da je Srbija ponovo meta spoljnog pritiska, kao što je bila i 1999.
godine, ključno je sprovesti mere zaštite od informacionog i hibridnog ratovanja kroz izradu tkz.
Strategije odbrane od hibridnog rata. Cilj te strategije bio bi:
Razotkrivanje spoljnog uticaja i finansijskih tokova
Neophodno je utvrditi odakle dolazi finansiranje protesta i koja su lica direktno uključena u
procese destabilizacije države.
Jačanje informacionog suvereniteta
Nacionalni mediji moraju aktivno raditi na razotkrivanju propagandnih kampanja koje utiču na
percepciju mladih i nacije u celini. Potrebno je obrazovanje mladih o oblicima manipulacije i
uticaja koji dolaze spolja.
Zaštita ključnih državnih institucija i infrastrukture
Država mora osigurati da protesti ne prelaze u oblik političke i društvene sabotaže, te zaštititi
ključnu infrastrukturu države.
Angažovanje studenata na konstruktivne načine
Umesto da budu deo nestabilnosti, studenti moraju biti uključeni u reformske procese kroz
programe koji će omogućiti konkretna rešenja za njihove probleme. Na kraju možemo zaključiti da hibridni rat, kao sofisticirani oblik spoljnog pritiska, deo je globalnih geopolitičkih igara u kojima je Srbija ponovo postala meta. Korišćenje studenata kao metode destabilizacije nije inovacija, već se pokazalo kao efikasno sredstvo u nizu država koje su prošle kroz „obojene revolucije“. Postavlja se ključno pitanje – da li će Srbija pastii pod ovakvim pritiscima ili će strateški reagovati, prepoznati opasnosti i zaštititi svoju stabilnost?
Suočeni sa složenim izazovima današnjice, naša sposobnost da očuvamo suverenitet zavisi od
toga koliko ćemo biti spremni da prepoznamo, analiziramo i reagujemo na moderne pretnje, u
kojima oružje više nisu bombe, već informacioni rat i manipulacija društvenim grupama u zemlji.